Izetbegović odao počast Srbima ubijenim na Kazanima

Od našeg dopisnika

Sarajevo – Predsedavajući Predsedništva BiH Bakir Izetbegović je danas, kako je i najavio, došao na Kazane, mesto koje je bilo stratište sarajevskih Srba 1993, položio cveće i odao počast i dalje neutvrđenom broju srpskih civila koji su, nakon što su ih ubili pripadnici Armije RBiH, bačeni u tu jamu. Izetbegoviću su se na Kazanima, kako je rečeno, samoinicijativno pridružili i predsedavajući Saveta ministara BiH Denis Zvizdić, premijeri Federacije BiH i Kantona Sarajevo Fadil Novalić i Elmedin Konaković, te još neki visokopozicionirani članovi SDA, među kojima i Šefik Džaferović.

Posetu jednom od većih stratišta sarajevskih Srba Izetbegović je nazvao svojevrsnim dugom prema nevinim žrtvama, a u obraćanju novinarima naveo je da je to njegov individualni čin i da to radi u svoje ime, te da ne očekuje da ga neko sledi u tome.

„Imao sam osećaj duga u odnosu na Kazane, da izrazim svoj pijetet i saučešće porodicama čiji su članovi ovde na užasan način završili”, kazao je on, dodavši da bi bilo dobro da svi to učine na svojim stranama kako bi se izgradilo poverenje neophodno za suživot. Poručio je i da nema ništa protiv da se na Kazanima podigne spomen-obeležje Srbima koji su izvođeni iz svojih stanova i dovođeni na to mesto i ubijani.

Inicijativu da se primereno obeleži mesto zločina na Kazanima pokrenuo je svojevremeno bivši predsednik Federacije BiH Svetozar Pudarić, ali ona nikada nije i realizovana, što je izazivalo dodatno nezadovoljstvo srodnika Srba koji su likvidirani na tom mestu.

Današnjem događaju na Kazanima, koji je izazvao veliku medijsku pažnju – pre svega zbog činjenice što je ovo prva poseta jednog visokog bošnjačkog političara mestu na kome su ubijeni Srbi – prisustvovao je i predsednik Srpskog građanskog veća Pokret za ravnopravnost u BiH (SGV) Miladin Vidaković, koji je ranije u izjavi za medije pozdravio Izetbegovićev gest, rekavši da je „to važno ne samo za porodice žrtava i Srbe u Sarajevu nego za celu BiH”.

Predstavnici porodica ubijenih Srba očekuju mnogo više, traže da se „jama detaljno ispita i utvrdi tačan broj žrtava”, a otvoreno izražavaju i strah da je Izetbegovićeva poseta možda i pokušaj da se u BiH „betonira” istina o srpskim stratištima u Sarajevu.

„Ako Izetbegović obezbedi sredstva da se do kraja uradi ekshumacija na tom lokalitetu da bi se otklonile sve sumnje, to bi bio dobar potez koji bi vodio pomirenju”, izjavio je Milan Mandić, predsednik Udruženja porodica nestalih sarajevsko-romanijske regije.

Komentarišući Izebegovićev iznenadni odlazak na Kazane, član Kolegijuma direktora Instituta za nestala lica BiH Milutin Mišić kazao je kako se „boji da je sve to pokušaj sprečavanja da se dođe do istine o sudbini nestalih sarajevskih Srba i procesuiranja odgovornih”.

Iz jame Kazani nakon rata izvađeni su posmrtni ostaci 29 ljudi, a broj ubijenih nikada nije zvanično utvrđen. Pouzdano se zna da su na jamu na Trebeviću odvođeni srpski civili koje su po ulicama hvatali ili iz stanova izvodili pripadnici Armije RBiH, to jest 10. brdske brigade pod komandom Mušana Topalovića Cace, lokalnog komandanta koji je ubijen 1993. godine u obračunu zbog kriminala.

Za zločine na Kazanima osuđeno je 14 pripadnika Armije RBiH na kazne zatvora od 10 do šest godina, a mnogi njihovi saborci i pomagači u izvršenju tog monstruoznog dela i danas su na slobodi.

Izvor: POLITIKA