Изетбеговић одао почаст Србима убијеним на Казанима

Од нашег дописника

Сарајево – Председавајући Председништва БиХ Бакир Изетбеговић је данас, како је и најавио, дошао на Казане, место које је било стратиште сарајевских Срба 1993, положио цвеће и одао почаст и даље неутврђеном броју српских цивила који су, након што су их убили припадници Армије РБиХ, бачени у ту јаму. Изетбеговићу су се на Казанима, како је речено, самоиницијативно придружили и председавајући Савета министара БиХ Денис Звиздић, премијери Федерације БиХ и Кантона Сарајево Фадил Новалић и Елмедин Конаковић, те још неки високопозиционирани чланови СДА, међу којима и Шефик Џаферовић.

Посету једном од већих стратишта сарајевских Срба Изетбеговић је назвао својеврсним дугом према невиним жртвама, а у обраћању новинарима навео је да је то његов индивидуални чин и да то ради у своје име, те да не очекује да га неко следи у томе.

„Имао сам осећај дуга у односу на Казане, да изразим свој пијетет и саучешће породицама чији су чланови овде на ужасан начин завршили”, казао је он, додавши да би било добро да сви то учине на својим странама како би се изградило поверење неопходно за суживот. Поручио је и да нема ништа против да се на Казанима подигне спомен-обележје Србима који су извођени из својих станова и довођени на то место и убијани.

Иницијативу да се примерено обележи место злочина на Казанима покренуо је својевремено бивши председник Федерације БиХ Светозар Пударић, али она никада није и реализована, што је изазивало додатно незадовољство сродника Срба који су ликвидирани на том месту.

Данашњем догађају на Казанима, који је изазвао велику медијску пажњу – пре свега због чињенице што је ово прва посета једног високог бошњачког политичара месту на коме су убијени Срби – присуствовао је и председник Српског грађанског већа Покрет за равноправност у БиХ (СГВ) Миладин Видаковић, који је раније у изјави за медије поздравио Изетбеговићев гест, рекавши да је „то важно не само за породице жртава и Србе у Сарајеву него за целу БиХ”.

Представници породица убијених Срба очекују много више, траже да се „јама детаљно испита и утврди тачан број жртава”, а отворено изражавају и страх да је Изетбеговићева посета можда и покушај да се у БиХ „бетонира” истина о српским стратиштима у Сарајеву.

„Ако Изетбеговић обезбеди средства да се до краја уради ексхумација на том локалитету да би се отклониле све сумње, то би био добар потез који би водио помирењу”, изјавио је Милан Мандић, председник Удружења породица несталих сарајевско-романијске регије.

Коментаришући Изебеговићев изненадни одлазак на Казане, члан Колегијума директора Института за нестала лица БиХ Милутин Мишић казао је како се „боји да је све то покушај спречавања да се дође до истине о судбини несталих сарајевских Срба и процесуирања одговорних”.

Из јаме Казани након рата извађени су посмртни остаци 29 људи, а број убијених никада није званично утврђен. Поуздано се зна да су на јаму на Требевићу одвођени српски цивили које су по улицама хватали или из станова изводили припадници Армије РБиХ, то јест 10. брдске бригаде под командом Мушана Топаловића Цаце, локалног команданта који је убијен 1993. године у обрачуну због криминала.

За злочине на Казанима осуђено је 14 припадника Армије РБиХ на казне затвора од 10 до шест година, а многи њихови саборци и помагачи у извршењу тог монструозног дела и данас су на слободи.

Извор: ПОЛИТИКА