Из Хрватске избегао трактором, бежао од бомби 1999, а сада игра на Светском првенству

Сиднеј – Милош Дегенек има поприлично незавидну причу иза себе, али са срећним крајем. Рођен у Хрватској, због рата избегао у Србију са породицом, на трактору, а тамо га дочекало бомбардовање и сакривање по склоништима. Међутим, сада живи нови живот, а наћи ће се на Светском првенству у Русији, са својом земљом Аустралијом. 

„Нисам овде рођен, нисам знао енглески када сам дошао. Да будем искрен, ово место ми се чинило поприлично чудним када сам га први пут видео. Али… Аустралија је удомила моју породицу и дала нам наду када ју нам је рат одузео. Дала нам је прилику да напорно радимо, купимо кућу и изградимо нови живот. Показала ми је да снове вреди имати“, овако је почео своју причу Милош Дегенек на порталу „Плаyерсвоице“, а преноси „Б92“.

Милош је рођен у Хрватској 1994. године, а са непуне две године са породицом је морао да избегне из Книна. То су урадили на трактору, путовали чак девет дана, јели само хлеб и пили само млеко, али на крају стигли у Србију, тачније Аранђеловац.

Оставили су све иза себе, породицу, пријатеље, кућу и земљиште, а то је сада болна тачка о којој се у његово породици не прича. Душан, Милошев отац, од тад се није вратио у родну Хрватску, а прошле су 24 године.

У Србији их је недуго затим дочекала још једна немила ситуација, а то је било НАТО бомбардовање.

„НАТО је 1999. године бомбардовао Југославију из разлога које никада нећу разумети, ја сам тада имао шест година. Играо бих се са другарима на игралишту и онда би чули сирену, што је значило да се спрема напад. Морали би да идемо у подземни бункер у којем би смо проводили некад и до 48 сати, без светла дана, а хранили би се из конзерви, као да смо пси“, описује тужну судбину Дегенек.

Најгоре од свега му је била несигурност. Чак и када би успевао да дође до мало сна није знао да ли ће се ујутру пробудити и видети оца и мајку, или неће.

„Видео сам мртва тела, осетио како бомбе ударају о тло… ниједно дете то не би смело да доживи. Мрзим рат. Толико њих је без потребе умрло… деца, невини људи. Не знам зашто, нисам политичар, само знам да све то мрзим. Ја сам то преживео, али преживела су и сећања“.

„Отац ми је био атлетичар и такмичио се на националном нивоу у Југославији. Био сам премлад да бих га гледао, али су ми рекли да је био баш брз. Један човек са којим је трчао је радио за Црвени крст и рекао му о програму између Уједињених нација и Црвеног крста преко којег је могао породицу да ‘избави’ из рата и пресели у Аустралију. Није морао ништа да плати, али када смо зарадили довољно новца морао је тој организацији да надокнади трошкове релокације“

Одлука за селидбу на други континет је била лака за Милошевог оца, с обзиром да је ситуација у Србији била крајње алармантна. Није било довољно хране, посла, практично ничега.

„Није било много разлога да останемо. Мама и тата једва да су радили, а фудбал је било једино што ме је држало ван улице. Не сећам се да су причали са мном и братом око одласка у Сиднеј, али када смо ушли у авион ми смо били узбуђени јер је сам лет авионом био авантура за нас. Тек када смо слетели у Сиднеј схватили смо да смо на новом континенту званом Аустралија“, написао је Дегенек о својем ‘бегу’ у нови почетак.

Милош Дегенек сада има 24 године, у каријери је наступао Штутгарт, 1860 Минхен, а тренутно је члан Јокохама Мариноса. За Аустралију је наступио 18 пута, а ово ће му бити прво Светско првенство у каријери.

Аустралији је заувек захвалан на свему учињеном за њега и његову породицу, а Србија и Хрватска имају специјално место у његовом срцу.

Што се тиче породице, они су се вратили у Србију, да би били ближе Милошу, мада откад је он прешао у Јапан размишљају да се поново преселе у Аустралију, а што се тиче краткорочних планова путоваће у Русију, где ће бодрити свог брата и сина на надолазећем Светском првенству.

„Држим се четири битне ствари, а то су породица, фудбал, моја вера у бога и у своју земљу. Верујем да ће ми се све то вратити ако будем имао прилику да представљам Аустралију на светском првенству. Искрено, то би било најбоље што ми се десило у животу…“, закључује своју причу Милош Дегенек.

(Б92)

Извор: Банија Онлине