fbpx
Pretraga
Close this search box.
Ж | Ž

Podijelite vijest:

Istraživanje Gideona Grajfa: „Jasenovac, Aušvic Balkana“ – najbrutalniji logor za istrebljenje

Nažalost, ustaški pokret je i dalje veoma popularan u Hrvatskoj i ima veliki broj pristalica, kaže profesor Gideon Grajf

Fotografije: YNET
Fotografije: YNET

Pedeset sedam najrazličitijih oblika ubistava su zabeležena u logoru Jasenovac u Hrvatskoj, u kojem je ubijeno više stotina hiljada ljudi.

Izraelski profesor Gideon Grajf je istraživao užase logora, koje su Hrvati sistematski zataškivali u borbi za zaborav.

„Imali su bolesnu potrebu da dokažu da su brutalniji od uzora.“ Oko 80% Jevreja sa balkanskih prostora je ubijeno za vreme Holokausta. Samo u bivšoj Jugoslaviji (koja se raspala 1991) je ubijeno 66.000 od 80.000 Jevreja koliko ih je bilo ukupno u ovoj zemlji. Istorijska istraživanja o Holokaustu evropskih Jevreja za vreme drugog svetskog rata su veoma bogata, ali sadrže veoma malo materijala o onome šta se dešavalo na Balkanu.

I još manje se zna za ime Jasenovac u Hrvatskoj, Aušvic Balkana, logor smrti u kome je najbrutalnije ubijeno više stotina hiljada ljudi.

Gideon Grajf, profesor istorije na Akademskom koledžu Ono i predavač na vodećim univerzitetima u SAD, smatra se jednim od vodećih stručnjaka za istraživanje Holokausta. Njegova istraživanja koja su objavljena u knjizi „Plakali smo bez suza“ obelodanila su svedočenja članova i pripadnika Sonderkomanda, Jevreja koje su Nemci primoravali da rade u gasnim komorama, na putu od šest stanica do smrti. „Bio sam iznenađen činjenicom da do danas nije bilo nikakvih istraživanja i studija u vezi sa Jasenovcem“, kaže profesor Grajf napominjući važnost ubilačke aktivnosti Hrvata koja je izgleda zaboravljena u poređenju sa užasima Aušvica. U logorima smrti u Jasenovcu kojeg su kontrolisali ustaše, pripadnici nacionalističkog hrvatskog pokreta, procenjeno je da je ubijeno između 700–800 hiljada ljudi (neke procene govore o čak 1.400.000 ljudi) od kojih su većina bili Srbi. Broj stradalih Jevreja je oko 40.000.

„Toliki broj ubijenih je skoro zaboravljen ili tačnije namerno umanjivan od strane hrvatskih revizionista Holokausta, koji pokušavaju na taj način da umanje i svoju odgovornost za zločine“, navodi Grajf. „Prvi koji je predstavio svetskoj javnosti brojke žrtava Srba i Jevreja u Jugoslaviji je moj dobar prijatelj, sada pokojni doktor Menahem Šelah.“

Odvratna ubistva je teško opisati. Nedavno je izašla na svetlo dana i istraživačka knjiga profesora Grajfa. „Jasenovac–Aušvic Balkana (izdavač Akademija Ono u Izraelu i Fondacija za istraživanje Holokausta iz Majamija), koja donosi do sada nerasvetljenu i nepoznatu priču o surovom koncetracionom logoru. „U toku svog istraživačkog rada na knjizi susreo sam se sa 57 različitih oblika ubistava koje su počinili Hrvati u logoru smrti koje sam predstavio i opisao uz pomoć mnogo dokumenata i slika“, kaže Grajf. „Nemci iz Treblinke i Aušvica su zaista bili bezgranično okrutni, ali su za razliku od Hrvata bili sterilni. Koristili su gasne komore ne bi li se fizički distancirali od svojih žrtava.“

Hrvatska pogubljenja su bila ručna, bolesna i teško opisiva. Tako na su primer opisana ubistva jedinstvenim izumom kožne rukavice na koju je bio pričvršćen nož kako bi se žrtvi odsekla glava u jednom potezu. Rukavica sa nožem je proizvedena u Nemačkoj, a komandant logora Maks Luburić organizovao bi užasna takmičenja ko može da preseče što više glava sa jednom istom rukavicom.

Rezultati bi bili nezamislivi normalnim ljudima. Luburić bi pobeđivao sa više od 1200 zaklanih za jedno veče. Nisam cenzurisao svoju knjigu u opisivanju zločina, kaže Grajf, i navodi „moram da priznam da mi je bilo teško pri pisanju knjige ali sam bio posvećen istini i istorijskom značaju obelodanjivanja činjenica“.

Opisi u knjizi su teški: vađenje očiju, vađenje živih organa, paljenje ljudi, davljenje, silovanje i zlostavljanje trudnica, i još mnogo originalnih sadističkih zlostavljanja koje je teško i samo zamisliti a kamo li opisati.

„Ova primitivna zlostavljanja su odavala obrasce ponašanja hrvatskih ustaša, čije su metode ubijanja bila jedinstvena u smislu da su bila potpuno beskorisna“, kaže profesor Grajf. „Čak su i Nemci koristili neke od svojih žrtava u radne svrhe dok je ovde bila čista i iracionalna okrutnost.“

Na fotografijama vidimo Hrvate često nasmejanih lica sa svojim žrtvama. U logoru su bila odvojena odeljenja za muškarce i žene. Odvajali su čak i roditelje od njihove dece koja su umirala sama, bez prisustva majki. „Zlostavljanje je bilo strašno. Bio je to pakao na zemlji.“

Koje je objašnjenje za takav jedan sadizam od strane Hrvata koji je hteo da se predstavi kao suroviji čak i od nemačkog? „To se kod nas kaže, kada sluge hoće da budu vladari. Hrvati su imali morbidnu potrebu da dokažu da su brutalniji, agresivniji i od samog uzora. I to su činili sa neverovatnom okrutnošću. Važno je napomenuti da se vođa hrvatske države sastao 1941. godine sa Hitlerom u Berlinu gde je pokazao težnju ka nezavisnosti lažne države Hrvatske pod firerom. Očigledno je mislio da će mu laskanje u obliku zlostavljanja žrtava pomoći.“

Čovek od ugleda u Srbiji
Grajfova knjiga nije samo akademsko istraživanje. Izraelski profesor želi da se obrati celom svetu kao i samim Hrvatima koji neke od tih užasa pokušavaju da zataškaju i zaborave. „Rad na konstantnom zataškivanju i bacanju u zaborav u Hrvatskoj je počeo krajem Drugog svetskog rata kada je jugoslovenski predsednik Tito pokušao da umanji njihovu ulogu u zločinima počinjenim u Jasenovcu protiv Srba, Jevreja i drugih žrtava, kako ne bi naštetio veštačkoj uniji između republika Jugoslavije.“

Gideon Grajf i Ivica Dačić (Foto: Vukica Mikača, Beograd)
Gideon Grajf i Ivica Dačić (Foto: Vukica Mikača, Beograd)

U Hrvatskoj uporno i neprekidno pokušavaju da umanje njihov deo u zločinima: koriste se tradicionalnim tehnikama poricanja Holokausta, kao na primer, govoreći da je broj žrtava preteran.

Grajfov rad je počeo da donosi plodove. On je uspeo u stvaranju i mobilizaciji novog kolektivnog sećanja, i dokazivanju istorijske naracije, bar u Srbiji. Poslednjih godina je prešao put od izraelskog akademika do uglednika u Srbiji. Često ga intervjuišu državni mediji. Održava predavanja na različitim tribinama i pojavljuje se na naslovnim stranicama glavnih novina u zemlji. „Pre mesec dana bio sam pozvan da održim predavanje pred oko 140 srpskih zvaničnika“, kaže on. „Odveli su me tamo tajno i bio sam šokiran otkrićem da ni viši službenici nisu znali istoriju svoga naroda da bi na kraju predavanja rekli: zahvaljujući vama naš narod konačno počinje da upoznaje svoju prošlost.“

„Hrvatski narod ne priznaje svoje grehe“
Grajfovi napori su usmereni i na Hrvatsku koja je odgovorna za zločine, ali je tamo priča mnogo komplikovanija. „Nažalost, ustaški pokret je i dalje veoma popularan u Hrvatskoj i ima veliki broj pristalica.“ Prošlogodišnje fudbalske utakmice na svetskom prvenstvu pokazale su simpatije njihovih navijača nacističkoj ideologiji koji su uzvikivali pozdrave nacional-socijalističke Nemačke „Hajl Hitler“.

Hrvati nažalost ne shvataju njihovu odgovornost za strašne zločine koje su počinili i odbijaju da ih priznaju. Kako Grajf navodi: „Istorijske knjige u školama još nisu ispravljene tako da hrvatski narod ne poznaje niti priznaje svoje grehe. Za razliku od njih, Nemci se intenzivno nose sa svojom prošlošću, priznaju je i pokušavaju da izađu iz svega toga bolji. Dok Hrvati to tvrdoglavo odbijaju.“

Profesor Gideon Grajf pridružio se poslednjih dana u unutrašnjoj borbi u Hrvatskoj protiv pokušaja da se Alojzije Stepinac, hrvatski nadbiskup, prizna kao hrišćanski svetac. „Stepinac se smatra nacionalnim herojem u Hrvatskoj, iako je on kao bivši sveštenik dosledno podržavao ustaški pokret, koji je odgovoran za ubistvo više stotina hiljada ljudi. Kako je moguće da se tako jedna užasna osoba prizna kao hrišćanski svetac? Moramo da se borimo snažno protiv toga i u naše ime. U ime Jevreja.“

Još jedno fascinantno otkriće koje se pojavljuje na stranicama knjige je sudbina porodice Teodora Hercla koja je takođe stradala u Jasenovcu. Kolektivna jevrejska svest povezuje Hercla sa Bečom, ali je njegova porodica iz Zemuna, u današnjoj Srbiji. Hercelov deda je bio upravnik sinagoge u kojoj je služio radin Jehuda Alkalaj, jedan od prvih propovednika i aktivista cionizma u 19 veku.

U Srbiji je ostalo 12 Hercelovih rođaka koji su pogubljeni u Jasenovcu. Još jedna poznata ličnost čiji su rođaci ubijeni u hrvatskim logorima smrti je i Nikola Tesla, jedan od najvećih pronalazača svih vremena. Tesla, američki fizičar srpsko-hrvatskog porekla, prvi je izumeo radio, osmislio primenu naizmenične struje koja obezbeđuje struju privatnim kućama, neonske sijalice slične onima koje možemo videti danas u širokoj upotrebi i još mnogo toga. U Jasenovcu je pogubljeno 90 članova porodice čoveka koji se smatra nacionalnim simbolom u Hrvatskoj.

Sa hebrejskog posrbio: GORAN MEKIĆ

Izvor: STANjE STVARI (YNET, 27. 1. 2019)

 

Podijelite vijest:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani bez upozorenja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pratite nas na društvenim mrežama: