Истина ослобађа и лечи

Српско национално друштво Пребиловци

Београд,

Број: 33/2011

18.8.2011.

Београд

Контакт- +381/065/464 45 57

Електронске новине- Београд

Директору г. Браниславу Јелићу

Главном и одговорном уреднику г. Петру Луковићу

ИСТИНА ОСЛОБАЂА И ЛЕЧИ

Поштовани,

Дана 17.августа 2011, Електронске новине су објавиле текст- РТС пропаганда: Мртви ће започети рат, са редакцијским уводом и чланком,  „ изворним знанственим чланком“ „1991“ г. Јакше Рагужа / Хрватски институт за повијест, специјалиста за тзв. Домовински рат,  пр. снд/.

Уводни коментар редакције, текст г. Рагужа и поједине коментаре посетилаца- читалаца, уз бројне прогандистичке лажи, не могу се схватити другачије до говор мржње, у конкретном случају њеног најзаступљенјег облика у савременом свету- србофобије, угрожавање основних људских права, недозвољен притисак на слободу медија, увредом жртава наци-усташтва, новом претњом Пребиловцима па и Пребиловчанима избеглим у Републику Србију после геноцидног етничког чишћења у јуну 1992, од стране војске и власти Републике Хрватске и њених сателита у Херцеговини.

Са јаким разлозима заснованим на искуству нас и наших предака, осећамо да је ово припремни пропагандни позив на ново насиље над нама, вероватно пруозрокованим нашим обележавањем 70- годишњице страдања српског народа, у геноциду извршеном над њим, појавом захтева за обнову Пребиловаца и обнову споменика жртвама наци- усташтва из 1941-45.

Поводом овог отровног текста мржње и нетрпељивости обратићемо се са молбом за интервенцију надлежним телима новинарских асоцијација у Републици Србији, Омбудсману и Државном тужиоцу / због кољачких коментара- претњи упућених свим Србима/.

Емитовањем документарца Здравка Шотре/ нашег земљака, коме је око 50 сродника и презимењака убијено 1941. у јамама/, РТС је скромно обележила 70- годишњицу страдања Срба из долине Неретве. Сматрамо да Електронске новине, отрцаном, клишираном оптужбом из времена титовлука, да се тиме „ као пре две деценије, распаљују националне емоције, овог пута усред косовске кризе“, непрофесионално и политички тенденизозно врше притисак на слободу јавних медија са циљем да и даље остану прикривене чињенице о злочинима над Србима у 20- том веку, а који се злочини настоје до краја експлоатисати и у првим деценијама овог века.

По свим објективиним мерилима злочини над Србима у НДХ су  најужаснији геноцид, који по начину извршења превализази све слично у људској историји. Као такав овај геноцид је битно обележје српске историје за сва времена, а Пребиловци су постали симбол тога геноцида /наравно има још хиљаде места српског страдања/. Зато сматрамо да напад на Пребиловце, као четврто село по страдању у Другом светском рату на нивоу планете, има тежину могућег нападања и вређања Аушвица, Лидица и других симбола страдања појединих народа.

Реченица „Тадашње верске процесије и шетње са лобањама биле су увод у страшни рат“ , није само гола лаж, која тенденциозно изврће чињенице о узроцима рата у Југославији, увреда Пребиловаца и српских жртава, већ и увреда здравог разума. Монструозна је лаж рећи да је неко „шетао лобање“. То нигде није чињено већ су невине жртве- мученици достојанствено преношени од јама до места сахране, уз верске обреде какви се обављају над свим православним покојницима. Учешће патријарха, владика, великог броја сродника и појединих јавних личности у овим догађијама је више него логично због сахране хиљада лица, од којих су огроман део деца- сви страдали као жртве геноцида. Кога то може погодити, осим оних који су починили злочине или следбенике тих истих злоинаца?

Одговорни у Електронским новинама су одабрали „ изворни знанствени чланак“ Јакше Рагужа, нашег земљака, који се у јавности испољава као експерт за извртање чињеница и изношење измишљотина, везаних за новију историју Доње Херцеговине и „Понеретвља“. Он се једноставно посветио релативизовању и умањивању српског страдања и покушајима да исто стави под сенку погибије и кажњавања оних који су извршили злочине над Србима. Да је тако види се из бројних његових радова, рецимо оног из његове објављене библиографије у коме Глушца, једино српско село у метковачкој општини оптужује за четништво.

Срба у метковачкој општини било је свега 5%, и то у потпуном окружењу и они никако нису могли угрозити Хрватску. Ипак 1944. све жене и деца из овог села убијени су у Јасеновцу од усташа, а 1991. је и Метковићу извршено геноцидно етничко чишћење, уз минирање православне цркве. Разуме се, Рагуж као експрет за „домовински рат“ , скреће пажњу на измишљене четнике у Глушцима, чиме и оправдава злочине над српским мајкама и децом у Јасеновцу, итд.

Причама о „партизанским злочинима“ над формацијама НДХ и „угрожености“ Хрватске и Хрвата од шачице Срба у долини Неретве настоји да сакрије стравичне злочине над Србима у овом крају у два посљедња рата. Посебно поновљени злочин над Пребиловцима, када су  из патолошке мржње и жеље да се сакрију злочини усташа, експлозивом уништене кости српских жртава. То су учиниле снаге РХ са својим сателитима из Херцеговине, у операцији „Чагаљ“/ којој је Рагуж апологета/ у јуну 1992, под командом Јанка Бобетка.

Чињенице о овом злочину и одговорности Републике Хрватске за њега објавио је поменути Титов генерал у својој књизи и не могу се побити.

Са Рагужем као историчарем нећемо полемисати, јер се он испољава као обичан пропагандиста великохрватске државне политике, којој су методи поступања добро познати. Ради читалаца ћемо рећи нешто о ономе што се може разумети и прочитати у тексту и коментарима. Обичне су шовинистичке будалаштине да су муслимани бацани у херцеговачке јаме у времену Краљевине, а Хрвати у времену Титове Југославије.

Исто то можемо рећи и за тврдње и алузије да су политичке странке покретале и усмјеравале отварање јама и сахрану жртава геноцида.

Пребиловчани су покренули овај поступак 3. децембра 1989, дакле пред 50- годишњицу страдања. Овај датум је био много пре оснивања СПО и СПС, а о СДС да и не говоримо, јер је основан тек 12.јула 1991. Осим  техничке помоћи и обуке од стране спелеолога, све друго је водио и усмеравао одбор родбине жртава, у коме је био и потписник ових редова. Хтели смо да достојно сахранимо своје претке, невино пострадале на најгрознији начин од снага које су горе и од фашизма и нацизма. Овај чин је могао и да упозори колико је опасно изазивати рат и разбијати Југославију, што су чиниле Словенија и Хрватска. Али, наше поступање није имало било какав други циљ осим достојне сахране мученика. Па многи сахрањују своје кућне љубимце. Коме је могла да смета сахрана убијене деце?

Кости жртава, око 4000 жртава су есхумиране из 13 јама и три велика стратишта. Прецизан број, пошто је Хрватска уништила кости, више није могуће утврдити.

Са сахране мученика нико није пропагирао прекид заједничког живота са припадницима других народа или вера, најмање разбијање Југославије, у којој су Срби хтели да остану. Па непосредно после отварања јама, СДС је ушла у коалицију са СДА и ХДЗ!

Исто тако изнад мученичких костију није било говора мржње и позива на освету. Напротив.

Ево шта је над костима свога оца и других сродника рекао наш земљак академик Милорад Екмечић: „Освета за злочин је људски гријех колико и он сам. Ово није споменик освете, није споменик диоба, овдје се диже споменик љубави и доброте. На дјечијим гробовима само цвијеће љубави може да расте. Ово је споменик братства, на првом мјесту, југословенског братства, што  српски народ поново, као пуно пута у историји и у ово мрачно доба које долази, треба јасно и гласно да каже.“

А блаженоупокојени патријарх српски Павле је над истим костима рекао и ово:“Ако по каквој невољи будете морали да бирате,  да друге гурате у јаму, или да ви будете у њу гурнути, боље вам је да ви будете гурнути у јаму, него да у њу друге гурате“.

То је истина, а она ослобађа свакога ко има још нешто од душе.

Сматрамо да су уводним коментаром редакције, текстом г. Рагужа и појединим коментарима посетилаца- читалаца у овом случају, кроз лажи и претње  нападуте неке од основних цивилизацијских вредности које штити и Република Србија.

Њиме су нападнуте и извређане српске жртве хрватских нациста- усташа, а преко њих и потомци и поштоваоци жртава.

Наше удружење чува успомену на жртве усташког терора из Доње Херцеговине и окупља и повезује родбину поменутих жртава.

Од редакције Електронских новина, са изнетих разлога на основу одговарајућих законских прописа, захтевамо да на одговарајући начин објави ово наше реаговање, које је знатним делом и деманти, и извини се свима које је објављивањем помињаног садржаја увредила.

С поштовањем,

Миленко Јахура

Предсеник УО Српског националног друштва Пребиловци

Везане вијести:

РТС пропаганда – Мртви ће започети рат

Пребиловци 13. август 2011.

Погледајте више слика!