Истина о стрељањима важнија од судских прогона

Државна комисија пописала више од 20.000 људи који су страдали 1944/45. године и око 200 стратишта

Ликвидације „народних непријатеља”, које су, углавном без суда, спровођене над идеолошким неистомишљеницима крајем 1944. и током 1945. године, могле би да добију судски епилог. И у суседној Хрватској, ових дана министар унутрашњих послова Томислав Карамарко најавио је подношење кривичних пријава против преживелих функционера из послератног периода. Ипак, остаје питање да ли је реч само о предизборној кампањи, или је могуће процесуирати одговорне после скоро 70 година.

Срђан Цветковић, секретар Државне комисије за масовне гробнице убијених после 12. септембра 1944. године, појашњава за „Политику” да су они од почетка рада и истраживања, у протеклих годину дана, пописали преко 20.000 лица која су страдала углавном у периоду од септембра 1944. до почетка 1945. године, али и нешто касније. До сада су, наводи, евидентирали око 200 локација, односно стратишта у Србији.

– Углавном смо радили на основу архива служби безбедности, конкретно БИА, која нам је предала своје архиве у неколико наврата. Ова лица су страдала махом без суђења, јер су судови почели да раде тек од фебруара- марта 1945. године. Ова бројка од 20.000 људи сигурно није коначна – каже Цветковић.

Секретар Државне комисиjе оцењуjе да на основу свега виђеног не постоjи ни наjмања сумња да су у питању ратни злочини. Цветковић очекуjе да ће ускоро Тужилаштво покренути поступак започети ексхумациjе код Бољевца.

– У овом случаjу знамо и ко су локални налогодавци коjи су издали конкретне наредбе да се елиминишу народни неприjатељи. Међутим, иако знамо њихова имена, нико од њих више ниjе у животу, па нема простора за судске процесе. Рецимо, наредбе jе издавао локални командант Озне, коjи нам jе сведочио лично и дао информациjе из прве руке. Међутим, три дана након што ми jе дао исказ, преминуо jе, jуна прошле године. Више видим простора да се од таквих људи, ако jе ко од њих и данас жив, узму неки подаци, него да се вуку по судовима. То би могла да буде, условно речено, нагодба у интересу откривања истине о тим догађаjима – додаjе Цветковић.

Са друге стране, заменик тужиоца за ратне злочине Бруно Векарић потврђуjе да сарађуjе са представницима Комисиjе за масовне гробнице.

– Овакве нерешене ствари захтеваjу одговоре, и породице настрадалих имаjу право да постављаjу ова питања. Ипак, то jе примарно посао за тужилаштва опште надлежности– напомиње заменик тужиоца.

Векарић, међутим, указуjе да готово и нема преживелих извршилаца ликвидациjа.

– Имали смо тог jедног коjи jе преминуо у jуну. Не бих желео да потенцирам никакве идеолошке разлике. Свака породица жртава има право на задовољење правде. Уколико постоjе људи коjи су кршили право, они мораjу бити процесуирани – додаjе Векарић.

Да jе готово немогуће процесуирати одговорне поjединце слаже се и секретар Цветковић, мада указуjе да постоjе европски стандарди у овоj области.

– Оно што би сигурно данас могло да се уради у правном и политичком смислу, jесте доношење декларациjе о овим злочинима, коjа би на основу препорука Савета Европе, ишла на осуду тадашњег режима због стрељања без суђења. Јер, правно гледано, свако коме ниjе суђено, ниjе ни крив – каже Цветковић.

Тужилац Векарић, међутим, позива на опрез у оваквим случаjевима.

– Улазити сада у полемику, за или против тадашње власти, значило би и негирање оних добрих ствари из наше прошлости. Јер, ми смо били у победничкоj коалициjи и не би се смело, кроз ову причу, улазити у релативизациjу тих вредности – упозорава Векарић.

Боjан Билбиjа

Обjављено у „Политика“, 17. фебруар 2011.

„Државна комисиjа за таjне гробнице убиjених од септембра 1944“