Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
У ратном паклу Вуковара редакција „Новости“ изгубила је двојицу извештача – Милана Жегарца (44) и Јусуфа Чехајића (50). Погинули су у размаку од пет дана.
Пише: Јованка Симић
Жегарац, наш извештач од почетка сукоба у Источној Славонији, Барањи и Западном Срему, страдао је 7. октобра 1991, највероватније од снајперског метка који га је погодио у врат на раскрсници Херцеговачке и Трпињске улице у Вуковару, на „ничијој земљи“, на десетак километара од центра. Ту, где су се већ недељама одвијале жестоке борбе.
Није било дана да Жеги, како су га колеге ословљавале, из бачког места Оџаци где је живео, не пређе преко Дунава да донесе „Новостима“ причу о стању на ратишту. Тај кобни дан и данас, три деценије доцније, у свежем је сећању Браниславу Гулану, тадашњем извештачу „Борбе“, са којим је Жеги често аутомобилом прелазио мост преко Дунава код Богојева. За то несрећно јутро нису имали договорену станицу за одлазак на славонску страну.
– Свеједно, навратио сам по њега, али су ми у кафани „Блек енд вајт“ у Богојеву, где су се новинари окупљали, чуо да је он са борцем и водичем из Даља Мирославом Јокићем већ отишао на ратиште. Убрзо, пошто сам пристигао за њима, чуо сам да је погинуо један новинар! Помислио сам да је то неко од страних извештача који су кренули на Трпињску цесту у време када и Жегарац и Јокић. Убрзо се, нажалост, испоставило да је на лицу места усмрћен наш Жеги, а његов рањени водич преминуо је на путу за сомборску болницу – присећа се Гулан за „Новости“ ових потресних детаља.
Жегарац је извештавајући за наш лист са ратишта, заволео фотографију. У тајне заната су га упутиле колеге фото-репортери који су тог кобног дана покушали да га одговоре од идеје да около, кроз кукурузе, он и водич Јокић заобиђу прву линију, и нађу се директно на ничијој земљи, на мети снајперистима. Жеги је само одмахнуо руком и отишао у намери да за „Новости“ направи ексклузивну слику и напише што веродостојнији извештај о борбама за Вуковар. У том науму пресрело га је снајперско тане. Његово тело, под кишом метака са хрватских положаја, тек сутрадан успео је да извуче Зоран Милановић, војник на редовном одслужењу рока у ЈНА. Милан Жегарац почива на месном гробљу у Оџацима.
Пет дана касније, у „Новости“ је стигла нова црна вест – наш колега, специјални извештач са славонског ратишта, Јусуф Чехајић Чеха, погинуо је у свом дворишту у тренутку када је изашао до чесме да наточи воду. Причало се да пркосно није желео да се склања у подрум ни у јеку најжешћих борби и гранатирања. Био је сам код куће, супруга му је била у болници, на радном месту.
Јусуф није стигао да тог кобног дана пошаље свој последњи извештај. Његова супруга Нада дрхтавим гласом јавила је у редакцију да је 12. октобра у 10 сати у двориште пала граната и погодила Јусуфа у груди. Снажна детонација порушила је зид а Чеху је одбацила у подрум.
Сахрањен је најпре у заједничку гробницу код болнице, под редним бројем 186. Када је оружје најзад заћутало, а тромесечни рат окончан, његови посмртни остаци пренети су у породичну гробницу у Вуковару.
МЕМОРИЈАЛ У ВАШИНГТОНУ
ИМЕНА двојице колега из „Новости“, Милана Жегарца и Јусуфа Чехајића, уклесана су на споменику погинулим новинарима из целог света у Вашингтону, на платоу прекопута Беле куће и Линколновог меморијала.
Извор: НОВОСТИ
