Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу. Ако Бог да, сабраћемо се 19. јуна 2021. код Шаранове јаме.

 

Исповест: Ликвидирали ми супруга и свекра, а сада хоће да униште мој живот и живот моје деце!

Датум објаве: четвртак, 12 марта, 2015
Објављено у Косово
Величина слова: A- A+

Станика Прашчевић, jедина жена са списка Интерпола за наводно почињене ратне злочине у Ђаковици, само зато што jе била супруга убиjеног полицаjца

Станика Прашчевић, jедина жена са списка Интерпола

КАКВА правда влада на Косову и какво право спроводи Еулекс сведочи пример Станике Прашчевић, коjа се по жељи Албанаца нашла на потерници Интерпола због наводно почињених ратних злочина, само зато што jе била супруга убиjеног полицаjца! А, убили су га управо Албанци и за то се нико не терети, нити се расписуjе потерница.

Наставили су да ми од живота праве пакао. Убили су ми мужа и свекра, а сада желе да униште не само моj, него и живот моjе деце. Уздам се у Бога jединога, да у томе неће успети.

Овако за “Новости” почиње исповест jедина жена са списка од двадесетак људи за коjима jе Еулекс расписао потерницу Интерпола због наводних ратних злочина у Ђаковици, односно у селу Меjа у близини тог града. Са децом, коjоj jе због погибиjе оца и супруга полицаjца следовао стан у Србиjи, а коjи нису никада добили, свила jе породично гнездо на имању своjе маjке на северу Црне Горе.

– Треба да их jе срамота пред лицем света коjи не види муке Срба са Космета. Моj муж jе био полицаjац. Мучки су га убили, а помагао jе преживелим Албанцима чиjи jе конвоj трактора бомбардовао НАТО, баш у селу Меjа. Спасавао jе рањене и вадио мртве – прича Станика.

Са Косова jе побегла после почетка НАТО агресиjе.

– Не знам шта пише у тоj потерници. Ја сам са децом из Ђаковице побегла две недеље после почетка бомбардовања. Вратила сам се тек на сахрану мужу коjи jе убиjен 21. априла. Због рата нисам могла на време да стигнем на сахрану. Закаснила сам, а и на сахрани сам jедва извукла живу главу. То знаjу сви у Ђаковици у коjоj сам тада била два дана. Више се у њу, нити њену околину, никада нисам вратила. Нисам отишла ни на седмодневни помен, нити после четрдесет дана – прича наша саговорница.

Вест о потерници сазнала jе од родбине из Шваjцарске.

– Јавили су ми рођаци да бих припремила децу, jер би то пронашли на интернету. Сада смо сви на лековима за умирење. До пре два дана, док нисам сазнала да као држављанин Црне Горе коjа нема споразум са Косовом о екстрадициjи своjих држављана, не могу бити изручена Еулексу, нисмо смели из куће да изађемо. Нико нас не дира, али, далеко од тога да смо спокоjни – прича Станика.

Подигла jе кредит и почела са децом да гради кућу.

– Завршили смо спрат, деца нигде не раде, али, бар смо били мирни. Све до пре неколико дана, када су нам са Косова послали вест. Нит сам “лук jела, нит мирисала”, што би казао народ, али – не вреди. Оставила сам у Ђаковици кости свекра и супруга, кућу и имање, али, очигледно, Албанцима jе и то мало …

ЈУРЕ И ПОКОЈНИКА
НА потерници Интерпола због наводних ратних злочина против цивилног становништва у Ђаковици налазе се Момир Стоjановић, Никола Мићуновић, Мишко Поповић, Драган и Александар Пековић (отац и син), Зоран Мирковић (умро), Лазар Драшковић, Момчило Стиjовић, Сретен Цамовић, Живко Вуксановић, Мираш-Гего Стоjановић (ухапшен недавно), Предраг Стоjановић, Мухарем Ибаj (коме су Албанци побили целу породицу jер jе наводно сарађивао са Србима), браћа Миладин, Момчило и Милутин Новаковић, Димитриjе Рашовић, Станика Прашчевић…

Србима из Ђаковице се онемогућава повратак

Србима из Ђаковице се онемогућава повратак
 

АКЦИЈА ПРОТИВ ПОВРАТКА СРБА

Представници Удружења расељених Срба из Ђаковице апсурдом називаjу то што се сви коjи се налазе на потерницама налазе и на списку за повратак у Ђаковицу, коjи jе достављен УНМИК, ОЕБС и другим међународним организациjама. У питању су особе коjе нису продале своjу имовину и коjе се надаjу да се врате у Ђаковицу.
– Због тога смо убеђени да су оптужнице подигнуте са намером да у потпуности обесмисле и спрече наш повратак и да за свагда поруче како jе Ђаковица забрањен град за Србе – истичу из овог Удружења. – Срби коjи планираjу да се врате сигурно нису чинили злочине, jер се у супротном не би усудили на то.

Ово удружење изразило jе и огорчење предлогом Мимозе Кусари, председнице општине Ђаковица да Наташа Кандић, председница Фонда за хуманитарно право буде почасни грађанин Ђаковице.Д. З.

 

Извор: НОВОСТИ

 

Везане виjести:

МИЛЕТИЋ: УНИШТИО САМ ДЈЕТИЊСТВО СВОЈОЈ ДЈЕЦИ

ОБИЉЕЖАВАЊЕ 11 ГОДИНА ОД МАРТОВСКОГ ПОГРОМА

СВЕТИ НИКОЛА ИЗ ГОРИОЧА ЧУВА СРБЕ

СУД ЗА ЗЛОЧИНЕ ОВК НЕ СМИЈЕ БИТИ У ПРИШТИНИ

Задушнице на оскрнављеном гробљу

Како у Немцу куца срце Србина са Косова

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top