Исповест сина прве цивилне жртве у Коњицу: Убице мог оца правда још није стигла

Предраг Суша, син прве српске цивилне жртве у Коњицу 1992. године, о ратним злочинима у БиХ. Не верујем да ће хапшење 13 осумњичених за злочин над Србима нешто да промени

Пуних 25 година правда није стигла убице мог оца Славка Суше, полицајца у пензији из Коњица, и нашег рођака Новака Лијескића! Они су прве цивилне жртве ратног злочина који су над српским цивилима у граду на Неретви починили припадници хрватско-муслиманске полиције 6. маја 1992. године. Иако је предмет по највишој, „А сагласности“ из Хашког трибунала прослеђен Суду за ратне злочине БиХ, тамошње судство је поступак претворило у фарсу! По њиховој коначној пресуди мој отац је сам себе мучио и поломио ребра, седам пута пуцао у себе, сам себи везао камен за ноге и скочио у Јабланичко језеро!

ХАРАЛИ СРПСКИМ СЕЛИМА

Међу ухапшенима у уторак је и Митке Пиркић, командант злогласне диверзантско-извиђачке јединице „Акрепи“, која је харала српским селима око Коњица – прича Предраг Суша. – Он је организовао напад на српско село Блаце у којем је убијено 20 српских цивила, потом Брђане, Брадину и Зукиће. У Блацу је тада убијена и бака моје супруге – Јелка Килибарда. Била је слепа и имала је 92 године. Желимо да верујемо да ће бар њене убице стићи правда.

Овако, за „Новости“, говори син убијеног Славка Суше – Предраг, сада житељ Крагујевца. Он тврди и да пред судовима у БиХ правде за српске жртве нема, а да већина процеса понижава и жртве и њихове породице. Зато, вели, не верује ни да ће недавно хапшење 13 некадашњих функционера такозване Армије БиХ, Територијалне одбране и МУП, осумњичених за злочин против човечности над десетинама Срба током 1992. године у Коњицу, нешто да промени.

– После готово две деценије „искуства“ са судовима у Федерацији БиХ не очекујем да ће надлежни, и у овом случају, тужити и пресудити као недавно Хашки трибунал у случају хрватске шесторке – каже Суша. – Пред тамошњим правосуђем Срби не треба да се надају правичној казни за ратне злочинце.

После вишегодишњег процеса убицама његовог оца, такозваној „коњичкој групи“, како прича наш саговорник, од седморо оптужених осуђена су само двојица.

– Осуђени су на по две и по године затвора, али не за почињен ратни злочин над цивилима већ за незаконито одвођење из стана – огорчено говори Суша. – Суђење тим злочинцима, заправо је својеврстан „удружени“ правни злочин који је, „свесно“ или не, починио Хашки трибунал са Тужилаштвом и Судом за ратне злочине БиХ. Уместо да правда сустигне и злочинце и налогодавце, оптужени су били све време на слободи, улазили у судску салу са осмехом и загрљени са сведоцима.

Међу 13, у уторак ухапшених је и Шефик Никшић, ратни командант полиције у Коњицу. Он је био сведок на суђењу оптуженима за убиство Славка Суше и Новака Лијескића.

– Пред судом је негирао све што је теретило оптужене, а био је ратни командир полиције у Коњицу и врло добро упућен у сва мучења и ликвидације Срба – прича Суша. – Отац и Новак одведени су из својих домова, у ноћи 6. маја, по налогу Јасмина Гуске, начелника Центра јавне безбедности Коњица. У мотелу „Борашница“ у Коњицу, где је било сабирно место за ухапшене Србе, мучени су и претучени, а затим убијени. Њихова тела су везана бодљикавом жицом и бачена код села Мраково у Јабланичко језеро.

Неколико дана после убиства, тела су испливала. Пронашли су их мештани Острошца и сахранили на православном гробљу.

– Хашки трибунал, по налогу тадашњег тужиоца Луиз Арбур, евидентирао је предмет злочина над оцем и Новаком – прича Суша. – Исти суд је у време „владавине“ Карле дел Понте, дао „А сагласност“, препоруку највишег ранга, за вођење процеса пред Судом за ратне злочине у Сарајеву. Такву сагласност имао је још једино случај Тузланске колоне. Али, уместо пред Судом у Сарајеву, случај се пребацује пред Кантонални суд у Мостару где се претвара у правну лакрдију. Верујем да је то било уз прећутну сагласност Трибунала.

Наш саговорник вели да не може да докучи аршине Трибунала и игнорантски однос надлежних тужилаштава и судова БиХ према цивилним српским жртвама и болу њихових породица.

– Хашки трибунал је сам одредио да је реч о ратном злочину над цивилима, и да ниједан злочин не застарева – огорчен је Предраг Суша. – Морали су да прате ток суђења и да знају исход. Нису се ваљда сложили са коначном пресудом која потпуно „гази“ чињенице које су баш они доставили?! Или злочини над Србима цивилима, заиста, никог не дотичу?

Не мирећи се са исходом вишегодишњег суђења за злочин над његовим оцем и Новаком Лијескићем, Предраг Суша је више пута писао и надлежнима за сарадњу са Хашким трибуналом у Србији, али одговора није било.

– Пре два месеца, други пут ове године, писао сам и Сержу Брамерцу, главном тужиоцу Трибунала – каже наш саговорник. – Молио сам га да ми он, пре него што се суд 19. децембра затвори, одговори ко је убио мог оца и у име кога. Ако то не сазнам, неправда ће ме болети док сам жив.

ФУНКЦИОНЕРИ СУ СВЕ ЗНАЛИ

Најстрашније је што се бројни утицајни функционери као и судије и тужиоци у Федерацији БиХ укључени у процесе за ратне злочине над српским цивилима, доводе у везу са нечовечним поступањем у рату и подршком злочинима – каже наш саговорник. – Детаље о злочину над мојим оцем и Новаком Лијескићем знали су и Амир Бегић, доскорашњи шеф Криминалистичке службе у Мостару, Златко Шимуновић, начелник државне безбедности у Коњицу, као и Перо Барунчић, некада командир полиције у граду на Неретви и амбасадор БиХ у Кини и Монголији до 2008.

Аутор: Ј. МАТИЈЕВИЋ

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Некажњени злочини над децом у Коњицу (1992-1995)

О притвору за ухапшене за злочине над Србима у Коњицу одлучује Максумић!? (ВИДЕО)

Треће стрељање дечака Петра из Коњица

У Коњицу убијено 382 Срба

Ухапшени због злочина над десетинама Срба у Брадини, Коњицу…