Ispovest bivšeg obaveštajca: Bilo bi previše da je i Ranković stradao u sudaru

Beograđanin Dragiša Ivelja svoj uzbudljiv život pretočio u knjigu „Bio sam Titov špijun“: Slobodana Penezića Krcuna su ubili, pa su Leki podmetnuli da je prisluškivao Broza

Neustrašivi operativac Dragiša Ivelja izgradio je svoju karijeru zahvaljujući spektakularnim akcijama širom Evrope. Relja, kako je glasilo njegovo kodno ime, deo profesionalnog trajanja proveo je u Trstu, jugoslovenskoj prestonici šopinga i, kako kaže, centru ustaške emigracije, radeći kao telohranitelj i desna ruka glavnog gradskog trgovca i vlasnika velike robne kuće „Grandi magacini Đovani“, koja je za stanovnike SFRJ bila „prodavnica za sve“.

Relja je imao uvid u sve njegove poslove, i legalne i ilegalne, i o tome obevaštavao Službu državne bezbednosti. Uzbudljiv život, kao iz filmova o Džejmsu Bondu, prepun intriga, brzih automobila, šverca dijamanata, najskupljeg šampanjca, manekenki, legendarni špijun je pretočio u knjigu „Bio sam Titov špijun“. Zašto je odlučio da progovori o svom životu, Ivelja, u razgovoru za „Novosti“ objašnjava :

– Mnogo vremena je prošlo, skoro četrdeset godina. Jugoslavija se raspala. Svaka nova država ima potpuno novi i samostalni pristup organizaciji vlasti i službi. Što je bilo tajna – odavno nije. Nisu više pedesete i šezdesete. Danas nema toliko tajni. Sve je drsko transparentno. Kažu vam napašćemo vas i bombardovati i to i urade da bi se samo na kraju možda izvinili.

Ivelja se seća svojih početaka, kada ga je Državna bezbednost odabrala za jedan važan zadatak:

– Tadašnja služba je vodila računa o svemu i svačemu. Pronašli su mene mladog, imao sam 16 godina, ali sam, po njihovoj proceni, bio sposoban da odgovorim zadatku. Moj ujak je držao restoran u kome su se okupljali pripadnici DB. Bio sam na oku starih lisaca. Procenili su da sam drugačiji od svojih vršnjaka, poverljiv i diskretan.

Mada ga je otac, bivši policajac, zakleo da nikada ne radi za policiju, Ivelja je prihvatio ponuđeni zadatak.

– Moj otac je bio visoki policajac koji je posle Brionskog plenuma penzionisan, zajedno sa mnogim srpskim kadrovima, bez nekog objašnjenja – priča naš sagovornik. – Otac je istupio iz Saveza komunista, majka je ostala član. Nadzirali su moju porodicu i shvatio sam da će biti loše, ako odbijem ponuđeni zadatak. Pristao sam, a otac je to prećutao.

Ivelja se, po zadatku, uputio u mesto Ljubiški u Hercegovini. Tamo je imao familiju. Trebalo je da sazna ko trguje duvanom, koji je pakovan u kutije od košulja. To je bila mera za šverc.

PROMOCIJA

Knjiga „Bio sam Titov špijun“, u izdanju „Lagune“, biće predstavljena večeras u auto-salonu „Škoda“ na Novom Beogradu. O detaljima iz svog džejsmbondovskog života i događajima pre raspada Jugoslavije, uz video-performans, govoriće autor Dragiša Ivelja.

– Ljudi koji su trgovali duvanom, bili su glavni za rasturanje oružja i odrađivali su opasan posao – objašnjava Ivelja. – Moj zadatak je bio da pronađem ko ima najbolji duvan, navodno da ga kupim za oca. Uspeo sam da obavim zadatak. Dobro sam nagrađen, ali morao sam da ćutim.

Kasnije je dobijao zadatke iz dva centra.

– Služba je bila nesinhronizovana, radili su ono što su im političari nametali.

Ivelja je učestvovao i u akcijama protiv ustaške emigracije. Njegovi zadataci su bili obaveštajni.

– Tadašnja emigracija je predstavljala veliku opasnost – kaže Ivelja. – Setite se samo ubacivanja i uspešnog hvatanja diverzantske grupe, koja je imala nameru da sruši hidrocentralu u Jablanici, pa podmetanja bombe u bioskopu „20. oktobar“ u Beogradu…

Srpski Džejms Bond je dobro obavešten i o sukobima u našoj obaveštajnoj službi:

– Jugoslavija je davno osmišljena kao veštačka tvorevina. Po potrebi, za određeni period. Tito je bio potrebni balans u određenim situacijama. Svi antagonizmi iz rata su ostali, samo je napravljena vizija zajedništva. Srpski kadrovi su bili najodaniji SK i iskreno su voleli Jugoslaviju. Hrvati i Slovenci su vrlo brzo nakon završetka rata počeli da rade na urušavanju kredibiliteta i snage srpskih jakih političara. Tito je to mirno pratio i gledao da sačuva mir u zemlji za svoga života. To je bio njegov zadatak.

Ivelja kaže da se prvi protiv takve situacije pobunio Slobodan Penezić Krcun.

– Navodno je, ubrzo posle toga, doživeo saobraćajni udes u kome je poginuo. Taj inscenirani udes zapravo je bio saopštenje za narod – tvrdi Ivelja. – Leka Ranković je saznao šta se događa od Krcuna, a i sam je bio dobro upućen. Međutim, bilo bi previše da i on nastrada u saobraćajnom udesu, pa je rešeno da mu se podmetne da je prisluškivao predsednika Tita. U to vreme 1966. slovenačka i hrvatska služba već su ostvarile bliske kontakte sa nemačkom službom BND i dostavljale joj informacije od državnog značaja. Da bi mogli da budu još operativniji, morali su da „uklone“ srpski kadar u svim službama. Oko toga se potrudio Stane Dolanc, koji je uspeo da smanji uticaj srpskih kadrova i da ih eliminiše iz službe. Naravno, one koje nisu mogli da obrade da rade protiv Jugoslavije.

NIKAD SA MAFIJOM

Drugu polovinu sedamdesetih, Ivelja je proveo kao telohranitelj vlasnika najpoznatije i najmoćnije robne kuće u Trstu.

– Gde je veliki novac, tu su i veliki igrači – kaže.

Sa srpskom mafijom nikad nije radio.

– Svako društvo ima ovakvu vrstu ljudi u svom miljeu – kaže Ivelja. – Zašto bismo se mi razlikovali. Srpska mafija je postojala, postoji i danas, a koja joj je snaga i organizovanost – ne znam. Nikada nisam sarađivao sa tom vrstom ljudi.

Autor: D. Matović

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Ranković je mogao da spreči razbijanje Jugoslavije | Jadovno …

Ispovest šefa hrvatske Udbe: Evo kako smo rasturili …

Kako su Srbi za Tita štitili narod od neprijatelja | Jadovno …

Srđa Penezić: Ne mogu da poverujem da su mog oca Krcuna ubili …