Испорука 11. донације „За српски Космет“

Посjета светоj српскоj земљи, души и срцу нашег бића – Косову и Метохиjи, увиjек изазове велике емоциjе. Тако jе било и приликом 11. испоруке новчане помоћи у вриjедности 6.555 евра (плус доста хране, одjеће, играчака), сакупљене у оквиру хуманитарне фондациjе „За српски Космет“. Од 24. до 28. децембра чланови СД Задужбина боравили смо на Космету, продубљивали стара познанства и склапали нова и тако у срца уткали непролазан осjећаj, да смо у духу jедно тиjело.

Оваj пут су нам се придружили активисти СД Задужбине из Суботице.

О блискости и непосредности нашег народа, риjешеног да опстане тамо или да га нема, могу се написати томови књига и извjештаjа – али све jе узалуд док се то не доживи. Њима jе наjбитниjе да их не заборавимо, сама посjета већ буди искрене емоциjе и наду да нису остављени. Званични режим ионако више не мисли о свом човjеку и достоjанству Србиновом. Слободу им не можемо купити, али наду буди и топла риjеч.

Како другачиjе обjаснити струjање крви предака при сусрету са Србима у селу Милошево код Обилића, коjе нико никада ниjе посjетио у новиjе вриjеме? Коjима чак и комби, коjи превози Србе из оближњег села често не стане? Како им купити слободу, коjа jе циjена? Зашто мора човjек умjесто да мирно спава и брине за усjеве и поља и породицу – бдjети ноћима и стражарити да им банде арнаутске не украду оно што им jе остало? Или можда запале кућу? 1999 године су шиптарски терористи киднаповали jеднога од становника овог села и до дана данашњег му нема трага.

Они су окружени шиптарима, коjи константно врше притисак не би ли и преостали Срби из овог краjа напустили своjа вjековна огњишта. Крађе стоке и аутомобила су честа поjава у овом селу, изградња jош jедне џамиjе у селу у непосредноj близини српских кућа, провокациjе, вербални и физички напади, али упркос свему су браћа истраjна да одбране своjе домове и да се боре за опстанак. У Милошеву смо обишли и помогли три породице.

Посjета косовском поморављу настављена jе путем према Косовскоj Витини гдjе смо посетили наше старе приjатеље и испоручили помоћ за породице са дjецом, укупно 22 дjеце.

Пут смо наставили у прелепе краjеве на Шар планини. У  општини Штрпце смо уз помоћ о. Александра  новчано помогли 3 породице у Беревцима и Брезовици. Једноj jе ватрена стихиjа одниjела кров над главом, а у обнову се укључила и сама општина. Обишли смо и малу Каролину, коjоj jе неопходна подршка због терапиjа на коjе мора са маjком у Београд. Помоћ jе пружена и породици Поповић.

Поново смо обишли jедину преосталу српску дjецу у Мушњикову подно Шар планине, гдjе поред тзв. Бошњака и Шиптара, живи само jедна српска породица – дjецу Матеjу и Михаjла, њихове родитеље, баку и деду.

На путу смо посетили манастир Св. Архангеле и Оца Михаjла коjи jе тренутно, нажалост, jедини монах у овоj светињи. Игуман о. Михаило нас jе угостио и духовно окриjепио, након чега смо се упутили у царски град Призрен где смо са о. Слободаном по други пут посjетили jедино српско дjете у овом граду, малу Милицу и њену маjку Евицу. Мала Милица са маjком Евицом и даље уз Божиjу помоћ истраjе тамо и шаље нам недвосмислену поруку – догодине у Призрену! Поред њих у Призрену живи и отац Слободан, а ту jе и обновљена богословиjа у цркви Св. Георгиjа коjу похађа 11. ученика из разних дjелова Србиjе.

Даље нас jе пут водио у Ораховац у коjем Срби живе у jедноj улици окружени шиптарима и у тешким условима за живот. Ту се налази и вртић коjи jе иначе донациjа дjеце Београда за дjецу Косова. Дjеца су нас дочекала са рецитациjама, а ми смо их обрадовали са играчкама и слаткишима.

Метохиjа нас jе даље звала у своjе наручjе, преко Ђаковице стигли смо у општину Клина. Обишли смо село Дреновац гдjе се jула ове године вратило 7 српских породица. Од како су се вратили, константно су изложени притисцима од стране шиптара. Упркос томе наша браћа кажу да су истраjна да остану и опстану на том подручjу. У прилог томе говори чињеница да jе већина обрадиве (jако плодне) земље у власништву Срба и да jе не планираjу продати. Нажалост, проблем jе што режим Бориса Тадића у Србиjи ништа не ради да би се та земља почела обрађивати, па jе овогодишња сjетва изостала због недостатка сjемена и механизациjе. Поред веома лоше изграђених повратничких кућица, без изолациjе, пуних воде и влаге и са лоше урађеном електроинсталациjом (са истим проблемима се сусрећу скоро сви повраници на Косову и Метохиjи), властодршци из Београда нису нашли за сходно да повратницима омогуће ни дрва за огрев за ову зиму. Поред поменутих недостатака, проблем су и шиптари коjи краду шта и кад год стигну, а на крововима и по зидовима постоjе и трагови пуцања на повратничке куће.

Ми смо само на трен покушали да осjетимо шта проживљаваjу. Наши кориjени су jаки, то нам свjедоче ти храбри људи и сусрет са њима, коjи смо заиста дубоко доживjели. И сузама оросили.

Пут смо наставили према Високим Дечанима, тамошњи монаси су нам и препоручили коjе породице да помогнемо у Дреновцу, Осоjанима и Кошу. Поклонили смо се светим и чудотворним моштима великог Божиjег угодника, Св. краља Стефана Дечанског. Послиjе послужења и напаjања вjечним призрацима Божанске благодати на том комадићу неба.

У селу Рудице смо обишли и испоручили помоћ за 2 породице, да би се после упутили према енклави Осоjане, у коjоj смо преноћили и помогли jош 5 породица у самом Осоjану и селима Кош и Тучеп.

Према сjеверном диjелу, преко Митровице и Звечана зауставили смо се на барикади и поздравили нашу браћу на бранику Отаџбине, коjи су нас срдачно дочекали уз поруку да се не планираjу предати и да су разочарани властодржцима у Србиjи коjи им не пружаjу никакву подршку у одбрани уставних граница државе Србиjе.

Пуни утисака и одушевљени храброшћу и истраjношћу наше браће на барикадама, кренули смо даље алтернативним прелазом гдjе смо наишли на дрске окупаторске воjнике (КФОР) коjи су нам провjеравали документа, а затим даље ка централноj Србиjи.

На путу смо посjетили манастир Студеницу, задужбину краља Стефана Немање (Св. Симеона Мироточивог) из 12-ог века.

Захваљуjемо се нашоj браћи и сестрама на Космету на срдачном гостопримству и њиховоj борби за очување националног идентитета на светом Косову и Метохиjи, нашим донаторима и свима коjи су на било коjи начин помогли у овоj испоруци.

Увjерили смо се да jе помоћ стигла у праве руке, али има jош породица коjима jе помоћ неопходна. Имамо вjеру, да ће Врховни Промислитељ погледати на своj напаћани народ jер Његов суд jе jедини праведан. А крст носити нама jе суђено.

Помоћ jе испоручена у следећим краjевима на Космету:

Милошево код Обилића
Косовска Витина
Беревце код Штрпца
Брезовица
Мушњиково код Призрена
Призрен
Ораховац
Дреновац
Рудица
Осоjане
Кош
Тучеп
Суви Лукавац

Подељено jе 6.555 евра у новцу, jедан компjутер и касетофон, неколико пакета намирница, као и слаткиша за дjецу, две пуне кесе играчака за дjецу и неколико торби пуних гардеробе. Трошкове пута и боравка смо као и до сада сносили сами, тако да су сва прикупљена средства уjедно и испоручена нашем народу.

До сада смо у оквиру хуманитарне фондациjе „За српски Космет“ прикупили и испоручили укупно 49.405 евра.

НЕМА ПРЕДАЈЕ! КОСМЕТ ЈЕ СРБИЈА!

Извор: