Имена и презимена банијских Срба (1)

Нешто као уводно слово

Имена банијских Срба, а од њих почињем, и оних прогнаних, етнички очишћених, и оних који су остали и оних који су се вратили, мијењала су се кроз историју – некад брже и бројније, а некад спорије и рјеђе. И понекад под утицајима других, посебно окупатора, а понекад, богме и чешће, и у складу, модерним рјечником (енглеским) речено, с трендовима. Односно у складу с „модерним временима“, чаплиновски речено. Уосталом, као и код других народа. Нису Срби у томе било каква изнимка. Али су кроз сва та времена, кроз све те протекле сеобне и у готово непрестано ратне, граничарске вјекове, чували и своја традиционална имена. Од којих многа на Банији нису само српска: има и Хрвата са именима Драган, Марко, Милан, Никола, Петар, као и Александар, Бранислав, Владимир, Зоран…

Годинама претражујући по књигама, списима, разним документима (чувајући и заувијек губећи много тога сакуплјеног), али крстарећи и Банијом и којекуде по неким другим крајевима и землјама, билјежио сам, па и памтио понешто, између осталог банијског, и имена и презимена српског народа Баније. С јединим наканом да се не забораве, да остане нешто од тога записано, упамћено. Па сам наилазио, рецимо, поред имена Лука, Милан, Никола, Петар… и на стара имена, посебно у књигама, списима и разним публикацијама, и црквеним, такође, из 19, 18. и ранијих вјекова. И то углавном на мушка имена (женска су у већини као и ова, у овом попису, у наставку текста), од којих нека и наводим:

Авакум, Алексије, Анастас, Анатолије, Арон, Атанасије… Богосав, Богослав… Видак, Викентије, Вићентије (неко ће рећи да је то једно те исто име – није: нашао сам и једно и друго баш тако написано; и није овдје једино), Вујица, Вукола… Гаврил, Генадије, Георг, Герасим, Гервасије, Глиша… Дако, Дијонисије, Дионизије, Дојчин… Исаија, Исаије, Исак… Јанићије, Јефрем, Јефтимије, Јоаким, Јоанићије… Кирил, Кирило, Козма, Крста… Мелетије, Михат (претпоставлјам: Мијат)… Никодим… Петроније, Пилип, Прерад… Радак, Радич, Радојица, Радоња, Радош, Рафаило, Рафајило… Софроније… Теодосије, Теофан, Теофило… Храниша…

И банијска српска имена, као и имена Срба у Србији и Срба у расијању, потичу с много извора, многог су поријекла, као, на примјер:

хришћанског (светописамског – и старо и новозавјетног): Адам, Ана, Димитрије, Ева, Јован, Лука, Марија, Никола, Петар…

словенског, мушка: Богдан, Велјко, Душан, Ђорђе, Милан, Милош, Немања (код Милана Радеке Немања је и сиријског), Страхиња… и женска: Милица, Невена, Тијана…

имена српских владара, јунака и уопште појединих историјских личности: Вук, Вукашин, Ђорђе, Иван, Јелена, Лазар, Марко, Милица, Милош, Михајло, Немања, Сава, Стефан…

па драгог: Драга, Драган, Драгана, Драгомир, Драгослав, Драгутин…

милог: Мила, Милан, Миле, Милица, Милка, Милован, Милосав…

мирног: Миломир, Миломирка, Мира, Мирјана, Мирко, Миро, Мирослав, Мирослава…

радног (вриједног, марлјивог): Рада, Раде, Радмила, Радован, Радојица, Радојка, Радомир, Радослав…

па ту су имена којима су коријени грчи: Александар, Арсеније, Василије, Гњатија, Дамјан, Јелена, Лела, Коста Софија…

па латински: Игњатије, Наталија… итд.

Кроз историју је био чест обичај да се имена дјеци дају по именима дједова и бака. Тога и данас има. А има случајева да родителји дјеци, углавном мушкој, дају своје, то јест очево име. Такође је често, и у српској је православној традицији (и код католика, такође) да дјеци имена дају кумови…

Има тога око имена и у вези с њима још много штошта. Читаве су то науке, од којих је и много тога објавлјено у књигама, стручним часописима и у другим публикацијама, списима… Али овај текст, коме је извориште и у некима од њих (требало би доста простора да се то све поброји и спомене, ја више и не знам откуд сам нешто од тога и „вадио“, а ово и није било какав научни рад), писан је исклјучиво да подсјети, сјети и да се сачува нешто од тога што је било и што јесте и српско на Банији и са Баније. С тим да је све ово што је написано – непотпуно, нешто вјероватно и нетачно. Па може да се допуњује, објашњава, исправлја…

Најчешћа и честа мушка имена у 20. вијеку

Адам, Алекса, Андрија… Богдан, Божо, Борјан, Бошко, Бранко… Василије, Василј, Васо, Велјко, Војислав, Војо, Вујо… Гајо, Гојко… Дамјан, Дмитар, Драган, Душан… Ђорђе, Ђуро… Живко… Илија… Јандрија, Јанко, Јован, Јовица, Јово, Јосиф, Јоцо… Кузман… Лазар, Лазо, Лука… Љубан, Љубиша… Марко, Матија, Милан, Миле, Милован, Милорад, Милош, Милутин, Миодраг, Мирко, Митар, Мићо, Михаило, Михајло, Мишо… Небојша, Ненад, Нико, Никола… Обрад, Остоја… Павао, Павле, Пајо, Перо, Петар… Раде, Радомир, Ранко… Сава, Саван, Саво, Светозар, Симо, Славко, Станко, Стеван, Стево, Стојан… Танасије… Урош… Филип…

Рјеђа, ријетка и веома ријетка мушка имена у 20. вијеку

Аврам, Александар, Ананије, Анђелко, Антоније, Аранђел, Арсеније, Аћим, Аћо…
Благоје, Блажо, Божидар, Боривоје, Борислав, Боро, Бране, Бранислав, Буде, Будиша…
Валеријан, Велизар, Велимир, Вид, Видо, Видојко, Владимир, Владо, Војин, Вујадин, Вукадин, Вукман… Гаврило, Гавро, Гашо, Георгије, Герасим, Глиго, Глигор, Глигорије, Глишо, Гњатија, Голуб, Грујо… Давид, Дане, Данило, Деспот, Димитрије, Драгић, Драгиша, Драголјуб, Драго, Драгомир, Драгослав, Драгутин, Драшко, Дренислав, Дренко, Дујо, Душко… Ђука, Ђукан, Ђурађ, Ђуран, Ђурица… Жарко, Живојин, Живота… Зоран… Иван, Ивота, Игњат, Игњатије, Исо… Јадран, Јаков, Јандро, Јеврем, Јеремија, Јевто, Јефто, Јешо, Јосип, Јосиф, Јоцан… Којо, Константин, Коста, Кристивој, Крстивоје, Крсто… Ловро… Љубо, Љубомир, Љубинко… Мајо, Максим, Мане, Манојло, Маријан, Матија, Маћан, Медо, Мијајло, Мијат, Мијо, Микан, Миладин, Миленко, Миливој, Милић, Мило, Милосав, Милјенко, Милјкан, Миролјуб, Мирослав, Мито, Мићан, Мјајло, Мојан, Мојица, Мојкан, Мојо, Мојсија, Мојсије, Момир, Момо, Момчило… Неделјко, Недјелјко, Неђелјко, Нина, Новак… Огњен, Озрен… Паво, Пане, Пантелија, Паша, Перица, Петко, Предраг, Проко, Прокопије… Раденко, Радован, Радојица, Радоман, Радослав, Рајко, Ратко, Ристо, Родолјуб, Рођо… Самојло, Самуило, Самујло, Светислав, Свето, Симеун, Симица, Синиша, Слободан, Спасо, Спасоје, Срђан, Сретен, Степан, Стојша, Страхо, Страхоња… Тадија, Танасија, Теодор, Тешин, Тешо, Тимо, Тодор, Тома, Томаш, Томо, Тошо, Тривун, Трифко, Трифун…Ћиро… Углјеша, Урош… Цветко, Цвето, Цвијан, Цвијето, Цвијо… Чедо, Чедомир… Штефан…

Чешћа и понека „модернија“ мушка имена, од почетака седамдесетих година прошлог вијека

Од почетака седамдесетих година прошлог вијека па надалје, родителји на Банији, као и они који су деведесетих година прогнани током грађанског рата и етничког чишћења Срба из Хрватске, а родом су са Баније, давали су и још увијек дају дјеци и ова имена:

Бојан, Вања, Вук, Горан, Давор, Дамир, Данко, Дарко, Дражен, Дубравко, Желјко, Златко, Игор, Јадранко, Јакша, Немања, Роберт, Саша, Славен, Стефан, Тихомир…

А каквих ће имена још бити током процеса далје асимилације оних који су остали или се враћају, то може само да се претпостави. Примјери у Загребу, Осијеку и другим градовима у Хрватској потврђују да процес асимилације већ прилично дуго траје. Наравно, свако има право да одлучује о себи, за себе… Име не чини човјека човјеком, али чини народ народом.

Повратак старијих, традиционалних српских имена

Крајем осамдесетих година тог 20. вијека па наовамо нека имена се враћају, односно све чешће се, посебно код прогнаних, односно код етнички протјераних Срба, билјеже старија, традиционална српска имена (та је појава све присутнија и код Срба у Србији):
Душан, Јелена, Лазар, Марко, Милан, Милица, Милош, Никола, Петар, Ранко, Сара, Софија, Урош…

Женска имена – из старих времена и из 20. вијека

Ана, Анђа, Анђелија, Анђелка, Аненија, Аница, Анка, Анкица, Аноша… Богданка, Божана, Боја, Бојана, Бојка, Борјанка, Борислава, Борка, Боса, Босилјка, Бранислава, Бранка, Бранкица… Василија, Вера, Верица, Вука, Вукица, Вукосава… Грозда, Гроздана… Давина, Дана, Даница, Данка, Дара, Даринка, Деса, Десанка, Драга, Драгиња, Драгица, Дрена, Душа, Душанка… Ђука, Ђурђа, Ђурђица… Ева, Евица… Живана, Живка, Живкица… Здравка, Зора, Зорица, Зорка… Илинка… Јаворка, Јагода, Јања, Јасенка, Јевросима, Јека, Јела, Јелена, Јелисавета, Јелица, Јелка, Јованка, Јока, Јула, Јулика, Јулка… Ката, Катарина, Ковилјка, Коса, Косара… Лела, Лепа, Лепосава… Љепа, Љепосава, Љуба, Љубинка, Љубица… Манда, Мара, Марија, Марица, Маца, Мика, Мила, Милева, Милена, Милица, Милка, Милкица, Миломирка, Милосава, Милја, Милјка, Мира, Мирјана, Мица… Наташа, Невенка, Нена… Олга, Олгица… Пава, Петра… Рада, Радмила, Радојка, Рана, Ранка, Ружа, Ружица… Сава, Савета, Савка, Сара, Сека, Славица, Славка, Смилја, Смилјана, Смилјка, Сока, Софија, Стака, Стана, Станица, Станка, Стеванија, Стевка, Стефанија, Стоја… Цвета, Цветанка, Цвијета…

Све чешћа женска имена, од почетака седамдесетих година 20. вијека

Као и споменута мушка, од почетака седамдесетих година прошлог вијека билјеже се и све чешће се јавлјају и ова, новија, „модернија“, али и нека готово заборавлјена женска имена:

Адријана, Александра, Анђела, Анита, Ања… Билјана, Бисерка… Валерија, Ведрана, Весна, Викица, Вишња… Гала, Галја, Горанка, Гордана… Даворка, Далиборка, Далија, Данијела, Даша, Дејана, Дина, Доротеа, Драгана, Дубравка, Дуња, Душка… Ела, Елена, Ема, Емилија, Ена… Жаклина, Жана, Желјка… Злата, Златица, Зорана… Ива, Ивана, Ивона, Исидора, Ирена, Ирина, Ирма… Јадранка, Јана, Јасмина, Јасминка, Јасна, Јована… Калина, Каћа, Коралјка, Корана, Кристина… Лада, Лара, Леа, Лена, Ленка, Лидија, Лорена… Љерка, Љилја, Љилјана… Маја, Маша, Миа, Милана, Мина, Миња, Мирела, Морана… Наталија, Невена, Неделјка, Недјелјка, Неђа, Нела, Ниа, Николета, Николина, Нина… Оливера, Олја… Реа… Сабина, Санда, Сандра, Санела, Сања, Сара, Светлана, Свјетлана, Селена, Симона, Симонида, Слађа, Слађана, Слобода, Слободанка, Соња, Споменка, Срна, Станислава, Станка, Сташа, Сузана, Сунчица… Тајана, Тамара, Тања, Тара, Татјана, Теа, Тијана, Тина, Тихана… Уна… Христина… Цветана…

(Наставиће се)

Извор: М. Кордић; Банија Онлине

Везане вијести:

Имена и презимена банијских Срба (2) | Јадовно 1941.

Имена и презимена банијских Срба (3)