Игор Мандић на Јадовну 26. јуна 2011.

Ја долазим из Загреба. Долазите испред неке удруге? Не, из властитог осjећаjа туге, jада и биjеде. Јел` вам неко овдjе погинуо? Ниjе, ниjе, ниjе, jа припадам народу коjи jе чинио ове злочине, и због тога и долазим овдjе, jа ништа не окаjавам, али ми jе тужно и тjескобно кад се сjетим свега овога, кад прочитам, кад знам шта jе било, кад упознам људе коjи су изгубили своjе, онда им се морам придружити.

Овдjе сам из срамоте, jада и биjеде. Биjеса што jе менталитет руље коjа jе то изводила jош жив. Усташки кољачки менталитет jош столуjе у хрватском народу и то могу викати с небодера на загребачком Тргу Републике. А овдjе су му кориjени. И због тога стижем, да се придружим остацима овог побиjеног народа. Док год постоjе злоћудни повици на стадионима, графити… а иза тога мржња и ирационално бjеснило потпомогнути политиком, неће бити среће. Што jе наjгоре, иза свега се криjе и интерес циjеле фашистичке Европе. Имамо, истина, добре темеље у нашем фашизму, али нам Европа у свему jако добро помаже – каже Мандић.