2014.

Савезници често могу имати различите приступе. Пре неколико година jедан хистерични албански шовиниста запитао се отприлике: „А зашто стране трупе окупираjу Косово, Босну и некада Хрватску… своjе приjатеље.  Зар ниjе логично да заjедно са њима  просто запоседну Србиjу…“

Логично питање. Ипак, таква замисао, коjа до краjа извлачи паралелу између савремене Србиjе и Хитлерове Немачке, никако не може бити виђена исто у Приштини, муслиманском Сараjеву, Загребу…  и у Вашингтону. Ако ништа друго, овакво размишљање поред све привлачности, у исти ранг ставља Воjску Сjедињених Држава, Бундесвер и на другоj страни УЧК, УЧПМБ и Патриотску лигу.  Још само да спомену и стварање окупационих зона у Србиjи… Све то о трошку Вашингтона и на штету исте адресе.

Чини се да размишљања у извесним вашингтонским, берлинским и бриселским круговима  иду у другом правцу. Србиjа, каква jе да jе, без Косова и Метохиjе, несмуњиво jе њихова жртва и само њима припада. Неки су то разумели. Када на годишњици почетка грађанског рата у Босни и Херцеговини, не спомињући да jе до рата дошло кршењем Устава СР БиХ од стране муслиманско-хрватске већине коjу jе предводио, бивши члан председништва бивше Р БиХ Стjепан Кљуjић, каже – у помиритељском еуропском духу (а како би): „…остао jе унутарњи неприjатељ, спољни jе нестао.“, jасно jе: Србиjе, дакле, више нема. Има jош Срба и Републике Српске – коjи не пристаjу да буду у много горем положаjу него шо су Муслимани и Хрвати били у било коjоj Југославиjи. Предсатвник ОЕБС-а рече пре неки дан како узор може да им буде Црна Гора…  и остаде жив од толике истине и исказаног интелектуалног поштења.

САД и СР Немачка ће рехабилитовати Србиjу за све претходне ратове осим косовоског. Рехабилитациjа jе потребна да би Срби у Србиjи и изван ње коначно добили различите бриге, а тиме и другачиjу судбину.

Недавно jе ослобођен, коначно, генерал Перишић.  Карактеристично,  за  праведни трибунал, прво jе био осуђен на двадесет и седам година, а онда jе у жалбеном поступку ослобођен. Неко би рекао: „баш као и хрватски генерали“. Дакле, суд ниjе пристрасан. Можда jе некомпетентан и неучинковит… али ипак… Коска jе бачена и сада се Срби отимаjу.  Једни говоре како jе трибунал ипак поштен –  пре три месеца то ни за какве паре нису смели да изjаве. Други кажу како се трибунал тиме правда због Готовине и Харадинаjа – као да неко jош брине о српскоj jавности… Коjу то неправду и фрустрациjу у Србиjи jош не може да реши мао већи страни кредит? Трећи се радуjу: важно да jе добра вест. Мало jе, истина, чудно, jер нема хистеричног бунта у Хрватскоj и Босни… али, кога jе брига.

У jавности jе споменут и сасвим похвалан генералов гест: четири пута  jе одбио да се споразуме са тужилаштвом и прихвати кривицу у замену за блажу казну. Потисннут jе, међутим,  познати детаљ из богате генералове биографиjе. Приликом повратка генерал Перишић jе споменуо да jе он писмен генерал, да се борио за своj народ, да се борио против тоталитарног режима (од 1998 до 2000, пре тога jе био начелник генералштаба у време када jе „тоталитарни“ крао изборе)… Момчило Перишић jе, међутим, престао да буде потпредседник Ђинђићеве владе, након што га jе воjна полициjа ухапсила под сумњом да jе од америчког дипломате примао новац и био са њим у, за jедног министра и генерала, недозвољеним релациjама.  Афера jе брзо утихнула и Перишића би jавност заборавила да ниjе оптужен од Хашког трибунала. Ако су сви ови наводи тачни, а да jе Перишић осуђен… како би на пресуду реаговале стотине,  можда и хиљаде, министара и генерала – америчких сарадника – коjи су у увом тренутку широм света укључени у разне режиме и, за разлику од Перишића, у броjна злочинства, а приjатељи из САД их касниjе предаjу међународном суду на коjи имаjу несумњив утицаj? Очекуjе нас и пресуда шефу бишег Ресора државне безбедности Србиjе Јовици Станишићу, о коме jе као о вишегодишњем сараднику служби САД jош пре пет година писао Лос Анђелес таjмс. Ако и Станишића ослободе… онда можемо мирно да чекамо 2014. годину.

До тада ће банкротирала Србиjа да призна албанско Косово. Биће завршен греjс период за стране кредите Републици Српскоj, доћи ће избори, биће осуђени председник Караџић и генерал Младић, коначно, навршиће се и стогодишњица Првог светског рата (а зна се да су колективно криви Срби тада спречили стварање Европске униjе и створили услове за два светска рата и поjаву нацизма – ко не веруjе нека прочита прве странице Холбрукових мемоара).

Тада ће доћи време за обрачун са Кљуjућевим „унутрашњим неприjатељем“ у Босни и Херцеговини. Потом и са „унутрашњим неприjатељем“ региона у целини.

Извор: НАПРЕДНИ КЛУБ