И то је могуће: Београд постидио Бању Луку

Призор у Руском дому у Београду, на отварању прве изложбе о систему логора смрти Јадовно 1941. након 72 године, превазишао несразмjер у величини престоница Српске и Србиjе.

Фраза о томе како jе неки простор „био претиjесан да прими све заинтересоване“ синоћ у Београду ниjе звучала банално и неинвентивно.

Наjмање 500 људи jе густо испунило централну изложбену салу у тренуцима отварања, а свих 350 каталога коjе jе Удружење грађана Јадовно 1941. из Бање Луке приредило и одштампало, подиjељено jе.

Буквално се ниjе могло дисати.

Но, уколико jе броj присутних нешто што се може приписати томе да jе Београд наjмање десет пута већи од Бање Луке, jедна ствар jе битно различита од третмана коjи УГ Јадовно 1941. има код куће.

Чињеница jе да jе испирање мозга од стране Запада финансираних НВО и њихових менторских медиjа у Београду, jош више десензибилирало општу популациjу у односу на Бању Луку. Београд jе средина потпуног губитка нагона за самоодржањем, па ова виjест о алармантном изостанку колективног памћења коjе касни 72 године, неће бити ни у Београду ударна виjест.

Ипак, ударна jе виjест за све оне коjи се, као Душан Басташић, предсjедник УГ Јадовно 1941., баве отимањем од заборава ужаса прошлости, да нам се не би поновили у будућности, да су у Београду отварању изложбе присуствовали високи функционери партиjа и људи коjи обављаjу или су обављали високе државне функциjе. То код нас ниjе случаj.

О томе шта jе Јадовно 1941. оваj пут нећемо детаљно писати, будући да су посjетиоци Фронтала више него редовно и детаљно упућени шта таj jезиви поjам значи. Овим извjештаjем из Београда, више се жели нагласак пребацити на срамотну непажњу заjеднице, коjоj су се деведесетих грешке из прошлости, усљед незнања, поновили.

Уколико jе епицентар злочина, у коjем jе за 132 дана процесуирано 40000 људи, од чега jе по данас доступним подацима мучки 38000 убиjено, а двиjе хиљаде преживjелих су постали први становници Јасеновца, нешто од чега су битниjе гаћице неке пjеваљке, или нека од редовних дневнополитичких пљувачина, онда народ са оваквим приоритетима озбиљно треба да се забрине за своjу будућност.

То jе наравно срамота. Као што jе срамота и да се од толиких изложбених простора у Београду, изложба одржава у просториjама коjи су насловљени другим, истина братским, руским народом. То jе српски посао и велика брука надлежних тиjела у Србиjи, коjа jе и поред свега ипак матица Србаља.

Са друге стране, много jе већа срамота институциjа Републике Српске, ако се погледа састав оних коjи су били присутни на отварању. Пошто Јадовно jош увиjек ни у Србиjи ниjе нека виjест, нема разлога наводити поjединачна имена оних коjи су дошли, jер ту нису дошли порад самопромоциjе.

Треба навести само да jе отварању присуствовао и на њему говорио Ненад Поповић, потпредсjедник Народне скупштине Републике Србиjе! По ситним материjалним грешкама коjе jе направио у свом говору, видjело се да му га ниjе писао неко други. Још више се осjетило да говори искрено и са убjеђењем.

Потпредсjедник jе рекао и jедну битну ствар за све нас: Да се о Јадовном причало када jе за то било време, да Европа и свет знаjу о овом поjму, данас не би у Вуковару могли правити демонстрациjе против ћирилице.

Заиста, већ навече смо на РТС1 код Оливере Ковачевић, а поготово из њених бесловесних питања и наглашавања тема (да ли jе потребна ћирилица на аутобусима у Новом Саду), видjели у коликом jе Србиjа проблему. Готово мирно се (опет!) гледа културни геноцид над сопственим народом у Хрватскоj, коjи врло лако прелази и у онаj стварни.

Када у Бањоj Луци будемо доживjели да институциjе посвете бар толику индивидуално-институционалну пажњу оном што ради УГ Јадовно 1941., као заиста наjрепрезентативниjи примjер посленика на овом пољу, онда ћемо направити први корак ка томе да барем на поправном испиту положимо лекциjе из историjе, коjе очигледно нисмо научили на сопственоj кожи.

Ово што jе предметно удружење урадило до сада, врхунац jе ентузиjазма и сналажљивости у условима краjње ограничених ресурса и посвемашње непажње оних коjи могу, а неће. Ред jе сада да и Бања Лука, односно њени доносиоци одлука, узврати новим валом постиђивања Београда приjе него што поново буде касно и грешке из прошлости се понове. Али да то не раде сама и усамљена удружење грађана, већ да иза прошлости за будућност стану институциjе државе.

Тешко да уопште имамо простора за jош jедан историjски поправни.

Извор: Фронтал.СРБ