И Словенце су Хрвати насељавали на имања побијених и протераних Срба

(Одломци из књиге “Колонизациjа Хрвата на српскоj земљи у Срему, Славониjи и Барањи” Јована Пеjина, Сремске новине, Сремска Митровица, 1992. Напомена: оваj прилог наjвећим делом односи се на насељавање Словенаца на имања убиjених Срба у Независноj Држави Хрватскоj и протераних из ње, jер jе мање познато да су Словенци почетком Другог светског рата примани и живели на подручjу уже Србиjе)

Кроатизациjа Славониjе и Срема требало jе да се изврши што пре, те су били добродошли и Словенци протерани из немачке окупационе зоне. Због тога котарски престоjник у Илоку 11. ВИИ 1941. се обратио Загребу и затражио да на подручjу коjим он управља треба населити 2.500 Словенаца, поред коjих ће се населити Хрвати. Словенце, по његовом мишљењу треба сместити у чисто српским местима, а Хрвате у словачка и немачка насеља пошто у њима има приличан броj „натурализованих Хрвата“ од коjих се неки сматраjу Немцима. Нови досељеници на подручjу Илока треба тако да се распореде да у што скориjе време постану Хрвати.

Депортациjа Словенаца из Штаjерске и Горењске за jедан броj протераних завршио се (у) НДХ по разним местима Босне и Херцеговине, Славониjе и Срема у коjима су насељени као римокатилици са циљем да у складу са „теориjом“ да су „алпски Хрвати“, постану Хрвати и поправе етничку слику НДХ. Поред тога, намењена им jе улога да замене две трећине Срба, jедну коjу треба поубиjати, другу коjа треба да буде протерана у Србиjу.

Исељавањем Срба из НДХ руководио jе Славко Кватерник, а усташки пуковник Стjепан Јендрашић придружио му се некаквом комисиjом…

Ради колонизациjе на просторима коjе су поседовали Срби, 24. jуна 1941. у Загребу jе основан Уред за понову под равнатељством др Јосипа Роженковића. Према договору усташа и Немаца из окупираног подручjа Славониjе (грешка код штампања књиге, треба: Словениjе – нап. И. Б.) требало jе у НДХ населити око 150 хиљада Словенаца. Истовремено, усташе су намеравале да од 10. jула до 30. августа из Срема и Босне протераjу 25.000 Срба, а до 31. октобра око 145.000. То jе била трећина. Друге две трећине требало jе ликвидирати и покатоличити.

Јула месеца 1941, из Штаjерске и Горењске почели су да пристижу Словенци у Срем. У Сремске Карловце, центар српске православне духовности и културе, стигло jе 26 породица. За њима jе стигао транспорт словеначких свештеника и калуђера, њих 132. Од ових духовних лица 74 jе смештено у згради Богословиjе СПЦ у складу са намером ђаковачког бискупа Акшамовића да сва имовина СПЦ у Срему и Славониjи пређе у руке римокатоличке цркве, док jе остатак отишао у Ђаково.

Поред ова два транспорта у Сремске Карловце, 10. jула 1941. стигло jе 169 породица са 500 чланова.

Пре него што су словеначки свештеници и калуђери смештени, А. Степинац, загребачки надбискуп, договорио се са Славком Кватерником да словеначке свештенике сместе у конфисковане српске православне манастире…

Насељавање jе текло систематски. Како су Срби били протеривани тако су власти НДХ насељавали своjе колонисте, а међу њима и Словенце…

Пошто jе jе потреба за насељавањем НДХ била велика, због великог броjа Срба коjе jе требало иселити или побити, а Хрвата ниjе било довољно да запоседну све териториjе, др Крунослав Драгановић jе покренуо инициjативу да се у Загребу оснуjе Одбор за словенске усељенике. Одбор jе основан 8. октобра 1941…

Код смештаjа Словенаца постоjали су броjни проблеми материjалне природе. Пошто су насељавани у српским кућама коjе су Хрвати, Немци и Мађари претходно опљачкали и демолирали, насељеници нису затекли ни основна средства за рад нити за личне потребе. Како jе преостали део Срба коjи нису побиjени или протерани прешао на римокатоличанство, усташке власти нису имале кога да пљачкаjу и да би поправили положаj колонизованих Словенаца у НДХ, 20. октобра 1941. издале су Законску одредбу по коjоj су ови добиjали основно покућство. А са друге стране, настао jе проблем код колонизациjе због нових римокатолика, те се децембра 1941. Повереништво за колонизациjу у Осиjеку обратило Државном равнатељству за понову у Загребу да нема више празних кућа и имања пошто су православни прешли на римокатоличанство…

Пражњењем териториjа од Срба исељавањем, протеривањем и физичком ликвидациjом, на српским имањима насељавани су Загорци, Херцеговци, Далматинци и Словенци, те jе етничка слика Срема и Славониjе измењена… Поводом ове колонизациjе, др Мирко Пук (усташки министар – нап. И. Б.) jе у хрватском Сабору изjавио 25. ИИ 1942. између осталог: “Чим jе хрватска државна влада дошла прва jоj jе дужност била да таj елеменат (Србе, прим. Ј. П.) коjи jе против свих природних закона и против воље хрватског народа насељен у те краjеве, да таj елеменат врати натраг одакле jе и дошао. (Како то оне коjи добро памте лепо подсећа на изjаву Стjепана Месића, великог приjатеља неких Срба у Хрватскоj и Србиjи, самопроглашеног и од поjединих Срба проглашеног антифашисте, изjаву о томе како Срби на своjим опанцима могу да однесу земљу коjу су и донели на њима – нап. И. Б.) Хрватска државна влада извршила jе у том правцу своjу хрватску и своjу усташку дужност”. (Као што jе, подсећања ради, и хрватска државна влада, у августу 1995. године, такође извршила своjу хрватску и своjу хадезеовску дужност – нап. И. Б.)

Аутор: И. Брезац

Везане виjести:

Под туђим крстом: Пушком чистити веру! (5) – Jadovno 1941.

Злочин у личком селу Штикада 1941. године – Jadovno 1941.

Степинац – дио злочиначког система – Jadovno 1941.