Хрватско поигравање Јасеновцем

Још је Иво Јосиповић обећао српском колеги Борису Тадићу, да „Загреб неће никада блокирати Србију на европском путу”

„Немамо ми никакав спор са Хрватском, не знам шта се дешава у Бриселу, не знам ни какво је време у Бриселу”, објаснио је премијер Србије јуче, понављајући да је наша земља све урадила у припреми за отварање поглавља 23, а да хрватско онемогућавање да се то деси препушта европским институцијама. „Једино што смо тражили јесте да Србија буде поштована”, рекао је Александар Вучић одговарајући на питања новинара у Грделици, где је отворио једну деоницу на Коридору 10.

„Ако хоћете, хвала вам, ако нећете – опет хвала, како вам је воља, само немојте да причате да смо у спору”, рекао је Вучић, подсећајући да су закони, чију хитну промену Загреб захтева као услов за наставак српских евроинтеграција – о избору народних посланика мањина и о надлежности националног правосуђа у суђењима за ратне злочине – усвојени још 2003. године. Када би се и у Србији примењивао изборни закон какав је на снази у Хрватској, Хрвати не би имали ниједног представника у српском парламенту, подвукао је Вучић и додао да би, да немају овај, свакако нашли неки други разлог да нападају Србију.

Пресуде Радовану Караџићу и Војиславу Шешељу послужиле су и у Загребу и у Сарајеву за политизацију и беспотребно подгревање болних питања из прошлости, а политичке стрелице одапињу се без обзира на то какве последице то може да произведе. Поједини аналитичари оцењују да у Загребу и даље калкулишу са рејтинзима због могућности нових ванредних избора у Хрватској, блокирајући чак и евроинтеграције Београда, тиме и Србију доводе у тешку ситуацију у веома осетљивом политичком тренутку. И при томе се не устручавају да манипулишу ни јасеновачким жртвама.

Зато је зазвучало цинично када је током викенда хрватска председница Колинда Грабар Китаровић затражила да се „престане са политизацијом Јасеновца”. Протест Срба и Јевреја против минимизирања усташких злочина на тај начин је проглашен „политизацијом”, што је болније зато што се дешава управо у тренутку када Загреб блокира Србију на путу ка ЕУ, и то још у самом финишу овдашње изборне кампање. Чак и да премијер Александар Вучић није јуче за амерички портал „Политико” рационално објаснио да „не мисли да су нам потребни нови ратови, нови сукоби у региону”, очигледно је да из Србије не долазе непријатељски сигнали, већ се атмосфера подгрева из престоница региона.

Са једне стране, одговарање истом мером на провокативне тврдње из Загреба и Сарајева, иако би можда лило воду на Вучићеву изборну воденицу, моментално би подигло тензије у региону. Свакако да би се нашло и оправдање за такав потез, тим пре што су представници Срба и Јевреја у знак протеста одбили и да присуствују комеморацији у Јасеновцу. Али, ако се само сетимо да су се у Хрватској јесенас сасвим другачије понашали пред њихове изборе, провоцирајући чак и царински рат, онда је приступ званичног Београда у најновијем заоштравању свакако много одговорније понашање.

Новонастала ситуација у региону нема корене од јуче. Србији се већ скоро 30 година спочитава национализам, као опасност по демократске процесе, транзицију и помирење. Од Србије се тражило, и данас се тражи, да „заборави на прошлост” како не би угрожавала суседе и како би остварила помаке у евроинтеграцијама, али се под тиме првенствено мисли на прошлост у којој су се други налазили у улози негативаца, као што је на пример Јасеновац или Олуја, који се „не смеју политизовати”.

А када је реч о српским тамним мрљама, попут Овчаре или Сребренице, онда Запад тражи од Србије „да се суочи са прошлошћу”. Наша влада истиче да нас гнев и реваншизам због злочина према Србима и двоструки стандарди по овим питањима неће никуда одвести, већ се само може поновити зло из деведесетих, можда у још горем облику.

Грађани, ипак, не могу да не виде да је само српски национализам на Балкану поражен. Други национализми и шовинизми – хрватски, албански, црногорски, албански, муслимански – добили су подршку међународне заједнице, сви су редом награђени, што новом државом, што суверенитетом, што новим језиком. Сви редом се несметано интегришу у све западне структуре, без заборављања на прошлост и без суочавања са њом.

И онда, усред изборне кампање, улазимо у нову фазу: национализми из бриселско-вашингтонског инкубатора су поодрасли и почињу да испостављају своје услове Србији на путу ка ЕУ. Многи су заборавили на својевремена обећања хрватског председника Ива Јосиповића српском колеги Борису Тадићу, да „Загреб неће никада блокирати Србију на европском путу”. Било је то у најважнијем тренутку за Хрватску, када је водила преговоре о приступању ЕУ. Београд је тада можда могао да успори ове интеграције – да је, рецимо, заоштрио питање одузете имовине Срба из Крајине. Али, то није учинио, заузврат добивши часну реч из Загреба.

Немогуће је да у Бриселу све ово не знају. У Загребу зато већ очекују притиске најважнијих европских фактора. Као што се јесенас бивши премијер Милановић укрцао на авион уз поруку „идем у Брисел, јер тамо нема Вучића и друштва”, а у Загреб се вратио тихо и скинуо блокаду на граници са Србијом.

Јуче по подне хрватска председница је већ изразила забринутост због „јачања идеолошких подела, посебно у вези са обележавањем сећања на невине жртве Јасеновца”, па је позвала све грађане, странке и организације, владу и сабор да се уједине око, како је рекла, темељних вредности друштва.

„Морам рећи да сам веома забринута због поновног јачања идеолошких подела у хрватском друштву посебно у последњих неколико дана у вези са обележавањем сећања на невине жртве Јасеновца, усташког стратишта такозване Независне државе Хрватске”, рекла је Грабар Китаровић. „Да будем сасвим јасна, НДХ је била најмање независна и најмање је штитила интересе хрватског народа, а усташки режим био је злочиначки режим”, рекла је хрватска шефица државе.

Она је, ипак, нагласила да је антифашизам у темељима хрватског Устава, а да је модерна Хрватска израсла на темељима рата под вођством Фрање Туђмана. Позивање на Туђмана је спорно јер је управо он, како за наш лист упозорава др Милан Кољанин, виши научни сарадник у Институту за савремену историју – први почео са минимализацијом усташких злочина.

– У време власти Фрање Туђмана, који је био доктор историјских наука, комисија хрватског Сабора донела је закључак да је у Јасеновцу страдало тек нешто више од 2.000 особа, углавном политичких затвореника. Поједини савремени хрватски историчари, попут Јосипа Јурчевића такође стоје на становишту да је Јасеновац био радни, а не логор смрти. Са истом тезом у последње време појавило се још неколико аутора, где се у оптицај све више убацује термин „радни логор”. То значи преузимање теза усташке пропаганде из времена Другог светског рата – наводи Кољанин.

У Хрватској је већ дуго на сцени ревизија историје, не само у историографији, већ и у јавности и у том оквиру треба посматрати манипулације са бројем жртава у Јасеновцу, напомиње наш саговорник. Према његовим речима, највећа мистификације је то што се број идентификованих жртава Јасеновца, који је око 85.000, представља као укупан број жртава овог логора. Попис жртава на основу кога су утврђени ови бројеви, подсећа историчар, има низ недостатака.

– Реч је о уништењу целих породица и целих насеља и зато није имао ко да пружи податке о страдалима, јер није било преживелих. Јасно је да је реч о геноциду, односно холокаусту. На простору логора Стара Градишка не постоји никаква ознака да је то био део усташког логора Јасеновац. Али зато постоји плоча да је то био српски концентрациони логор из 1991. године. Наиме, ту су српске снаге једно време држале заробљене припаднике хрватских оружаних формација, а кустос из Јасеновца тврди да је деветоро заробљених ту и страдало. Тако посетилац који дође тамо неће знати да је то био логор где су убијене десетине хиљада Срба, међу којима и више хиљада деце, већ логор у коме су Срби убили девет Хрвата – објашњава др Милан Кољанин.

—————————————————————————————

Зуроф: Носталгија за усташким режимом

Да Хрватска покушава да заташка усташке злочине сматра и директор јерусалимског центра за истраживање злочина холокауста „Симон Визентал” Ефраим Зуроф, који је оценио потпуно оправданом одлуку Савеза јеврејских општина Хрватске и Српског народног већа (СНВ) да не учествују у званичној комеморацији жртвама.

„Порука коју тиме желе послати је веома јасна. У Хрватској данас постоји покушај да се заташкају злочини у Јасеновцу и да се учине мање важним и то је потпуно неприхватљиво”, изјавио је Зуроф и напоменуо да постоје „елементи у хрватском друштву који изражавају носталгију за усташким режимом и НДХ” и истовремено нагласио да су многи људи против тога.

Хрватски званичници не негирају злочине у Јасеновцу, али покушавају да умање његову размеру. „Могло би се рећи да једном када умање значај тог злочина следеће је да их у потпуности негирају. Оно што тренутно имамо је искривљивање слике о холокаусту, а не његово негирање”, казао је Зуроф и као пример узео хрватског министра културе Златка Хасанбеговића, који хвали ревизионистички филм „Јасеновац – истина” и неко је ко има носталгију за усташтвом.Антрфиле

—————————————————————————————

Јасеновац није био „радни логор”

Јасеновац не можемо посматрати изоловано, тврди историчар Милан Кољанин.

– То је наставак првог логора смрти у НДХ, логора у Госпићу, који је формиран већ у мају 1941. године, чији су саставни делови били и логор Јадовно, Слана и Метајна, на острву Пагу. Због устанка и италијанске реокупације простора логора Госпића, власти НДХ су биле принуђене да преживеле заточенике од 21. августа 1941. пребаце на простор концентрационог логора Јасеновац, који је тада био у формирању. Највећи у систему логора Јасеновац, био је логор број 3, у самом Јасеновцу, који је примио прве заточенике 23. новембра 1941, а до фебруара 1942. саставни део логора Јасеновац је постала и казнионица у Старој Градишки – напомиње историчар.

Јасеновац свакако не може бити назван радним логором, што је писало изнад улазне капије, јер би то онда исто могло да се каже за Аушвиц, јер је изнад његовог улаза стајао натпис „Рад ослобађа”, наглашава др Кољанин.

– Логор Јасеновац имао је двоструку функцију, као и други нацистички концентрациони логори. Имао је наравно и радну функцију, јер је и рад био у служби убијања, као и функцију логора смрти, односно логора уништења, у који су заточеници довођени само ради убијања. Госпић, а затим Јасеновац, јесу била места и симболи уништења српског, јеврејског и ромског народа у НДХ, али је велики, можда и највећи део злочина над Србима, извршен на њиховим етничким просторима, односно просторима где су живели. Према истраживању Данета Ластавице, идентификовано је 337 јама широм некадашње НДХ, у које су бачени убијени или још живи Срби – закључује Кољанин.Антрфиле

—————————————————————————————

Јутарњи лист: Нека Карамарко клекне

Загребачки „Јутарњи лист” позвао је јуче потпредседника владе и лидера најутицајније владајуће ХДЗ Томислава Карамарка, који је Хрватима поручио да се уједине у осуди тоталитарних система и одавања почасти јасеновачким жртвама, да најпре оде у Јасеновац и клекне, па тек онда, како стоји, може звати Јевреје и Србе да му се придруже. „Они су одувек тамо. Ваш се долазак тек очекује”, поручује коментатор „Јутарњег” Јелена Ловрић. У тексту се наводи да мантра о осуди „свих тоталитаризама”, која се с врха државе сада понавља, власти служи само као маскирна кошуља.

Уместо јасне осуде све присутнијег они се, као, дистанцирају од свих тоталитаризама, наводи лист и примећује да је то зато да не би морали именовати оно што се догађа, да би направили вештачки баланс између црног и црвеног, да би Карамарко могао рећи како су критике, с домаћих и иностраних адреса, о профашистичким инцидентима и тенденцијама „бесмислене, неистините и злонамерне”. „Потпуно је апсурдно и по жртве Јасеновца потпуно увредљиво да данас потпредседник Сабора, који лично учествује у усташким маршевима, или потпредседник владе, који инклинира манекенима НДХ, јавно доцирају о томе како би се према успомени коју чува Камени цвет требало понашати”, наводи Ловрићева и додаје да, колико је познато, Карамарко у Јасеновцу никада није био, иако је већ четири године шеф једне од две најјаче странке у Хрватској.

Аутор: Бојан Билбија

(Танјуг)

Извор: ПОЛИТИКА

Везане вијести:

Ефраим Зуроф: Хрватска покушава да смањи обим злочина почињених у Јасеновцу

Хрватска: Три комеморације у Јасеновцу

Хрватска предсједница између двије ватре