Хрватско-хрватски сукоб у Јасеновцу

Шта jе показало обележавање 70 година од пробоjа логораша у страшном усташком концлогору

Јасеновац

Ко ће за тридесетак година, ако се коjим случаjем затекне у Јасеновцу, знати да jе на том месту Независна Држава Хрватска, за само четири године Другог светског рата, убила наjмање пола милиона Срба, неколико десетина хиљада Јевреjа, Цигана, Хрвата антифашиста…? Ко гарантуjе да ће 2050. године уопште постоjати некакав мемориjални комплекс у Јасеновцу. Онаj Камени цвет, Богдана Богдановића, ако и преживи, неће имати никакво значење, као што га нема данас, нити га jе икада имао. Хрпа стилизованог бетона.

Тако стоjе ствари, све се одвиjа у том правцу. На томе ради и хрватска председница Колинда Грабар Китаровић чиjи jе изненадни, помало мистериозни, одлазак у Јасеновац, у среду 22. априла, савршено jасно показао какав ће третман у модерноj независноj држави Хрватскоj имати злочини према Србима, почињени од 1941. до 1995. године. Ниjе грешка; тихи, упорни и врло делотворни злочин у политици и култури чињен jе према Србима у Хрватскоj и након Другог светског рата, за време Тита.

Молим да се ово што следи не схвати као самохвалисање, мука ми jе и од подсећања, али мора се човек некада позивати и на самог себе, ако друге нема, а нема. Дакле, пре двадесетак година написао сам текст, у ствари вапаj, да се нешто уради, у Београду пре свега, како би се осуjетио план хрватске историографиjе (склоне великим фалсификатима) и политике (у Хрватскоj jе то увек везано као прст и нокат) да се синтагма „антифашистички покрет у Хрватскоj“ преименуjе у „хрватски антифашистички покрет“, односно да се спречи затирање истине да jе антифашистички партизански покрет у Хрватскоj, у Другом светском рату, у ствари био српски антифашистички покрет.

НОВИ ХРВАТСКИ АНТИФАШИСТИ
Последњих година у Хрватскоj се поjавило неколико младих интелектуалаца, углавном историчара, коjи руше поставке и националне митове рођене у време стварања нове хрватске државе и Туђманове владавине. Наjпознатиjи и свакако наjхрабриjи међу њима су Хрвоjе Класић, Мате Каповић, Драган Марковина, Твртко Јаковина… Они су, након Игора Мандића, коjи то тврди већ 20 година, jавно изнели мишљење да jе рат у Хрватскоj, почетком деведесетих, био грађански или jе имао елементе грађанског сукоба, што jе jедна од наjвећих увреда сваком хрватском домољубу. Тврде да jе Хрватска и данас под теретом обнове усташтва, да jе та идеjа све jача, да су Срби изложени константноj репресиjи, да jе над њима деведесетих извршен велики злочин и етничко чишћење…

Нико ниjе могао, не може ни данас – али кога то више интересуjе, сем нас неколико „лудака коjи се заносе прошлошћу“ (цитат преузет из другосрбиjанске елите и медиjа) – да оспори чињеницу да су до капитулациjе Италиjе, септембра 1943. године, Срби чинили више од 90 одсто партизана активних на простору Хрватске. Све велике и славне дивизиjе биле су српске дивизиjе. Е, сад, што су им политички комесари углавном били Хрвати, то jе друга и дуга прича. Вратићемо се на њу, у неком другом тексту.

И догодило се: већ десетак година, приликом обележавања датума из Другог светског рата, нико више у Хрватскоj не користи поjам „антифашистички покрет у Хрватскоj“, већ „хрватски антифашизам“. Срби и њихове дивизиjе више не постоjе. Донедавни председник Хрватске, Иво Јосиповић, у овом прљавом и смишљеном подметању отишао jе тако далеко да jе при краjу мандата обjашњавао како jе Хрватска у Другом рату, по свом отпору антифашизму, била на првом месту у Европи. О Србима ни слова.

А шта jе урадила Колинда? Отишла jе, рекох, у Јасеновац кришом, као да нешто краде, или фалсификуjе, и тамо у књизи утисака оставила десетак реченица коjе имаjу универзално значење до мере да их се може применити на било ком стратишту кугле земаљске. Нигде именице, нигде слова о томе ко су били злочинци, ко жртве, нигде НДХ, усташа, Срба… Све округло па jош округлиjе. Управо то што jе написано обjашњава одлуку Колинде и њеног кабинета да се пет дана касниjе не поjави у Јасеновцу, скупа с председницима Владе и Сабора Хрватске, с преживелим логорашима, старим партизанима, представницима малоброjног антифашистичког савеза Хрватске.

Колинда Грабар Китаровић jесте антифашиста, али само до линиjе на коjоj треба да се спомену Срби-жртве, и усташе-злочинци. Она то не може да изговори, она долази из наjригидниjег склопа Хрватске демократске заjеднице, оног у коjем се и даље и све више благонаклоно гледа на НДХ, Рафаела Бобана, Јуру Фанцетића, Павелића. Та школа учи како jе у НДХ било инцидената али никако, ни случаjно, масовних убистава, посебно не над Србима. Отуда долазе све гласниjе тврдње да jе Јасеновац за време усташке контроле био радни логор с позоришним представама. Убиjања jе, кажу, било али тек након маjа 1945. године, кад су у Јасеновац ушли партизани и почели са ликвидациjама Хрвата. Има ли неко снаге да гарантуjе да ово „тумачење“ већ за двадесетак година неће бити службена хрватска верзиjа Јасеновца?

Колинда Грабар-Китаровић у Јасеновцу

Ако ниjе дошла у Јасеновац скупа с осталим хрватским политичарима, на дан пробоjа логораша, 26. априла, Колинда jе наjавила да ће ове године 16. маjа, свакако отићи до Блаjбурга, места пораза усташке воjске Независне Државе Хрватске. Тамо jе годишњи усташки дернек, jош из времена деведесетих. До победе Милановића и Јосиповића, покровитељ ове jадиковке над судбином кољача, ратних злочинаца Анте Павелића, био jе Хрватски сабор. По доласку у кабинет председника Владе Хрватске Милановић jе то укинуо, али ове године, одмах по усељењу у Јосиповићев кабинет, Колинда jе наjавила могућност обнове покровитељства сада од стране председника државе и одласка тог председника, односно ње, у Блаjбург.

Треба сачекати да видимо како ће то да прође, а у случаjу Колинда-Јасеновац, додатну пажњу плени jедан врло интересантан детаљ. Колинду jе у Јасеновцу представљао Бранко Лустиг, као њен специjални изасланик. У питању jе велико име светске, пре свега холивудске кинематографиjе, добитник два Оскара за филмску продукциjу („Шиндлерова листа“ и „Гладиjатор“), човеку коjи jе због сопственог порекла (Лустиг jе Јевреjин рођен у Осиjеку), као дете доспео у Аушвиц. Чудом jе преживео, али његови наjближи нису.

СРПСКИ МИТ ИЛИ ХРВАТСКА ИСТИНА
Дођете ли у Јасеновац, дочекаће вас податак, став државе Хрватске, да jе тамо убиjено 83.000 људи: Срба, Јевреjа, Цигана, Хрвата антифашиста и осталих. Свако спомињање крупниjих броjки у Хрватскоj се проглашава „великосрпским митом“, односно, тврди се да су Срби измислили броj убиjених у Јасеновцу како би то политички користили. Лаж. Податак о више стотина хиљада убиjених у Јасеновцу, углавном Срба, ниjе из српских већ из хрватских извора. То jе утврдила Земаљска комисиjа Хрватске, коjа jе након рада на терену 1946. године обjавила податак да jе у концлогору Јасеновац убиjено наjмање 650.000 људи. Председник комисиjе био jе Венчеслав Целигоj, а секретар Анте Стокић.

Откуд Лустиг у овоj причи, шта он има с ХДЗ-ом, странком од коjе би требало да буде удаљен светлосну годину? Рационалан одговор не постоjи.

Додатну пометњу у ову причу о Лустигу уноси чињеница да jе Бранко Лустиг, средином деведесетих, наговорио свог приjатеља, Стивена Спилберга, такође Јевреjина, да се отвореним писмом обрати Фрањи Туђману, похвали његову државничку мудрост, осећаj за демократиjу и правичност.

Рекох, ту ниjедно евентуално обjашњање ниjе засновано на логици. Уместо захвалности, Лустиг jе пре неку годину у Хрватскоj доживео да његов документарац о Холокаусту, злочину над Јевреjима „Последњи лет Петра Гинза“, боjкотуjу у неколико градова. У Книну, на пример, Лустиг jе сам седео у празноj дворани и гледао сопствени филм.

Познатог филмаџиjу, Колиндиног изасланика, окупљени у Јасеновцу су извиждали, али су зато Зорана Милановића, председника Владе Хрватске, десетак пута прекидали аплаузима. Казао jе Милановић да су његови преци, Хрвати из залеђа Далмациjе, 1941. године устали против усташког зулума над Србима и да jе он поносан на то. Срамном jе назвао одлуку председнице Хрватске да не дође у Јасеновац кад и остали из врха хрватске политике и питао jе због чега ниjе напустила фудбалску утакмицу Хрватска – Норвешка, недавно одиграну у Загребу, кад jе публика урлала (Милановићев термин) „За дом спремни“. Уместо тога, казао jе Милановић, председница Хрватске jе касниjе изjавила да jе атмосфера била величанствена.

Шта све ово говори? Шта наговештава? Улази ли Хрватска у нову фазу унутрашњих односа коjа може да кулминира сукобом између тамошње деснице и левице, шта год то садржаjно и практично значило?

Зоран Милановић

Од почетка деведесетих, времена слома бивше државе, хрватска политичка сцена садржавала jе, све до пре неку годину, српски фактор коjи jе експлоатисан на разне начине, наjвише у предизборним кампањама, како jе коме одговарало. Након „Олуjе“, коjа jе заувек решила српско питање у овоj држави, jош неколико изборних циклуса носило jе у себи српску димензиjу, надуваван jе страх од „повампирења великосрпских идеjа“, али jе с временом то спласнуло и потпуно утихнуло. Хрватска jе остала без „реметилачког фактора“ и окреће се себи, болним унутрашњим трагањима идеолошког карактера, подели на оне коjи су поклоници усташтва и усташких идеjа и оне коjи се томе противе. Таj сукоб jе све отворениjи, добиjа на бруталности и велико jе питање како може да оконча.
И какве су чиjе шансе у случаjу судара? Зависи од жестине коjом jедни и други буду бранили своjе идеолошке и политичке позициjе. Десница jе по дефинициjи милитантниjа, бруталниjа, упорниjа мада искуство каже да левица у околностима отвореног политичког а посебно оружаног судара може да буде врло, врло екстремна.

Истраживања говоре да ће ХДЗ сигурно победити на предстоjећим парламентарним изборима коjе можемо очекивати почетком следеће године, већ у jануару. Зоран Милановић, jедини од хрватских политичара коjи никада и нигде ниjе кокетирао са хрватским екстремним националистима, да не спомињемо усташтво, има неколико великих прилика да постоjећу ситуациjу измени у своjу корист. Ову jасеновачку jе искористио.

Извор: НОВОСТИ

Везане виjести:

I REJTING SIT I ŽRTVE NA BROJU – Jadovno 1941.

Колинда, зашто „таjни“ пут у Јасеновац?

милановић ниjе рекао истину о хрватима у партизанима

КОЛИНДА ‘Срби коjи живе у Хрватскоj за мене су … – Jadovno 1941.

ОБНОВИТИ СПОМЕН-ПЛОЧУ НА МЈЕСТУ ЛОГОРА „СЛАНА …

Јасеновац – наjвећи Српски град под земљом

КОМЕМОРАЦИЈА У ЈАСЕНОВЦУ У НЕДЈЕЉУ, 26. АПРИЛА

Александар Живковић: Живоносни Крст и Васкрс у Јасеновцу