Hrvatski istoričar Klasić: Pravo je da se govori o 200.000 ljudi koji su otišli iz Hrvatske… Ali istovremeno očekujem da se u Srbiji govori o 500.000 prognanih

Uza sve sa čime se možemo složiti sa mladim, danas jednim od vodećih hrvatskih istoričara, doktorom Hrvojem Klasićem, profesorom na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, što je rekao u razgovoru za Večernje novosti (Beograd, 18. oktobar 2017), objavljenom na čitavoj strani, koji je vodio Jurica Kerbler, stalni dopisnik Novosti iz Zagreba, postoji i nešto sa čime se ne možemo složiti. I to pre svega zbog toga što to nije istina. A istoričaru bi trebalo da je isključivo istina naučna vodilja.

Pa šta nije istina:

prvo, nije istina je iz Hrvatske OTIŠLO (velika slova su autora ovog teksta) 200.000 LjUDI… kako se navodi u jednom od dva antrfilea, pod naslovom Konsenzus nam je potreban bar oko žrtava. Taj broj iznosi i više nego još toliko. I nisu oni otišli. Palo im na pamet da odu i oni lepo otišli. Ne, oni su prognani, proterani. A prognalo ih je, proteralo upravo ono o čemu profesor Klasić priča u odgovoru na pretposlednje pitanje: „… Pokušavam da se stavim“, kaže Klasić, „u poziciju ljudi koji su bili sedamdesetogodišnjaci na Baniji, u Lici, Slavoniji i gledali kako po Hrvatskoj slobodno šetaju ljudi koji se nazivaju ustašama i nose majice s likom Ante Pavelića. Ljudi koji su preživeli Holokaust i genocid…“. I koji su to ljudi koji su otišli? Koji je to narod?

drugo, otkud je to prognano 500.000 Hrvata, koji su, eto, prognani, a nisu otišli? Kao onih 200.000 ljudi koji su otišli. Profesor Klasić verovatno misli na prostore bivše Republike Srpske Krajine, Bosne i Hercegovine i Srbije. Pa ako i na njih misli, nije ih toliko prognano. Postoje podaci o tome. Istina, i danas nepouzdani. Ali najviše nepouzdani kad su Srbi u pitanju. Kojih bi, da je profesor imao u vidu područja koja je, verovatno, imao u vidu kad govori o broju prognanih Hrvata, bilo bar milion. Međutim, to su veoma složena pitanja. I biće potrebno da se njima još godinama i godinama bave neka tela, neki organi na prostorima bivše Jugoslavije na kojima su vođeni građanski ratovi. Sa čijim se tumačenjem profesora Klasića gotovo potpuno slažemo;

treće, Klasić na jednom mestu, objašnjavajući građanski rat u Hrvatskoj, kaže kako  „Srbi iz Petrinje, Gline, Obrovca i Knina bili su građani Hrvatske, i ako su Hrvati iz Hrvatske obukli jednu, a Srbi u Hrvatskoj drugu uniformu i počeli da pucaju jedni na druge, šta bi to bilo nego građanski rat?!“ Ovde bi bilo dobro podsetiti se ranijih profesorovih reči kada je govorio o istoj ovoj temi, a ovde ćemo ih parafrazirati: profesor je 1991. godine živeo u Sisku (i inače je iz Siska, gde se školovao i završio gimnaziju), pa je u leto te iste godine ušao u redove mladih hadezeovaca i obukao hrvatsku uniformu, a njegov komšija i jedan najboljih prijatelja, inače Srbin, otišao je u Petrinju i obukao srpsku uniformu. Međutim, profesor ne govori istinu: tada Srbi nisu imali nikakve srpske uniforme. Tada je postojala suverena Jugoslavija i njena armija koja se zvala Jugoslovenska narodna armija. Pa su Srbi mogli da obuku isključivo njenu uniformu. A Hrvati su već mnogo ranije imali svoje uniforme… A šta se dešavalo sa Srbima u Sisku – odgovor na to pitanje bio bi i dug i oširan. To profesor veoma dobro zna, a i čitaoci ovog sajta.

Sa mnogo čime što profesor Hrvoje Klasić iznosi u ovom razgovoru, apsolutno se slažemo. Pogotovo kad su hrvatsko ustaštvo i fašizam u pitanju. A mi smo ovde reagovali isključivo na ono što je, verovatno, i on „prevideo“. Što mu je „izmaklo“. Jer istinu prevideti, pogotovo za naučnika, nije ni dobro, ni naučno.

(S: L.)

Izvor: INTERMAGAZIN

Vezane vijesti:

Hrvoje Klasić: Ustanak su podigli Srbi zbog ustaških i …

KLASIĆ: HRVATSKI NAVIJAČI PJEVAJU ZMAJEVU PJESMU …

Klasić: Ukidaju Tita, a čuvaju ulice ustaše Mile Budaka …

Stepinac nije bio ratni zločinac, ali nije svetac | Jadovno …