Hrvatski Aranđelovac

Trideset godina ulupao sam u profesiju koja se zove novinarstvo, napisao stotine kilograma tekstova, imao i televizijska iskustva, ali nikada u svemu tome nisam upotrebio pojam izdajnik. Ni za koga, a bilo je razloga.

Nekako se klonim od tih velikih reči jer, da budemo iskreni, kad upotrebiš najteže oružje, kvalifikaciju iza koje nema ništa gore i teže, onda je krug zatvoren i čovek gubi potrebu i smisao da dalje piše. U ovom slučaju o ljudima, njihovoj politici, postupcima.

Ni u redovima koji slede neće biti razvrstavanja na one koji nešto brane i one koji su izdajnici, mada znam mnoge sklone tvrdnji da ovo što se radi sa Srbijom, evo već skoro 11 godina, nije ništa drugo do klasična izdaja. Pre svega na ekonomskom planu.

Takvima je upravo završeno okupljanje političke i privredne elite regiona, u Aranđelovcu, sedamdesetak kilometara od Beograda, na inicijativu Borisa Tadića, još jedan u nizu dokaza za teoriju da je postoktobarska politička elita Srbije tek skupina izdajnika i stranih plaćenika.

Da to nije prejaka formulacija? Ovi što potežu argumente tvrde da nije, i upiru prstom u njih – argumente.

Kažu; dovoljno je poređenje privredne saradnje između Srbije i Hrvatske. Da budem iskren… to je argument koji se ne može ni oboriti ni osporiti.

O tome je ovih dana govorio i Božidar Đelić – neizbežan lik u političkom i ekonomskom životu Srbije poslednjih deset godina – ali na način koji sugeriše zaključak da se Boža probudio iz dugogodišnjeg sna.

„Hrvatska je investirala oko 600 miliona evra u Srbiju, njene firme drže važne elemente iz naše građevinske industrije, trgovine, agrobiznisa a nijedan od srpskih investitora nije uspeo u Hrvatskoj da napravi firmu ili da je tamo kupi“, kaže Đelić.

Dobro jutro, Božo, kažemo mi, i dodajemo: A šta si ti radio sve ove godine, uglavnom kao ministar u raznim vladama Srbije, dok su Hrvati kupovali po Srbiji šta su hteli. I pitamo: „Da im i ti Božo nisi otvarao vrata, bez uslovljavanja i bez pitanja o reciprocitetu? Ako nisi Ti, onda sigurno znaš ko jeste? Što ne kažeš ko jeste? Što ne objasniš svoje višegodišnje ćutanje pred ovom pojavom? Da li je to ćutanje (i zatvaranje očiju) imalo i nekakvu cenu, a sad kad idu izbori valja narodu ponovo zamazati oči“.

U Aranđelovcu je Boris Tadić pozvao na još čvršću ekonomsku saradnju zemalja bivše Jugoslavije i tom prilikom podsetio političke lidere i privrednike iz Hrvatske, Slovenije, Crne Gore, Makedonije… da Srbija sa Rusijom ima jedinstven međudržavni ugovor po kojem robu na rusko tržište može da plasira bez carine.

– Mi u Srbiji, kazao je Tadić, nemamo dovoljno čak ni voća samo za tržište Moskve. Pa šta čekate gospodo, iskoristite tu priliku.

Za one koji nisu upućeni reći ću da je Hrvatska nedavno zatvorila jedinu srpsku firmu (Komtrejd) koja je uspela da se registruje na tlu Hrvatske, dok je šabačkom Galebu zabranjeno poslovno širenje u Hrvatskoj i Šapčani su, nemajući kuda, ugasili firmu i napustili Hrvatsku.

Predsednik Slovenije, Danilo Tirk, kazao je u Aranđelovcu da Srbija u njegovoj deželi, istina, nema investicija ali da tu valja imati razumevanja pošto Slovenci, veli on, nisu baš voljni da otvaraju vrata stranom kapitalu. Takvi su, šta da se radi.

Slovenci u Srbiji imaju nešto manje od 300 preduzeća dok su Hrvati na putu da ih stignu, uknjižili su do sada 250 adresa.

Izvor: vesti-online.com

Vezane vijesti: Ratko Dmitrović