Hrvatska se opet okreće HDZ-u i ekstremizmu

Obeležavanje 19 godina od akcije „Oluja“ u Kninu, pokazalo je, ovoga puta otvorenije i jasnije nego ikada do sada, da Hrvatska i dalje uzmiče pred ekstremnom desnicom i ustaštvom. Kako se događaji odvijaju, više je nego jasno da će na sledećim izborima HDZ preuzeti vlast na svim nivoima. Čak i predsedničkom

Znali su Ivo Josipović i Zoran Milanović šta ih je prošlog utorka
čekalo u Kninu, na obeležavanju Dana domovinske zahvalnosti, proslavi
„Oluje“, ali tamo je moralo da se ide. Bili su u mat poziciji: ostanak u
Zagrebu tog dana bio bi protumačen kao vrhunac izdaje nacionalne
stvari, odlazak u Knin značio je veliko poniženje na javnoj sceni. To se i
dogodilo.

SVE JASNIJA PODELA Josipovića i Milanovića izviždali
su u Kninu gore neko Zdravka Mamića na Maksimiru. Josipović je nekako i
priveo svoj govor kraju, dok se u Milanovićevom slučaju samo nagađalo
šta je hteo da kaže, jer su zvižduci i galama bili jači od postavljenog
razglasa. Državna proslava u Kninu, tu više nema nikakve dileme, postaje
mesto sve dublje podele Hrvatske na onu levičarsku, šta god to u njihovom
slučaju značilo, koju predstavljaju Josipović i Milanović, i Hrvatsku
koja se klanja pred desnom retorikom, živi u mržnji i netoleranciji prema
svemu što je različito u nacionalnom, verskom i kulturnom smislu, mada
je ta vrsta naboja s proterivanjem Srba doživela transformaciju: nišan je
usmeren ka ostacima antifašističke Hrvatske.
Ova podela postaje sve čistija, jasnija, politički izrezbarena do
tančina. Vododelnica je odnos prema Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, iako se
tu izbegava predstava za javnost uz potpuno podignute zavese pa je
mesto „očitovanja“ Josip Broz Tito. To je manje rizično. Josipović i
Milanović drže da je Broz bio heroj, najznačajnija ličnost u istoriji
Hrvata, čovek bez čijeg pokreta (komunističko-partizanskog) Hrvatske kao
države danas ne bi bilo, dok je za HDZ Tito ratni zločinac, ubica,
diktator.
Predsednika i premijera Hrvatske u Kninu je dočekalo nekoliko hiljada
Hrvata, od kojih će najmanje 90 odsto na sledećim izborima −
predsedničkim ili parlamentarnim, svejedno je − glasati za HDZ. Bio je
to uvodni trening, na lokalu, uvertira predizborne kampanje za izbor
predsednika Hrvatske, koji se održava dogodine. Glavna zvezda kninske
proslave beše jedna žena koja u ovom času u Hrvatskoj nema nijednu
funkciju u državnom aparatu. Dakle, običan građanin. Radi se o Kolindi
Grabar Kitarović, kandidatu HDZ-a za predsednika, ženi koja u hrvatskom
biračkom telu za svojim protivkandidatom, Josipovićem (naravno, on će se
kandidovati za drugi mandat) zaostaje svega 10 do 15 odsto, što je
zaista nadoknadivo imamo li u vidu činjenicu da se gospođa Kitarović kao
kandidat za predsednika u javnosti počela pojavljivati tek pre desetak
dana.

GOTOVINA I KOLINDA Ante Gotovina, van svake sumnje
najpopularniji hrvatski general, ove godine nije bio u Kninu. Ostao je
kod kuće i taj gest mogao bi da se protumači kao blago približavanje
Josipoviću i Milanoviću da se dva dana ranije nije dogodilo nešto drugo:
Gotovina je na svom brodu (uzgaja tune u Murterskom moru) ugostio
Kolindu Grabar. Poseta jeste bila privatnog karaktera, ali fotografije
snimljene na tom druženju, objavljene u „Večernjem listu“, jasno govore da
je generalu bilo važno da javnost sazna za njegov susret s Kolindom.
Uostalom, nije dotična gospođa išla da vidi kako se uzgajaju ribe, već
da pokupi dodatne poene u javnosti. Opšte je poznato da Gotovina uživa
veliku popularnost u hrvatskom društvu, i u onom delu koji ne simpatiše
HDZ i ne glasa za njih. Jedno vreme, posle oslobađajuće presude u Haškom
tribunalu, za Gotovinu, Čermaka i Markač spekulisalo se da bi Gotovina
mogao u politiku, čak kao protivkandidat Josipoviću, ali je on sam posle
kraćeg vremena odbacio takvu mogućnost, kazavši da mu ni nakraj pameti
nije da se bavi politikom. E, sad, zašto mu je Kolinda trebala na brodu,
pa sve to u novinama… videćemo.
Kitarovićeva je u Knin došla u pratnji šefa HDZ-a, Tomislava Karamarka, s
kojim je dan ranije posmatrala finalnu trku „Sinjske alke“. Svuda su
dočekivani aplauzima, negde i ovacijama, što je Karamarku bilo dovoljno
za zaključak da će njegova partija već sledeće godine preuzeti kompletnu
vlast u Hrvatskoj. Naime, ubeđen je da će Milanović početkom sledeće
godine podneti ostavku i dovesti do raspisivanja vanrednih parlamentarnih
izbora, koje će, smatra, HDZ ubedljivo dobiti. Kao što će − to veruju
svi u HDZ-u a i sve veći deo hrvatske javnosti − Kolinda pobediti
Josipovića u trci za mesto predsednika.
Šta kažu rezultati opipavanja pulsa javnog mnjenja? Po  istraživanju
sprovedenom u organizaciji dve vrlo respektabilne agencije, HDZ u ovom
trenutku ima pet procenata prednosti nad Milanovićevom
Socijaldemokratskom partijom. Ta prednost se lagano povećava i teško da
se u Hrvatskoj može dogoditi nešto što bi dramatično promenilo ovaj
trend. Ekonomska situacija je izuzetno teška, varljivo leto donelo je
mnogo slabiju turističku sezonu nego inače, investicija niotkuda, bez
obzira što je Hrvatska članica Evropske unije, sve više mladih, uglavnom
s visokim obrazovanjem, napušta ovu državu. Budućnost je maglovita,
ništa bolja od one u drugim republikama bivše Jugoslavije, koje su još
daleko od EU.

SERIJA INCIDENATA A šta je sa Srbima u ovoj priči?
Njih u Kninu niko nije ni spomenuo. Pupovac je nekoliko dana pred dernek
kazao da neće u Knin, Džakula se nasankao pre dve godine, otišavši tamo
kao službeni predstavnik „hrvatskih Srba“, kako su ga najavili, ali
zauzvrat, osim pažnje tamošnjih medija, ništa nije dobio za srpsku stvar,
prevarili su ga, pa ove godine nije hteo ni da čuje za ponovno
pojavljivanje na slavlju u čast „Oluje“.
Uz sve gorenavedeno, slučaj je hteo da obeležavanje Dana domovinske
zahvalnosti prođe u seriji incidenata, počev od onog sa zviždanjem u
Kninu, zaključno sa padom aviona Hrvatskog ratnog vazduhoplovstva
„MIG-21“ nedaleko od Zagreba. Pilot se katapultirao na visini od 250
metara, tako kaže istraga, i ostao je živ. „MIG“ je tresnuo o livadu kod
Velike Gorice, nekako u vreme kada su slavljenici, po okončanju
protokolarnih aktivnosti, hodali ulicama Knina i vitlali zastavama, ili
sedeli u tamošnjim baštama prisećajući se dana „Oluje“ kada je „slavna
hrvatska vojska oslobodila Knin od četnika“. Pad aviona bio je novi
udarac na ponos onoga što se danas zove hrvatska vojska. Nije ovo jedini
slučaj problema s hrvatskim ratnim avionima. Ta zemlja ima, sedam „MIG
21“, navodno, od kojih su do pre neki dan samo dva bila u voznom stanju, a
od utorka je ostao jedan. Pre šest meseci incident s „MIG“-om imao je
jedan od najboljih hrvatskih pilota kad mu se na visini od sedam
kilometara ugasio motor koji je ipak uspeo da aktivira i da se, uz
velike napore, s dimom u kabini, spusti na zagrebački aerodrom.
Nije odgorega znati da su ove avione Hrvatima prodali Ukrajinci, uz
obavezu da ih modernizuju i održavaju. Prema izvorima iz vojnih krugova,
modernizacija je urađena amaterski, motori i uređaji na zemlji i nekako
funkcionišu, ali u vazduhu, tvrde hrvatski vojni piloti, sve deluje
drugačije, otkazuju i svaki let je rizičan. Za pilota i one na zemlji.
Zagreb je ljut na Ukrajinu, na tamošnji vojni remontni zavod, sve manje
veruje u njihovu stručnost, pa je pre izvesnog vremena ministrica spoljnih
poslova Hrvatske Vesna Pusić zvala svog ruskog kolegu, Sergeja Lavrova,
i molila ga da se Rusija uključi i pomogne. Lavrov je, kažu u Zagrebu,
obećao da hoće.
Nije ovo prva muka Hrvata s „MIG“-om. Pre četiri godine, na vojnoj vežbi
u blizini poligona kod Slunja, dva „MIG 21“ pala su posle dodira krilima
u vazduhu. Službeno je saopšteno da se radilo o greškama pilota, ali
neslužbena verzija kaže da su jednom od aviona otkazale komande.
U ranim prepodnevnim satima, na dan slavlja „Oluje“, jedan bivši hrvatski
gardista, učesnik Domovinskog rata, razneo se bombom. Još nije poznato
zbog čega. Oproštajno pismo nije pronađeno. Na sebi je imao svečanu
gardijsku uniformu.

RADIKALNO DESNO Jedan deo onih koji su prisustvovali
proslavi u Kninu spustio se dole u Petrovo polje kod Drniša, tačnije u
selo Čavoglave, rodno mesto proustaškog pevačkog tribuna, Marka
Perkovića Tompsona. Dočekalo ih je više hiljada Hrvata iz cele zemlje i
dijaspore. Isto veče održan je veliki koncert, s Tompsonom, naravno, kao
glavnom zvezdom. U popodnevnim satima, u Čavoglavama je viđeno nekoliko
desetina, uglavnom mlađih ljudi u crnim uniformama i s kapama sa
ustaškim znamenjem.
Nema sumnje da Hrvatska klizi udesno, tačnije radikalno desno, s obzirom
na činjenicu da je ova država, stvorena 1991. godine, konstantno na
desnici. Takva ocena ne dolazi od ponašanja Milanovića i Josipovića,
posebno ne od Milanovića, koji je van svake sumnje antifašista i oštar
protivnik i najmanjeg oblika iskazivanja razumevanja, da ne kažem simpatija
za NDH i ustaštvo, već od nepromenjenog stava intelektualne elite,
većine medija u Hrvatskoj, Katoličke crkve. Stav je identičan s
goreiznetom ocenom hrvatskih desničara o Josipu Brozu. Ta pozicija
dvadesetak godina hranila se odnosom prema Srbima, ali kako je Srba u
Hrvatskoj sve manje, širi se sukob između desne i leve Hrvatske. Taj
sukob je za sada u incidentima, kao što beše ovaj u Kninu, ali niko ne
može reći da će na tome i završiti. Naprotiv.
Šta o svemu ovom kaže Evropska unija? Ništa. Evropu apsolutno ne
interesuje šta se događa u Hrvatskoj. Čak je i Miloradu Pupovcu jednom
prilikom u Briselu rečeno da se Srbi za rešenje svojih problema u
Hrvatskoj moraju obraćati isključivo Zagrebu jer je Hrvatska članica
Evropske unije, zemlja visokih evropskih standarda, pa te stvari mora
sama da rešava. Znamo i vidimo kako ih rešava. A Srbija ćuti. Uporno, u
strahu da joj se ne prebaci mešanje u unutrašnje stvari Hrvatske, da joj
se ne servira priča o devedesetim godinama.

Piše: RATKO DMITROVIĆ

Izvor: Pečat