Хрватска мора развити нову културу сећања

Маринко Чулић

Тешку, депримираjући бламажу доживела jе влада Зорана Милановића уочи скоре двадесете годишњице „Олуjе”. Све земље позване да учествуjу на воjноj паради у Загребу, а позивница jе уредно послата чланицама НАТО- а, jеднако су уредно отклониле таj позив. Не, наравно, осорно и с висока, напротив позвани су уложили много хвале вредног труда да се не замере наjмлађоj колегиници унутар Северноатлантског савеза. Али, испод те нагло запечене покорице уљудности пробиjала jе на све стране дебела наслага измотавања. Па су Словенци jавили у Загреб да су мислили како je реч о некаквом воjном мимоходу НАТО-а, невешто се правећи да не знаjу какву ратну годишњицу слави први сусед преко Сутле. Американци, jасно, нису могли тако поступити, jер предобро знаjу шта je „Олуjа”, штавише тадашњи амбасадор у Хрватскоj Питер Галбраjт ових дана први пут je отворено признао да су одобрили ту воjну акциjу. Зато су на брзину смислили оправдање да на параду шаљу два генерала и актуелног америчког амбасадора у Загребу. Сада Милановићу и његовоj влади остаjе да погоде праве разлоге недоласка западних савезника, од коjих неки могу изгледати чак утешно, али зато остали убиjаjу у поjам, поготово jер су jедан гори од другога.

Дакле, овако. Ако су Американци, па редом сви остали, избегли долазак у Загреб због упозорења из Београда да ће учешће на воjном мимоходу сматрати гестом упереним против Србиjе, то у Банским дворима jош могу и прогутати. Јер, тиме Вашингтон само реагуjе на будуће сврставање Србиjе, коjа се jош нећка хоће ли се приклонити Западу или Русиjи. А ту Милановићевоj влади нити нешто улази у џеп нити излази из џепа, па с олакшањем може закључити како су у питању виша геостратешка прегруписавања коjа се ње пуно не тичу. Али, нема места олакшању ако осим овог постоjе jош неки разлози за одбиjање позива са Запада.

У овом случаjу то се манифестуjе тако да ХДЗ из петних жила пумпа годишњицу „Олуjе” у Книну, а СДП се разликуjе само толико што исту ту годишњицу пумпа дан раниjе у Загребу. И, jасно, када у свету виде ту силну трку ко ће брже зидати исту хрпу ратних меморабилиjа коjе изазиваjу контроверзе у региjи, па зар им ниjе наjпаметниjе остати по страни и правити се луд.

Трећи разлог за боjкот загребачког мимохода наслања се на то и за актуелну хрватску власт jе наjпоразниjи. Очито се процењуjе да у Хрватскоj jош ниjе створена атмосфера у коjоj би прослава ослобођења земље била заштићена од утиска да се тиме jеднако слави и прогон и масовни одлазак српског становништва. Додуше, ослобађаjућим пресудама Готовини и Маркачу с Хрватске jе скинута формална правна одговорност за ово друго. А има и подоста уверљивих индициjа да су се Американци потрудили да буде тако, због властитог интереса за уклањање или барем ограничавање тзв. командне одговорности. Али, они сигурно не желе да им се сваког лета то ставља под нос и вероватно су са задовољством дочекали протест из Београда да се извуку из ове неугодне и гњецаве приче. Наравно да им то не даjе одступницу од одговорности како jе „Олуjа” изведена, па у краjњоj линиjи и како се њене годишњице свих ових година у Хрватскоj обележаваjу. Поготово такву одступницу нема ХДЗ, коjи jе сада jако живнуо и оптужуjе СДП и партнере на власти да су исхитреном организациjом загребачке параде изазвали ову смутњу.

Јер, та jе странка наjодговорниjа за тамне стране „Олуjе”, као што jе и наjодговорниjа што су те тамне стране протеклих година практички постале саставни део ослободилачких светковина. Насупрот томе, Зоран Милановић jе ипак успевао на годиишњицама ове воjне акциjе пронаћи неколико речи коjима jе исказао пиjетет и жал над српским жртвама „Олуjе” и злочинима коjи су после ње уследили. То досад ниjе прешло преко уста, макар и наjпригодниjе истиснуто, ниjедног „хадезеовца”. Али, оно у чему jе реална кривица СДП- а jесте што jе улетевши у ово с парадом коjу jе кицошки, али аматерски хтео дићи на ниво атлантске воjне алиjансе, покренуо ланац догађаjа коjи су измакли рационалноj контроли. И коjи су бламажу око воjног мимохода претворили у бламажу целе зе мље. ХДЗ jе, наиме, воjни игроказ у Загребу схватио као изазов да уприличи jош већу представу у Книну, у чему jе осведочени маjстор, па ће се у његовоj супериорноj сценографиjи тамо отворити голема црква с више од хиљаду места и Музеj „Олуjе”, открити споменик Туђману… А у Книн ће се први пут преселити и усташосталгични пандемониj Марка Перковића Томпсона с његових већ стандардних стотинак хиљада фанова. И таj злослутни циркус требало би као увести Хрватску у трећу децениjу слободе. Ко ту кога у главу?! Па jасно jе да то ново свето троjство хрватске политике – Туђман, конзервативна мегацрква, новоусташе – представља Хрватску као наказу коjу пре треба изоловати и асанирати него jоj долазити с поштовањем на годишњице ослобођења.

И jош се, да фарса буде гора, зове да томе присуствуjу представници српске и других националних мањина, што jе цинизам без преседана. Јер у Книну се заправо симболички репризира она страна рата од коjе су они наjвише страдали и сигурно им не пада на памет да се тога на оваj начин сећаjу. И ту jе поента. Ове годишњице не би смеле проћи без одавања поштовања свим невиним жртвама, а баш jе „Олуjа” одговорна што њих на српскоj страни има колико и на хрватскоj, заправо и више. И зато Хрватска насушно мора развити нову културу сећања у коjоj ће тражити пиjетет не само за своjе жртве него и за жртве других. Поготово ако их jе сама скривила. А да би се до тога дошло наjпре треба демилитаризовати, па чак и деусташизовати годишњице „Олуjе”, како оне сада изгледаjу.

Извор: ПОЛИТИКА, четвртак 30. jул 2015., стр 24-25

Везане виjести:

Фрљић у Риjеци организуjе контра-Олуjу

„ОЛУЈА“ НАЈВЕЋЕ ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ НАКОН ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА

ХРВАТСКА НИЈЕ СПРЕМНА ДА СЕ СУОЧИ СА ЗЛОЧИНАЧКОМ ПРОШЛОШЋУ

Олуjа – Јадовно 1941.