Predstavnici Srba proteranih iz Hrvatske i potomci žrtava ustaških zločina u Nezavisnoj državi Hrvatskoj ogorčeni su potezom Udruženja hrvatskih ratnih veterana, koje je juče u Banjaluci organizovalo potpisivanje peticije pod nazivom „Stop majorizaciji Hrvata u BiH“
Član Organizacionog odbora za potpisivanje peticije Igor Bašić rekao je juče da se „neravnopravnost Hrvata u BiH ogleda i kroz Izborni zakon kojim se omogućava ignorisanje legitimne izborne volje hrvatskog biračkog tela u BiH.
Bašić je istakao da je više potpisa prikupljeno u Banjaluci nego u Sarajevu.
Međutim, predsednik Udruženja Srba izbeglih iz Krajine i Hrvatske Petar Džodan kaže da ga više ništa ne iznenađuje, pa ni to da Srbi u centru Banjaluke potpisuju peticiju u korist Hrvata!
On ističe da je najžalosnije to što, kako kaže, veći publicitet ima potpisivanje hrvatske peticije nego one u kojoj su Srbi proterani iz Hrvatske
tražili da se blokira ulazak te države u EU dok se ne reše pitanja srpske imovine i stanarskih prava prognanih Srba!
– Naša peticija je čak naišla i na osudu! O više od 200.000 Srba proteranih sa svojih ognjišta više niko ne vodi računa, a kako je krenulo, Hrvati će ispasti najveći stradalnici proteklog rata. Problem je u tome što mi Srbi više ne znamo šta hoćemo – kaže Džodan.
On ističe da je uveren da Srbima ne bi bilo dozvoljeno da u Mostaru organizuju potpisivanje peticije u kojoj traže povrat stanarskih prava i imovine u Hrvatskoj ili, kako kaže, peticiju o podršci Srbima na Kosovu i Metohiji.
– I kada bi to dozvolili, uveren sam da je ni Srbi ne bi potpisali iz straha od toga šta će reći njihove komšije Hrvati i Bošnjaci – kaže Džodan.
Njegovo mišljenje deli i predsednik Udruženja potomaka i poštovalaca žrtava kompleksa ustaških logora „Jadovno 1941″ Dušan Bastašić, koji kaže da od Srba može da se očekuje sve drugo osim da konačno da posvete pažnju svojoj tradiciji i svojim žrtvama.
– Naše udruženje u junu treba da organizuje međunarodnu konferenciju povodom 70 godina od zločina u Jadovnu, ali do sada ni od jedne republičke institucije, niti jedinice lokalne samouprave kojima smo se obratili, nismo dobili ni odgovor, a kamoli obećanje da će nam pomoći u tome – kaže Bastašić.
Prema njegovim rečima, očigledno je da Srbi, koji o tome treba da vode najviše računa, nisu zainteresovani za to da se obeleže mesta na kojima su na
monstruozan način pobijeni njihovi sunarodnici.
– Nažalost, čini mi se da se sve radi u skladu sa svojevrsnom direktivom i agendom Evropske unije da se zatvori stranica zvana 20. vek i definitivno stavi pečat na istinu o srpskom stradanju. U tom svetlu me ne čudi što Srbi dozvoljavaju ili pristaju na to da se drugi predstavljaju kao žrtve – kaže Bastašić.
Predsednik Udruženja logoraša Drugog svetskog rata Gojko Knežević kaže da je protiv bilo kakve majorizacije, jer ona nikome nije donela ništa dobro, ali ističe da mu nije jasno zašto su Hrvati došli u Banjaluku da traže podršku.
– Majorizacija nije nikome donela ništa dobro. Sveža su sećanja na majorizaciju Srba od strane Hrvata i Muslimana sa početka devedesetih i znamo
gde nas je to odvelo. Ali sada je na sceni majorizacija Hrvata od strane Muslimana u Federaciji BiH i oni tamo treba da rešavaju svoje probleme – kaže Knežević.
On, ipak, ističe da se ne protivi potpisivanju peticije u Banjaluci, jer kako kaže, Srbi i na taj način pokazuju da su tolerantan i miroljubiv narod, i dodaje da nije uveren da bi slična srpska peticija mogla da se potpisuje u Mostaru, a pogotovo u Sarajevu.
Izvor: Press Online