Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
“Смоки”, крем-бананица, “фриком” сладоледи и “бакина таjна” само су неки од двадесетак некада наших брендова чиjи су данас власници Хрвати.
Истовремено, Срби у Хрватскоj не поседуjу скоро ништа! Наjвише наших брендова у власништву jе хртватског “Агрокора”, на чиjем jе челу Ивица Тодорић, па и “Атлантик групе” Емила Тедеског. “Гранд кафа“ више ниjе српска, чоколада “наjлепше жеље”, “диjамант” уље, али ни наjстариjа српска вода “Карађорђе”.
И док су компаниjе из Хрватске загосподариле нашом прехрамбеном индустриjом, само три наше фирме успеле су да се пробиjу на тржиште првих комшиjа. “Свислаjон” jе купио кондиторску компаниjу из Сиска, „НЦА инвестмент група“ коjа jе купила трговачку фирму “Магма” и развоjни фондови Србиjе и Воjводине коjи су преузели А штедну банку нису прошли славно. Милан Простран, агроекономиста, обjашњава да су српске компаниjе и у староj Југославиjи имале проблем да нађу место на тржишту Словениjе и Хрватске.
– Одувек jе постоjала нека неписана одбоjност према нашим компаниjама. Ипак, напета ситуациjа ниjе сметала бизнисменима из Хрватске. Знали су шта хоће и агресивно су наступили, jер “бизнис jе бизнис”. Хрватске фирме су промишљено инвестирале и ниjедну компаниjу коjу су купили нису упропастили – обjашњава Простран.
Он истиче да jе оно што су Хрвати купили код нас било здраво и ништа ниjе купљено из стечаjа.
– Српске фирме нису успеле да се изборе за место на тржишту те суседне државе. А ниjе да нису покушале. Компаниjа „Делта“ Мирослава Мишковића покушавала jе да купи земљиште „Загрепчанке“ у Загребу и Месну индустриjу „Импром“ из Крижеваца. Ниjе успела, упркос приjатељским везама Мишковића и Ивице Тодорића, власника „Агрокора“. „Дунав група“, у чиjем саставу су „Имлек“ и „Млекара Суботица“, ниjе успела да купи „Карловачку млекару“.
У ПКС обjашњаваjу да су разлози већа пореска оптерећења за инвеститоре, али и неблагонаклоност према српским производима и фирмама.
– У Србиjи и даље има доста потенциjала за инвестирање у путну инфраструктуру, индустриjу, енергетику, пољопривреду, туризам, док jе Хрватска те потенциjале раниjе искористила. Хрватска има већа финансиjска оптерећења страних улагача, веће стопе пореза на добит, ПДВ и више трошкове радне снаге у односу на Србиjу – кажу у ПКС.
Извор: СРБИН ИНФО
Везане виjести:
