arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Хрвати о Јасеновцу не знају – ништа

Шта је разлог што Хрвате “не интересују” чињенице о мaсовном страдању Срба у НДХ? У уџбеницима се о злочинима мало пише.

Дан сећања у Јасеновцу Фото: Танјуг
Дан сећања у Јасеновцу Фото: Тањуг

ЗАГРЕБ
ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА „НОВОСТИ“

Док су телевизијски прилози снимљени у последње време показали невероватно незнање код младих људи у Хрватској по питању тога шта се догађало у Јасеновцу за време крвавог усташког режима, распламсала се расправа о томе колико Хрвати уопште знају о том злогласном логору. Ако је судити по ономе што су телевизијским репортерима неколико ТВ продукција рекли, мало или ништа. Већина се изјаснила са “то нас не интересује”, неки су рекли да је у Јасеновцу страдало највише Хрвата, нешто Јевреја, а Србе је мало њих уопште и споменуло.

БЕЖАЊЕ ОД ПРОБЛЕМА

– Чињеница је и да је Јасеновац био једини концентрациони логор који нису водили немачки нацисти, већ усташе аутономно – тврди Ђурашковић. – Од тог проблема не смемо да бежимо, будући да ћемо, све док се с њим не суочимо, имати и даље присутно кокетирање са усташтвом. Због државотворне Туђманове интерпретације десница добрим делом одбија суочење с тим злочинима, али и левица има проблем са суочавањем.

Мало ко од младих људи који су на улици одговарали на питање знају ли шта се догодило у Јасеновцу уопште зна историјске чињенице које су претходиле отварању овог логора. Уосталом, о Јасеновцу и злоделима која су тамо урађена мало се пише и у школским уџбеницима, а ни спомен- -подручје на месту самог логора није добило пролазне оцене стручњака који се баве Холокаустом.

– Нажалост, ми се још нисмо суочили са историјским теретом Јасеновца и НДХ-а. Та је историја била до 1990. године интерпретирана на један начин, а од 1990. године наовамо на други. А историјске чињенице непобитно говоре како је режим НДХ био други најзлочиначкији режим у нацистичкој Европи, одмах иза Хитлеровог – каже у разговору за ријечи “Нови лист” доцент Стево Ђурашковић, са загребачког Факултета политичких наука. – Наиме, жртве усташког терора у односу на број становника НДХ су друге по броју, одмах иза Хитлерових: по израчунима демографа Владимира Жерјавић, које се и данас узима за релевантне, погубљено је око 250.000 цивила, што у логорима, што у акцијама “чишћења терена”, од тога око три четвртине Срба.

У расправе о Јасеновцу укључио се и др Огњен Краус, председник Јеврејске општине Загреб, који каже да расправе о броју жртава нису битне, јер број није важан.

– Важно је зашто се нешто догодило. Постојали су расни закони, а Јасеновац је данас запостављен и не врши своју функцију – истиче Краус. – Ми жртве логора већ годинама тражимо измену постава у Јасеновцу, јер не показују апсолутно ништа од онога што се догодило. Нема артефаката како су тамо жртве страдале, а не постоји ни савет музеја.

И историчар Хрвоје Класић сматра да се данашње друштво не суочава са историјом на начин како би то требало, па не чуди што млади људи о Јасеновцу ништа не знају.

– Говорити о том логору само на дан пробоја логораша значи да се друштво не суочава искрено са тим догађајима – сматра Класић.

Хрвоје Класић Фото: Ј. К.
Хрвоје Класић Фото: Ј. К.

Истовремено се финансирају друштва наводних историчара која тврде да се у Јасеновцу уопште није догодио злочин. Зато се др Класић заузима за то да хрватска влада донесе одлуку да се обавежу школе и доводе ученике у Јасеновац, како би на месту великог страдања видели страхоте Холокауста.

ЖМУРЕЊЕ

– Друштво у којем се на улицама и на стадионима виде и извикују обележја усташког покрета се као бумеранг враћа непринципијелности. Не сме се жмурити пред најцрњим периодом историје – каже Хрвоје Класић.

Аутор: Ј. Керблер

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Хрвати су створили пакаo на земљи – Јасеновац | Јадовно 1941.

Горан Васић: Кратак осврт на „тисућљетну“ некултуру Хрвата …

Све су жртве једнаке, само су неке једнакије | Јадовно 1941.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

S partizanima

Kad je početkom rujna Italija kapitulirala, na Sušaku je nastala prilična panika. Iako

Na Sušaku

Od lipnja 1941. pa do kapitulacije Italije u jesen 1943. godine živjela sam

Pad Jugoslavije

Početkom 1941. još se ništa nije bilo promijenilo u našem svakodnevnom životu. Ja

Udaja

Oženili smo se 2. rujna 1940. godine. Fritz je bio isto tako skroman

Rat

Krajem semestra u Pariz su došli moji roditelji i Mira. Tata je produžio

Pariz

Koliko god mi je bilo teško ostaviti Fritza, moram priznati da mi je

Fritz

No sudbina je promijenila tijek ovih događaja. Otputovala sam, doduše, u Pariz, ali

Matura

Čak i najboljim đacima škola je uvijek pomalo “teret”, pogotovo ambicioznijima u koje

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​