У Хрватској је последњих дана интензивирана медијска хајка поводом прославе Ивањдана у Медаку код Госпића, које организује КУД Крајина из Београда. Манифестација која би требало да се одржи 7. јула у порти локалне цркве, више хрватских портала је већ назвала „окупљањем четника“, а неки постављају отворено питање: „Хоћемо ли то допустити?“
„По интернету се већ деле и слике диплома које ће додељивати учесницима са логом КУД Крајине. Замислите, све то поред Госпића и страдалих хрватских села. Тих пар дана Госпићем ће се орити четничке песме“, стоји у „упозорењу“ сајта „слободналика“.
На сајту „ликаплус“ се иде и корак даље, па песме КУД Крајина пореде са песмама Марка Перковића Томпсона.
„Томпсона забрањују ради песама у другим државама, а у Хрватској други очито могу славити и неговати спомен на злочиначку Крајину и разарање Хрватске. Што може учинити жупан Милиновић и градоначелник Госпића Старчевић?“
Организатор ове манифестације, уједно и председник КУД Крајина Милорад Загорац каже за „Вести“ да је ова манифестација уредно пријављена у Госпићу и да ипак не очекује било какве проблеме или инциденте.
– Окупљамо се у нашем селу не да бисмо некога провоцирали, већ да бисмо неговали нашу културу и традицију, и ништа више од тога.
На скупу неће бити ни четниковања, ни четничких песама већ искључиво изворне игре и песме овога краја – наглашава Загорац и додаје да неки медији намерно подижу тензије којих, како тврди, у овом делу Хрватске више нема.
Без инцидента
– Госпић је пре рата имао око 12.000-13.000 становника, а сада их је тек око 5.000. Од тог броја Срба је тек неколико стотина.
Нажалост, све више српских села нестаје са карте јер су се углавном враћали старији људи који умиру. У мом селу, у Медаку, након повратка 2002. било је 176 житеља, а сада их је тек 56. Остали су поумирали.
Окупљањима код наших цркава желимо да сачувамо од заборава културу и традицију Срба који су живели на тим просторима и ништа више од тога. Уосталом, на ове догађаје долазе и Хрвати и никада није било ни најмањег инцидента – закључује Загорац.
Аутор: Ђ. Баровић
Извор: Вести онлине
Везане вијести: