Хладнији рат

Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 25. октобра 2016. године.

Нису помогли аргументи да jе реч о злочинима о коjима се предуго ћутало, да има хиљаде потомака коjи већ децениjама траже гроб своjих наjближих, док су усташки егзекутори умирали некажњени на некоj плантажи воћа у Јужноj Америци. Та вриштећа неправда као да jе морала да остане зацементирана у некоj jами како не би била уздрмана непоновљива етничка толеранциjа, остали су уверени многоброjни западни тумачи балканске трагедиjе. Али готово исти људи остаjу неумољиви када кажу да неће бити мира док се сви народи, али Срби посебно, не суоче до краjа и без икаквог релативизовања са свим злочинима коjи су се догодили пре четврт века.

Тако jе, негде изнад потресних, трагичних судбина многих жртава, успостављен механизам у коjем мрачна прошлост или кривица постаjу само обичан алат великих сила или штап за дисциплиновање неког народа. А обични људи остављени у уверењу да су се злочин и казна срели само у роману Фjодора Михаjловича. Као да jе направљена нека историjска веш-машина у коjоj се, према пропагандним потребама, перу нацистички злочини, гужваjу и скупљаjу жртве или хероjства и затим стављаjу на покретну жицу коjа повезуjе историjу и енергетику.

Зато и откриће „Њуjорка таjмса” да су ЦИА и ФБИ ангажовале наjмање хиљаду бивших нациста у хладноратовскоj борби против комунизма у Србиjи ниjе дочекано као велика сензациjа. Већ смо видели да им ниjе сметало да на власт у неким источноевропским земљама дођу симпатизери нациста, па зашто би се онда чудили што су многи нацисти били њихови агенти или доушници – тако би могла да гласи нека имагинарна, а опет сасвим реална изjава српског посматрача, коjи jе у себи у протекле две децениjе у себи скупио завидне резерве ирониjе и цинизма.

Али и таj цинизам би могао да попусти док се у истом тексту чита како jе пет година од пада Берлинског зида ЦИА извршила притисак на америчко тужилаштво да обустави истрагу против њиховог бившег сарадника из околине Бостона коjи jе био осумњичен за масакр над десетинама хиљада Јевреjа у Литваниjи.

Свако ко жели да види како лако страдаjу историjа и чињенице у судару са вишим, идеолошким циљевима треба само да пажљивиjе прати велике светске медиjе: готово да нема ниjедног великог западног медиjа у коjем ниjе повучена паралела између Путина и Хитлера, док исти медиjи тешко примећуjу како се у „прозападноj Украjини” одвиjаjу параде хиљада Хитлерових сабораца.

Од протеклог хладног рата, бивша Југославиjа jе имала користи, али ниjе jасно како ће Србиjа проћи у хладниjем рату коjи jе почео у Украjини. И како ћемо завршити Други светски рат.

Пише: Батић Бачевић

Извор: ПОЛИТИКА