Хитлеров пораз: Како је Стаљин сазнао за Фирерово самоубиство

Почетком маја 1945. године командант Првог Белоруског фронта Георгије Жуков послао је у Москву најважнију вест за четири године рата. Маршал је информисао врховног команданта Јосифа Стаљина о Хитлером самоубиству. У телеграму на четири куцане стране осим вести о околностима Фирерове смрти, извештава се и о политичкој ситуацији под Рајхом.

Група официра Вермахта са белом заставом појавила се на фронту 8. Гардијске армије 1. маја у четири сата ујутру. Начелник главне командантске немачке армије Ханс Кребс, који је био на челу преговарача, затражио је састанак са командантом војске Василијем Чујковом, изјавивши да мора пренети изузетно важну и хитну поруку. Немачка порука коју су потписали Борман и Гебелс, индиректно је упућена Стаљину, а гласила је: „Берлин, 30. април 1945. Трећи Рајх. Обавештење. Овластили смо начелника Генералштаба пешадијске војске генерала Ханса Кребса да достави следећу поруку: Обавештавам лидера совјетских народа да је дана 30. априла 1945. године у 15.50 часова лидер немачког народа Адолф Хитлер извршио самоубиство.“

Неоспорно је да се Кребсова мисија није сводила само на информисање совјетске команде о Фиреровој смрти.

Сатерани уза зид, фашисти су тражили прилику да се рат заврши мирним преговорима: „Овлашћен сам од стране новог Рајха, канцелара Гебелса и секретара Адолфа Хитлера, Мартина Бромана, да успоставим контакт са лидером совјетских народа. Тај контакт има за циљ да се сазна у којој мери је могуће успоставити основу за мир између немачког народа и Совјетског Савеза, који ће служити у корист оба народа која су претрпела највеће губитке у рату.“

Преговори Чујкова и Кребса трајали су око пет сати. Пре свега, Совјети су били заинтересовани за околности Хитлерове смрти, где се налазило његово тело. Кребс је изјавио да је Хитлер извршио самоубиство у Берлину, а тело је спаљено по његовој жељи.

Интриге из Фиреровог бункера

Током разговора, откривени су интересантни детаљи о поделама у редовима нацистичког врха. На питање да ли је Гебелс намеравао да обавести народ о Хитлеровој смрти, Кребс је одговорио да ново руководство Рајха, засад, не намерава да то учини.

„Засад нећемо објавити вест о Хитлеровом самоубиству, као ни његов тестамент, јер чим Химлер је сазна за то, он ће то искористити за стварање своје владе“, рекао је немачки генерал.

Подсетимо се да је крајем априла 1945. године Химлер пао у Хитлерову немилост. Узрок су биле гласине о тајним преговорима есесеоваца са представницима САД и Велике Британије — наводно је након тога најближи фиреров саветник почео да саботира његова упутства око организације одбране Берлина. Дан пред његову смрт, 29. априла, Хитлер је лишио Химлера свих привилегија, укључујући и чланства у нацистичкој партији.

„Химлер је издајник, веома лоше се понео према Хитлеру, лагао га је, није извршавао наређења о повлачењу трупа са Западног фронта у одбрани Берлинa и због тога je искључен из партије“, рекао је Кребс.

Кребсова мисија је потпуно пропала. Совјетска команда је одбила да преговара, истакавши да могу само да преговарају о безусловној капитулацији.

Обезглављени Рајх

Првог маја седиште Првог Белоруског фронта преко преговарача добило је информацију да је Гебелс одбио да капитулира. У десет сати увече Гебелс и његова супруга Магда извршили су самоубиство, а пре тога су убили шесторо своје деце.

Отприлике у исто време генерал Кребс је извршио самоубиство у својој соби, у Фиреровом бункеру. Мартин Борман погинуо је у покушају да побегне из заточеништва. Међутим, тело никад није пронађено, али је на суђењу у Нирнбергу добио смртну казну у одсуству. Хенрих Химлер је умро 23. маја 1945. године тако што је попио отров током саслушања у британском логору за ратне заробљенике, где се налазио под именом водника Хенрика Хицингера. Према једној верзији, за одлазак на онај свет Химлеру су помогли Енглези да би сакрили информације о тајним преговорима.

Што се тиче телеграма, он је више био чиста формалност. Стаљин је за Хитлерову смрт сазнао преко телефона одмах након што је Кребс стигао у совјетски штаб. Георгије Жуков је спомињао да је питања Кребсу постављао лично Стаљин преко њега и Чујкова. Совјетски лидер је скептично реаговао на вест о самоубиству свог највећег непријатеља. Свет је за Хитлерову смрт сазнао 2. маја 1945. године, када је немачки радио објавио да је „фирер убијен са оружјем у рукама штитећи Берлин“. Водећи светски медији су са задовољством пренели вест.

Москва је заузела став да су ова сазнања само нови немачки трик.

„Ширењем изјаве о Хитлеровој смрти немачки фашисти се очигледно надају да ће Хитлеру дати прилику да се повуче са сцене и да пређе на неку другу позицију“, објавила је телеграфска агенција Совјетског Савеза.

Извор: СПУТЊИК