Hitler o NDH: To je malena, go*narska država

Hitlerovo mišljenje o slovenskim narodima generalno nije bilo dobro, a u tom animozitetu posebno su zauzimali čak i Hrvati, koji su tokom II svetskog rata formirali marionetsku državu, saveznika Trećeg rajha.

Knjiga „Hitler’s Table Talk“ izdata je još pedesetih godina, a 2000. doživela je reizdanje. U pitanju je zbirka monologa Adolfa Hitlera, kao i razgovora koje je vodio s bliskim saradnicima u razdoblju od 1941. do 1944. godine.  Sve njegove reči zabeležili su Hajnrih Hajm, Henri Piker i martin Borman. Hitler je govorio o religiji, filozofiji, politici i brojnim drugim temama, piše magazin „Express“.

Među ostalima, na nekoliko mesta spominje Hrvate, i to u ne naročito laskavom kontekstu. Iako nikada nije bio na hrvatskoj obali, rekao je da je u pitanju „sjajna turistička destinacija“.

– Kada bi Hrvati bili deo Rajha, kao izvrsni vojnici nemačkog firera čuvali bi močvarna područja. Kako bilo, prema njima ne bi trebalo da se ponašamo onako kako to sada čini Italija. Hrvati su jako ponosan narod i trebalo bi ih zakletvom vernosti vezati direktno uz firera. U tom slučaju mogli bismo da se u potpunosti oslonimo na njih. Recimo, kada ispred mene stoji Kvaternik (Slavko Kvaternik, ustaški ideolog), u njemu vidim sve ono što Hrvati jesu – čvrst u prijateljstvu, a njegova reč obavezuje zauvek – rekao je Hitler u jednom od svojih govora.

Ipak, istorijske okolnosti pokazuju kako je Hrvatska za njega bila izvor za pljačku i besplatnu radnu snagu.

– Svaki trideseti čovek išao je u Nemačku na prisilni rad, a mnogi se nisu vratili. Reč je o više od 200.000 ljudi iz Hrvatske i s područja BiH. Nadalje, iz NDH su nacisti eksploatisali poljoprivredne proizvode i rudu. Hitler je na NDH gledao kao na koloniju – objasnio je jednom za Express istoričar prof. dr Ivo Goldštajn.

Njegov kolega Tvrtko Jakovina u jednom od starijih izdanja Expressa pojasnio kako je Hitlerovo mišljenje variralo, kao i da je firer bio sklon onima koji su mu bili saveznici, iako je imao loše mišljenje o Slovenima.

– Slovenski narodi u njegovoj imperiji nisu imali drugog mesta sem kao roblje za sekundarne poslove. Slovake, Hrvate i slične tretirali su kao seljake koji su bili glupi i ništa više od toga. U vreme rata izlazile su dečije slikovnice u kojima su upravo te narode prikazivali u takvom svetlu. Ipak, njegov odnos je nedosledan. Bugari su mu bili najbliži, pa ih je najviše cenio, dok su Česi, o kojima je govorio izrazito negativno, u ratu ipak prošli s manje gubitaka nego drugi. Svako ko je bio na njegovoj strani ponekad je dobio koju pozitivnu rečenicu – rekao je Jakovina.

Pokornost drugih naroda

– Mađarima se lakše upravlja nego Rumunima. Kakva šteta da umesto Rumuna ne možemo postaviti Hrvate – govorio je Hitler o pokornosti drugih naroda.

Ubrzo potom otkriva skrivene želje.

– Govoreći opet o Hrvatima, privlačna mi je ideja, gledano s etničkog stanovišta, da ih treba germanizovati. S političkog gledišta ta ideja ipak nije ostvariva – objašnjava Hitler.

U NDH nemački državljani bili su u bitno boljoj poziciji od ostalog nenemačkog stanovništva.

– Oni su imali ključnu, privilegovanu ulogu pa nisu morali da plaćaju porez, nisu morali da idu u vojsku, a čak su izbegavali i zatvorske kazne ako su morali da idu na odsluženje zbog kriminala – objasnio je Goldštajn.

Iz svega toga jasno je vidljivo da uprkos pojedinim rečima hvale, kažu istoričari, Hitler je Hrvate gledao samo kao oruđe u stvaranju nove Evrope, a nikako kao ravnopravne.

– Štaviše, kada je govorio o strategiji, tvrdio je da u ovom trenutku u jugoistočnoj Evropi postoje „dreckstaaten“ ili go*narske državice (misleći pritom na Mađarsku, NDH, itd.), ali će se taj sistem nakon nemačke pobede u ratu temeljno promeniti – rekao je Goldštajn.

U svojim razgovorima Hitler spominje i ideju o navodnom gotskom poreklu Hrvata.

– Hrvati su vrlo uporni u želji da ih ne smatramo Slovenima. Oni tvrde da su potomci Gota – rekao je Hitler.

NDH mu nije bila blizu misli ni srca.

– Ustaške vlasti u NDH toliko su htele da se dodvore nacističkom gospodaru da su izvukli tu teoriju i postavili je kao službenu u tom razdoblju. Ni tada ta ideja nije imala puno pobornika, a nakon rata je bila meta kritika, pa čak i ismevanja – objasnio je Jakovina.

(Express)

Izvor: BLIC

Vezane vijesti:

„FIRER“: HRVATI ŽELE DA BUDU GOTI | Jadovno 1941.

Slavko Goldštajn: Kakva sreća, otići u smrt uzdignuta čela …

Nisu svi zločini isti | Jadovno 1941.