Hitler i Gebels mu zabranili film

Režiser Zlatan Dudov, rođen u Dimitrovgradu pre 115 godina, bio poznatiji u inostranstvu nego među našim svetom. Umakao nacistima i odneo u Francusku film „Mehurići od sapunice“.

Ime režisera Zlatana Dudova, rođenog pre 115 godina u Dimitrovgradu, malo je poznato i među filmadžijama, a kamoli među „običnim“ svetom – uprkos tome što bi se delovima njegove biografije ponosili mnogi filmski radnici.

Niko nije postao vladika u svom selu, kaže narodna poslovica, koja se savršeno uklapa u sudbinu umetnika koji je bio poznatiji u Evropi pre i posle Drugog svetskog rata, nego među nama.

Da nije retkih zaljubljenika u filmove i istraživanja, poput novinara Petra Videnova i Ivice Ivanova iz Dimitrovgrada, kao i Jovice Đurića, profesora filozofije iz Pirota, delo Dudova verovatno bi prekrio zaborav, iako on to nipošto ne zaslužuje.

Dudov je, kako kaže Videnov, iz rodnog Caribroda (današnjeg Dimitrovgrada), dospeo u svetsku filmsku antologiju po mnogo čemu. Radio je u pozorištu i na filmu u predratnoj Nemačkoj, Francuskoj i Švajcarskoj, dok je u Istočnoj Nemačkoj, posle Drugog svetskog rata, postao profesor na filmskoj akademiji.

– Zlatan se na filmu bavio socijalnom problematikom, odnosno proletarijatom i njegovim položajem tridesetih godina prošlog veka. Njegovo prvo ostvarenje „Kuhle wampe“ (Gladni stomaci) jeste socijalno angažovan film, čija se radnja odvija u predgrađu Berlina, gde gladni radnici tokom leta postavljaju šatore i tu borave.

Režiju tog filma poverio mu je znameniti Bertolt Breht, sa kojim je Dudov već sarađivao. Film je snimljen 1932. godine i poziva na levičarsku ideologiju, socijalnu pravdu, na promene. Motiv i poenta ovog dela je da svet treba da se promeni i da bude pravičniji – kažu ovi istraživači, koji su sa Ivicom Ivanovom o Dudovu snimili i dokumetražni film.

„Gladni stomaci“ Zlatana Dudova je odmah po završetku u više navrata, zbog cenzure „kasapljen“, skraćivan i opet montiran. Uzdrmao je Nemačku, u kojoj je Hitler samo nekoliko meseci kasnije 1933. došao na vlast.

– Gebels je kao ministar propagande, birao filmove, koje su zajedno sa Hitlerom gledali na privatnim ili partijskim projekcijama. Kada je Hitler video Dudovljevo ostvaranje, bukvalno je pobesneo i trajno ga zabranio. Uprkos tome ili zato, nacisti su Dudovu ponudili saradnju na njihovim propagandnim filmovima, ali je on to glatko i čak smelo odbio, što pokazuje veličinu njegove ličnosti – kaže Jovica Đurić.

Posle ostvarenja koje su nacisti definitivno zabranili, Dudov je radio na još nekoliko filmskih projekata, ali je uspeo da realizuje samo „Mehuriće od sapunice“ i to zahvaljujući finansijskoj podršci jedne bogate dame, koja je želela da se pojavi na filmu.

Ostvarenje, svojevrsna satira tadašnjeg nacizma i organizacije Nemačke, završeno je za svega mesec dana sa bogatom donatorkom u naslovnoj ulozi, ali nije moglo u bioskope. Dudov ga uzima, nekim čudom uspeva da ga prokrijumčari preko granice i beži u Francusku, gde je imao premijeru 1934. godine – priča Petar Videnov.

„Mehurići od sapunice“ te godine i narednih godina prikazivani su u Francuskoj, Holandiji, Britaniji, Belgiji i još nekim zapadnoevropskim zemljama, a Dudov, koji je sarađivao i sa Fricom Langom, jednom prilikom je, govoreći o poslednjim danima u Nemačkoj, rekao da je posle filma „Mehurići od sapunice“ iza sebe imao stalno policijsku pratnju i uhode i da je morao da emigrira u Francusku.

Krajem četrdesetih i početkom pedesetih godina prošlog veka, Dudov odlazi u DDR i, praktično, pokreće filmsku umetnost te zemlje. Snimio je desetak igranih filmovak, među kojima su „Hleb naš nasušni“, „Jači od noći“, „Kapetan iz Kelna“, „Zablude“…

Poginuo je 1963. godine u saobraćajnoj nesreći, za vreme snimanja filma „Kristina“. Među zapadnoevropskim filmskim svetom smatran je za režisera socrealističkih filmova. Slobodan Aleksić, hroničar iz Dimitrovgrada, kaže da je Dudov u drugoj polovini prošlog veka, tačnije pedesetih, u nekoliko navrata dolazio u svoj rodni grad, ali da je to činio bez ikakve pompe i da se javio samo nekolicini ljudi koje je želeo da vidi…

TUCAKOVIĆ O DUDOVU

POZNATI reditelj i filmski kritičar Dinko Tucaković je svojevremeno o Dudovu rekao da je on hteo da film bude njegovo oružje u borbi za bolji svet za sve, bez obzira na klasne i druge razlike, ali da svet ni njega, ni neke druge posvećene umetnike današnjeg vremena, nije hteo da čuje.

Autor: Vitomir Ćirić

Izvor: Večernje novosti