Ж | Ž

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Хитац je пао

Једна од карикатура о рату фламанског графичара и аутора стрипова Жоржа ван Рамдонка
Једна од карикатура о рату фламанског графичара и аутора стрипова Жоржа ван Рамдонка

 

Принципово дело било je пример ината: пуцао je у колониjални, кастински принцип друштва коjи му je наметан као нормалан и усрећуjући.

Субота, 28. jун 2014, Видовдан

Синоћ je овде, у „Златноj моруни”, одржано представљање збирке приповедака посвећених Принципу, a вечерас се овде завршава туристичка тура посвећена Првом светском рату. Заправо je требало да овде отпочне, a заврши се у Сараjеву.

Тамо се с обе стране етничке границе иначе прописно обнавља сећање, свако на своj начин: у западном делу се уз носталгичне звуке валцера и царских квартета Бечке филхармониjе може ускочити у улогу Фрање Фердинанда; у источном делу се уз звуке православне црквене музике може ускочити у улогу Гаврила Принципа, no режисерским упутствима Емира Кустурице. И jедно и друго делуjе помало бурлескно. Само jош недостаjе Шешељ, али његов повратак из Хага срећом ниjе планиран баш на оваj тако симболични Видовдан.

Овог пута села сам за шанк, под заставу Светог Патрика (Ирци су и овде у Београду синоним за пивнице) и присећам се оног Теjлоровог поређења. Ниjе ни чудо што je „Волксхазет” од 1. jула 1914. оценио атентат као „у извесном смислу самоубиство”. Тако je то, уосталом, оценило и jедно народно предање из аустриjског места Голинг где jе Фрања Фердинанд, упркос упозорењима локалних ловаца, устрелио изузетно ретку белу дивокозу, чиме je сам себи пресудио. Шта мислиш шта сам наручила? Манастирско пиво! Хвале га као аутентично белгиjско пиво са српског тла. Ето jедног примера билатералне сарадње коjи ме заиста радуjе. Али вратимо се историjскоj стварности од пре сто година. Све данашње новине препуне су чланака са историjским освртом.

Принципово дело je такође било пример ината: пуцао je у колониjални, кастински принцип друштва коjи му je наметан као нормалан и усрећуjући (како би рекао Пиштало).

Хитац je, дакле, пао. „Шта je произашло из хица?” да се упитамо насловом jедне ратне карикатуре познатог фламанског графичара и аутора стрипова Жоржа ван Рамдонка. Послаћу ти je сада меjлом, a касниjе ћемо се jош вратити на лик и дело Ван Рамдонка.

У холандским дневним новинама „Хоj ен Емландер” од 1. jула 1914. стоjи драматичан опис самог догађаjа no казивању jедне девоjке очевица.

„Moja приjатељица и ja стале смо преко пута Шилерове продавнице у Улици Фрање Јосифа након што je први атентат већ извршен. Убрзо затим виделе смо неке штркљаве момчиће од коjих je jедан носио бели филцани шешир, други крути црни шешир a трећи, колико нас сећање служи, лаган бели шешир.

Сва троjица носила су похабану одећу и изгледали су као радници. У рупици на реверу носили су српску тробоjку. Убрзо су им се придружиле две младе девоjке коjе су с њима размениле неколико речи. Девоjке, коjе нисмо познавале као што нисмо ни младиће, пришле су нам затим и рекле нам: ‘Хаjдемо кући, хаjде и ти кући. Она троjица тамо су нам сумњива.’ Moja приjатељица je отишла, a ja сам остала у друштву jедне друге девоjке. Приметила сам тада да je jедан од младића, наиме онаj са крутим шеширом (био je то Принцип), све време држао jедну руку у џепу. Тада сам рекла девоjци: ’Ha таквог човека би требало скренути пажњу полициjи.’ У том тренутку je већ био прошао први аутомобил са владиним комесаром и градоначелником. Могуће je да су та троjица чула моjе речи па jе Принцип журно прошао поред jедног полицаjца на другу страну улице. Стао je на неколико корака од Шилерове радње. У том тренутку наишао je аутомобил с надвоjводом и одмах затим чула сам два пуцња коjе je испалио Принцип. Надвоjводин аутомобил возио je тик уз плочник где je стаjао починилац. Малоброjни посматрачи коjи су се ту налазили сместа су се бацили на младића у покушаjу да га шчепаjу. Принципу je ипак пошло за руком да испали и трећи хитац, коjи je у сваком случаjу погодио надвоjвоткињу. Кад je одjекнуо први пуцањ, коjи je надвоjводу изгледа погодио у главу или у врат, воjвоткиња га je загрлила. Била je веома присебна духом и чак je махнула публици. Са свих страна су се на починиоца устремили официри, жандарми и публика.”

Ha месту догађаjа je свакако било драматично, али у Белгиjи се тада мало ко истински забринуо због тог пуцња, тако макар можемо прочитати у ратном дневнику чувеног фламанског писца Стеjна Стревелса чиjи ће роман „Жетва” (1901) у току Другог светског рата, дакле током немачке окупациjе, бити преведен и обjављен у Србиjи. У забелешци од 29/30. jула 1914. он наводи следеће:

„Скоро никад не читам дневну штампу и тако се десило да ми jе моj приjатељ сликар први пренео вест да je госпођа Каjо извршила атентат на Калмета; … да je аустриjски престолонаследник убиjен, што je изазвало замешатељство међу великим силама! … Ми смо, међутим, остали прилично равнодушни и сумњичави што се тиче последица коjе ће из тога проистећи.

Наставиће се

Пише: Јелица Новаковић и Свен Петерс

 

Књига се може наручити од издавача: CLIO, Господар Јованова 63, Београд, тел. 011/3288-471, 3035-696, e-mail: forum@clio.rs, саjт: www.clio.rs

 

Извор: Политика, петак 09. октобар 2015., стр. 24

 

Везане виjести:

Фељтон: Последице jедног пуцња (1)

Фељтон: Последице jедног пуцња (2)

Фељтон: Последице jедног пуцња (3)

Фељтон: Последице jедног пуцња (4)

Фељтон: Последице jедног пуцња (5)

Фељтон: Последице jедног пуцња (6)

Фељтон: Последице jедног пуцња (7)

Фељтон: Последице jедног пуцња (8)

Фељтон: Последице jедног пуцња (9)

Фељтон: Последице jедног пуцња (11)

Фељтон: Последице jедног пуцња (12)

Фељтон: Последице jедног пуцња (13)

Фељтон: Последице jедног пуцња (14)

Фељтон: Последице jедног пуцња (15)

Први свjетски рат – Јадовно 1941.

 

Атлас Покоља

 
 

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Помозите рад удружења Јадовно 1941. уплатом преко PayPal-a:

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: