Xипокризијa једног дела савременог човечанства

“Лаж. Дволичност. Цинизам. Ништа као ова три зла, у комбинациjи са неукусом и патетиком, не могу од велике трагедиjе направити оно што су они направили. Шараду недостоjну људског страдања.”

Убиство 12 и рањавање 11 новинара француског листа “Charlie Hebdo” у Паризу 7. jануара 2015. године никог нису оставили равнодушним. Француска jе била у шоку, сви светски медиjи су бруjали о овом терористичком акту, разни државници су Францускоj упућивали телеграме саучешћа и изjаве о свом згражавању над свирепим злочином. Према наводима француске полициjе његови починиоци су браћа Саид и Шериф Куачи, иначе рођени Парижани. Судећи по медиjским наводима, мотив њиховог злочина била jе увредљива карикатура пророка Мухамеда обjављена у листу “Charlie Hebdo”.

Истог дана, у терористичком нападу у главном граду Јемена, Сани, погинуло jе 30, док jе више од 50 људи рањено. Међу жртвама су наjброjниjи студенти Полициjске академиjе и људи коjи су чекали у реду за упис.

Сутрадан смо са свих страна запљуснути, слободно можемо рећи, морем патетике, лицемерjа и неукуса. Сви медиjи и друштвене мреже су преносили да се манифестациjе солидарности са жртвама терористичког напада одржаваjу малтене у целом свету. Са пострадалима у Јемену? Ма не, они jедва да су споменути. Отворено jе званично светско првенство у роњењу крокодилских суза за убиjеним француским новинарима. Ceo svet kaže “Ja sam Šarli“ – тако гласи наслов чланка са интернет портала jедне београдске радио-телевизиjе са националном фреквенциjом. Из истог чланка можемо сазнати да jе „напад у Паризу изазвао поруке солидарности широм света“, да се демонстрациjе одржаваjу „од Москве до Вашингтона“ и да jе хаштаг #JeSuisCharlie  твитован “више милиона пута”.

“Stotine ljudi izašle su sinoć na ulice Vašingtona, Njujorka i Kanade po velikoj hladnoći uzvikujući slogan „Ja sam Šarli“ u znak solidarnosti s ubijenim francuskim novinarima. Karikaturisti i pisci iz celog sveta reaguju na najbolji način koji znaju – pišući i crtajući. Poruke saučešća i gneva zbog napada šire se brzo svetom, a hiljade ljudi su izašle na ulice da protestuju zbog zločina. Mnogi od onih koji su izašli na Trg Republike u istočnom Parizu, blizu mesta jučerašnjeg napada, nosili su papire, olovke i penkala. Novinari su predvodili protest na kome su ljudi izražavali solidarnost i podršku slobodi govora. Slična okupljanja, uključujući nekoliko bdenja na Trafalgar skveru u Londonu, ispred Brandenburške kapije u Berlinu, u Madridu, Briselu, Nici, održana su i u drugim delovima sveta.”

Исти портал нас обавештава да се и у Београду испред зграде Амбасаде Француске “спонтано окупило” педесетак људи “коjи су палили свеће одаjући почаст убиjеним новинарима магазина ‘Шарли ебдо’ ”. О масакру у Сани – ни слова. Нико ниjе протестовао, “твитовао”, палио свеће или лио сузе за тим невиним жртвама.

Иако знамо да у данашњем свету људски живот, нажалост, не вреди свуда исто, чини се да нас увек наново изненади нека нова количина лицемерjа, патетике и лажи коjа се пажљиво припрема и дозира у кухињама великих медиjа. Злоупотреба jедне велике трагедиjе, прављење шараде и циркуса од људске несреће, уз непрекидно изазивање jош већих широм света, уносан jе бизнис људи коjи се баве овом нечасном делатношћу. Двоjак однос према жртвама чини да многи од нас, након првобитне емпатиjе, осећаjу нешто друго. Нешто што jе наjближе озлоjеђености. Посебно када такав однос имаjу људи коjи овакве несреће користе како би себе приказали као неке наводно велике хуманисте, коjе боли свако невино проливање крви. Питамо се, шта jе то у њима што их тера да испољаваjу провидно лажну емпатиjу, лажну уцвељеност, наjпосле, лажну хуманост…? Откуд та, готово патолошка потреба дела jедног савременог човечанства да своjим “активизмом” покаже да код њих jош увек постоjи савест…? Наводно су сви у жалости, армиjа професионалних твитераша непрекидно избацуjе постове у стилу “Јако сам тужан, сви смо ми Шарли”, а ниjедан од њих реално нема поjма ни ко jе ни шта jе таj “Шарли”. За пет дана ће се наравно све заборавити, до неког новог “Шарлиjа”. А ко jе од њих избацио неки хаштаг поводом страдања великог броjа деце у Ираку…? Да не говорим о Украjини, Авганистану, Либиjи, Сириjи… Јасно jе да су за њих неке жртве – жртве, а неке само пука статистика. Толико о њиховоj хуманости.

Да се сада вратимо на медиjе. Магазин “Charlie Hebdo” jе познат по томе што jе врло често правио карикатуре коjе су код многих изазивале узбуркана осећања. На њиховоj мети налазили су се Бог, Црква, хришћанство и нарочито, ислам. Изругивање са нечим што jе многим људима светиња за њих не представља никакав проблем. Све се наравно правда, “слободом медиjа”, коjа подразумева да су медиjи малтене “свете краве” – посебна друштвена каста, они коjи имаjу ексклузивно право на пљување, вређање и исмевање свега и сваког. Поставићемо питање коjе ће многима у овом тренутку звучати jеретички: “Да ли ико од оних коjи контролишу медиjе некада помисли да сноси део одговорности за многе несреће у свету, укључуjући и ову у Паризу…?” Шта су они учинили да се овакве трагедиjе спрече? Колико су пута своjим радом доливали “уље на ватру” у многим сукобима? Како jе могуће да jе лаж постала основа њиховог занимања? Шта jе са њиховом савешћу? Како jе могуће да jе производња несреће постала тако уносан посао, ако сви хрлимо у неку “срећну будућност”?.

 Цивили на истоку Украjине гину свакодневно. И ником ништа.

Сви знамо да jе током NATO бомбардовања у jедном нападу убиjено 16 новинара РТС-а.  Не сећамо се да jе због тога неко много туговао. Броj убиjених новинара у ратном сукобу у Украjини jе непознат, али се он свакако мери десетинама изгубљених живота. У Одеси jе 2. маjа 2014. године спаљено скоро 40 људи. Живи су горели. Наочиглед целог света. Зашто се нико ниjе сетио да за њих упали барем jедну свећу? Где су хаштагови, плакати подршке породицама жртава, сузе (макар биле и оне крокодилске)…? Док не добиjемо одговоре на ова питања, нећемо бити “Шарли”. Je suis студент из Јемена, трудница из Либиjе, новинар из РТС-а, девоjка из Сириjе, дечак из Гораждевца, девоjчица из Ирака, старица из Авганистана, беба из Бања Луке… Бићемо само људи. И то jе нешто… Иако немамо ни постер, ни камеру ни твитер да то и докажемо.

Извор: СРПСКИ АКАДЕМСКИ КРУГ

Везане виjести:

„Шарли Ебдо“ ширио антисрпску пропаганду током НАТО бомбардовања 1999.

ПРЕЖИВЕЛИ ИЗ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА: Украjинци су окрутниjи од Немаца