Хасанбеговић и Гласновић фотографисали се у Вуковару уз заставу злогласне усташко-нацистичке „Вражије дивизије“

Златко Хасанбеговић, предсједник Одбора за именовања насеља, улица и тргова Скупштине Града Загреба, ставио је на дневни ред идуће сједнице Одбора, која ће се одржати 6. фебруара, приједлог о именовању улице Црвене армије и улице Александра Ранковића у Загребу. Ништа ново од овог доказаног историјског ревизионисте и политичког егзибиционисте који тражи сваки могући разлог, под увјетом да је старији од њега, да се докопа медијске пажње.

Приједлог за именовањем загребачких улица по још 1966. године ражалованом шефу југославенских тајних служби Ранковићу и совјетској армији, која је помагала у ослобађању Југославије, „пронашао“ је у захтјеву нечега што се зове „Антифашистичка иницијатива Хрватске“, а што – јавност је о томе већ информисала Нова љевица – уопште не постоји.

Осим што је на дневни ред ставио приједлог фантомске организације, који је запримљен 15. новембра прошле године, притом је једноставно прескочио стотине других досадашњих приједлога о (пре)именовањима улица и тргова који чекају ред, плус још барем 28 захтјева, колико их је стигло у мандату ове градске власти. И то све редом од регистрираних удружења, мјесних одбора и вијећа градских четврти. Међу њима очито није било овако ефектних.

„Мени све што стигне у процедуру иде у расправу“, лаконски нам је одговорио Хасанбеговић додавши да Одбор који води нема овлаштења „преиспитивати статус удружења“.

Откуд Хасанбеговићу „Антифашистичка иницијатива Хрватске“ и тај допис потписан ћирилицом наводног Раде Матића, без адресе и ОИБ-а, била би његова ствар да није и саборски и градски заступник, па као такав може креирати политику каква му одговара.

А о томе како Хасанбеговић на њу гледа, свједочи и фотографија на којој, заједно са саборским заступником дијаспоре Жељком Гласновићем, позира иза заставе нацистичко-усташке „Вражје дивизије“. Заједно с њима, уз заставу на којој је препознатљив слоган те јединице „Што бог да и срећа јуначка“ са шаховницом с првим бијелим пољем и стилизираним плетером, налази се десетак младића, а објавио ју је јавно прије неколико дана један корисник Фацебоока.

Хасанбеговић нам је објаснио откуд фотографија. „То је снимљено у Вуковару у удружењу Бад Блуе Боyса. То су часни и поштени људи, моји камерати с трибина, навијачи“. Фотографија је, додаје, снимљена за вријеме вуковарске параде.

На питање хоће ли одступити са функција с обзиром на фотографисање са заставом нацистичко-усташке јединице, саборски заступник странке Неовисни за Хрватску, изабран у парламент на листи ХДЗ-а, каже да усташе не постоје од маја 1945. године, да „Вражја дивизија“ нема везе с усташким покретом те да је ријеч о њемачкој легионарској јединици у којој су „Нијемци били официри, а Хрвати момчад“.

Будући да му није први пут да позира с усташким знамењем, питали смо га и то, па каже: „Па ни не знам. Нисам ни гледао, као и увијек, из прве, јер сам сад први пут видио ову слику. Рекао бих да видим обичну хрватску народну заставу са становитим пучким геслом.“ Додао је још да је ријеч о најобичнијој народној застави какву је Фрањо Туђман подигао пред Сабором 1990. године и да се ради о приватној фотографији.

Међутим, фотографија је објављена јавно, а Хасанбеговић је – баш као и Гласновић – јавна особа и изабрани саборски заступник, па грађани имају право знати под каквим се обиљежјима фотографишу.

Иначе, „Вражја дивизија“ била је састављена од преживјелих легионара из 369. пјешачке пуковније који су, под заповједништвом Вермахта, тешко страдали у Совјетском Савезу. Пуковник пуковније Иван Маркуљ јавио је тада да у легији владају „неред, расуло и недисциплина“, да легионари „краду, пљачкају, отимају, пуцају ноћу, напуштају јединицу и превозе се приватно аутомобилима преко 100 километара, бацају оружје (…) силују“, због чега је било и стријељаних.

Касније се, барем судећи према њемачким извјештајима и посјету усташког поглавника Анте Павелића, стање мијења и легионари постају врло важни у борби за Стаљинград, која завршава за њих потпуним крахом и предајом преживјелих припадника, од којих неке Руси ангажирају за касније ослобађање Југославије.

Они који су преживјели, плус нови добровољци, настављају даље као 369. „Вражја дивизија“. Пратећи пут нацистичких офанзива, завршили су на Сутјесци, гдје су доживјели још један тежак пораз, овај пут од Прве пролетерске, након чега је 369. придружена СС-овцима, с којима је починила бројне злочине над цивилима. Дефинитивни крах доживјела је приликом ослобађања Југославије, завршивши безувјетном предајом 1945. године на граници с Аустријом. Прије неколико година Бранимир Главаш похвалио се да му је отац био припадник те јединице.

Аутор: Горан Борковић

Извор: forum.tm

Везане вијести:

Хасанбеговић за укидање антифашистичких прослава | Јадовно …

Хасанбеговић: ХОС-ових плоча треба да има више широм …

Хасанбеговић: Број жртава логора Јасеновац „вишеструко увећан“