Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Хајка на мртве

Датум објаве: среда, 25 априла, 2018
Објављено у Јасеновац
Величина слова: A- A+

Већ данима на разним трбинама по Хрватској могу се чути тврдње да је велики број жртава у Јасеновцу “фалсификован” и да је то “великосрспка пропаганда”. Тако се дошло до опскурних тврдњи да у Доњој Градини леже “убијени хрватски војници /читај усташе/”, а не Срби, Јевреји, Роми…

Доња Градина
Доња Градина

Пише: Ненад ТАДИЋ

У Хрватској је у току покушај директне ревизије геноцида у усташком концентрационом логору Јасеновац, као симболу тог злочина, а у њој учествује повремено сам политички врх земље, са бројним десничарским порталима и самозваним истраживачима и историчарима.

Циљ ове “хајке на мртве” – на жртве нацистичке Независне Државе Хрватске, јесте да се покаже не само да се број убијених и карактер концентрационог логора Јасеновац “великосрпска и комунистичка прича”, већ и да се жртве – Срби, Јевреји, Роми и антифашисти, замијене са, наводно, побијеним усташама.

Већ је позната изјава предсједника Хрватске Колинде Грабар Китаровић да би нека независна комисија требала да истражи, како је навела, “праву истину” о Јасеновцу и броју жртава.

Зна се и да је омиљени пјевач госпође Китаровић Марко Перковић Томпсон, познат по опскурним неоусташким “шлагерима”, а познато је и да Китаровићева вјерује да је усташки слоган “За дом спремни!” наводно “стари хрватски поздрав”.

Недавно је чак током гостовања код хрватске дијаспоре у Аргентини Китаровићева одала почаст свим хрватским пребјезима, не ограђујући се од огромне усташке популације која је након учешћа у геноциду побјегла заједно са поглавником Антом Павелићем.

О својевременом згражавању због употребе чоколадица из Србије и извињења дјеци којој их је подијелила и њиховим родитељима – већ је све речено.

Прије Китаровићеве, своје иступе имали су некадашњи лидер ХДЗ-а Томислав Карамарко и његов министар културе, а сада један од вођа деснице Златко Хасанбеговић, који воли да се фотографише са усташким обиљежјима.

Био би предуг списак десничарских политичара који константно заговарају наведене тезе. Свакодневни неоусташки инциденти, скандирања и променаде већ дуго заокупљају и западне медије који све чешће отворено пишу да у Хрватској неки настоје да рехабилитују усташки режим и фалсификују чињенице о геноциду.

Аустрија не зна шта да ради са комеморацијом усташким жртвама у Блајбургу, која се одавно претворила у сајам усташтва, како пишу аустријски медији.

Али, све то, као ни протести српске, јеврејске и ромске заједнице у Хрватској, не утиче на намјеру веома јаке хрватске деснице да рехабилитује усташку државу, а први корак у томе је доказивање да је Јасеновац, ако не измишљен, а оно “преувеличан”.

Већ данима на разним трбинама по Хрватској могу се чути тврдње да је велики број жртава у Јасеновцу “фалсификован” и да је то “великосрпска пропаганда”.

Тако се дошло до опскурних тврдњи да у Доњој Градини леже “убијени хрватски војници /читај усташе/”, а не Срби, Јевреји, Роми…

У познатој и слушаној емисији “Бујица”, коју води Владимир Бујанец, десничар и заговорник неоусташтва, гостовао је и инжењер са Факултета електротехнике и рачунарства у Загребу и “истраживач пописа јасеновачких жртава”, како се представља, Никола Банић, који је говорио о “хиљадама фалсификованих” жртава у Јасеновцу.

Докле иде бескрупулозност и цинизам ревизиониста показује порука Банића бившем предсједнику Србије Борису Тадићу да се одлучи гдје му је убијен дјед Страхиња Кићановић – да ли у Јадовну или у Јасеновцу, како пише у попису жртава.

Затим је професор историје Стипо Пилић, за којег се наводи да је “специјализован за истраживање послијератног логора Јасеновац”, рекао
да се на подручју Доње Градине, на коме се одржава комеморација жртвама Јасеновца, “заправо налазе њемачки и хрватски војници”.

Они су понављали омиљену теорију хрватских десничара о томе да су након рата у Јасеновцу убијане усташе, мада за такве тврдње не постоји ниједан провјерљив извор нити су о томе икада говорили домаћи или страни релевантни историчари.

Ови ревизионисти, које десничарски медији представљају као “стручњаке”, имају своју теорију по којој су у Јасеновцу сахрањене усташе убијене на “Крижном путу”.

На мети је и чувени историчар Славко Голдштајн, којем ревизионисти, такође, спочитавају да неке жртве нису побијене у Јасеновцу.

Генерал Жељко Гласновић, посланик у Хрватском сабору, има редовне иступе у којима пита: “Зашто се наставља са манипулацијом броја жртава Другог свјетског рата”?

За њега су Јасеновац, јаме, усташка нацистичка држава и расни закони само “бољшевичке, комунистичке и великосрпске тезе”.

Гласновић тражи да се отварају гробнице “правих жртава” и понавља омиљену тезу ревизиониста да је Јасеновац “радио и послије рата”, те да ту убијане усташе, односно “хрватски војници”.

Наравно, нико од десничара, када говори о Јасеновцу, не користи израз “концентрациони логор”, већ се бирају “неутралнији” називи.

Приче да у Хрватској нема неоусташтва и да је све само “фолклор” и дивљање “заведене омладине”, односно да су то издвојени инциденти, данас изгледају као аспирини за канцерогено обољење.

Докле иде ревизионизам историје и какве посљедице може имати стално постављање неке етничке групе у улогу дежурног кривца за све показује случај прошлогодишњих пожара у Далмацији, када су олако, као паликуће, прозвани, наравно – Срби.

Резултат свега био је бизаран, али и застрашујући – злочин једне жене, која је палила српски засеок, као освету за “српске паљевине”.

Овај отворени ревизионизам и изругивање жртвама које су масовно убијане у доби од колијевке до дубоке старости због свог имена или вјероисповијести, те покушај доказивања да се није десило оно што се десило, а десио се геноцид, још једном убија убијене.

И козарску дјечицу и њихове побијене или расељене породице и све оне који су са разних страна довођени у систем концентрационог логора Јасеновац, свођене на бројеве и ликвидиране, најчешће, хладним оружјем – на начин који је згражавао чак и нацистичке официре.

На данашњу Хрватску утицај, нажалост, немају они политичари, историчари, педагози и људи којима је страно усташтво, а има их.

Једноставно, хрватска десница, која је по природи србофобична и пуна сентимента за усташко доба, има преовлађујућу и политичку и медијску снагу. А често и помоћ из црквених кругова.

Ефектна је и тачна опаска Дејана Јовића на рачун нове иницијативе Колинде Грабар Китаровић о потрази за “правом истином” у Јасеновцу. Он пита: “Да ли је замисливо да њемачки канцелар Ангела Меркел затражи то исто за Аушвиц”?

Ипак, гласови разума када је ријеч о историјском ревизионизму у данашњој Хрватској нису довољни.

Усташе поново марширају у многим усијаним главама, а ако /опет/ изађу на улице то више неће бити проблем само Хрвата или упокојених у Јасеновцу.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Процјену о броју жртава у Јасеновцу комисија дала већ 1946. године

Формирање комисије за утврђивање „истине о Јасеновцу“ – мазање очију

Арие Ливне: ИЗЈАВА КИТАРОВИЋЕВЕ О ЈАСЕНОВЦУ – СКАНДАЛ КАКАВ СЕ НЕ MOЖЕ ЗАМИСЛИТИ

Колинда за „истину“; „А да Меркел то предложи за Аушвиц?“




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Jedan komentar za Хајка на мртве

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top