Грубори у сјени вила и воћњака

Медиjе су у протеклих двадесетак дана преплавиле виjести о заповjеднику карловачке полициjе Јосипу Ћелићу. Уочи реизбора заповjедника тамошње ПУ, “откривено” jе енормно богатство Ћелића и супруге – иако се виjест представљала као ексклузивна, Карловчани већ дуго прате Ћелићево богаћење и приjатељевање с контроверзним подузетницима, па jе jасно да jе повод “сензационалним открићима” управо реизбор. Наравно, то не умањуjе скандалозност чињенице да jе на наjвишоj полициjскоj дужности особа коjа ће тешко моћи доказати како jе стекла своjу импресивну имовину.

Наиме, Ћелић jе власник сумњиво стечене виле на шест етажа с базеном у Локви Рогозници, а с бившим суборцем Томиславом Чавлеком на престижноj загребачкоj адреси диjели власништво над кућом и окућницом вриjеднима око четири милиjуна куна. У карловачком предграђу Горње Мекушjе, по писању “Вечерњег листа”, Ћелић има четири земљишне парцеле, а супруга му Мариjета два воћњака с обитељском трокатницом проциjењеном на више од милиjун куна. Иако се “Вечерњи” и “Јутарњи лист” не могу посвема усугласити око обима и локациjа Ћелићеве имовине, спомињу се и викендица на Виру те стан у Сесветама.

Криминал у полициjи

Посебно jе занимљиво да поред тог богатства Ћелићева обитељ живи у изнаjмљеном стану, а станодавац им jе карловачки таjкун Марко Вуковић, сувласник твртке ХС Продукт коjа, уз остало, производи пиштоље и пушке те их извози у САД-а и оружjем опскрбљуjе ХВ. Широj jавности Вуковић jе постао познат у афери Даjмлер, а његову улогу истражуjу полицаjци коjима заповиjеда Ћелић.

Наравно, могуће jе да jе у међувремену смиjењени заповjедник карловачке полициjе, коjи jе изjавио да су написи о његову богатству били тек подметања због натjечаjа за мjесто начелника ПУ, потпуно невин, али jе jавност склониjа повjеровати у тврдње броjних познаватеља прилика у карловачкоj полициjи, коjи полако излазе из завjетрине и своjим открићима употпуњуjу циjелу слику. Ћелићеви умировљени колеге сада се натjечу у откривању наводних неправилности и криминала у раду полициjе под његовом контролом. Јавно се огласио бивши инспектор Зоран Брачић, коjи тврди да “Ћелићеви људи у полициjи шверцаjу, краду и рекетаре”, а за рекетарење га оптужуjе и карловачки угоститељ Иван Грбиничек, коjи тврди да га jе карловачка полициjа само у jедноj години 83 пута казнила због кривог паркирања jер се наводно замjерио Ћелићу.

У Ћелићеву обрану стао jе jедино бивши равнатељ полициjе Владимир Фабер, коjи jе изjавио да га познаjе “као часног полицаjца” те додао да jе “увjерен да ће спрати љагу коjом га набацуjу неке љиге”. Многе jе изненадио Фаберов иступ, jер Ћелић ће доиста тешко моћи обjаснити пориjекло милиjуне еура вриjедне имовине. Но ако се зна да су њих двоjица некадашњи ратни другови из редова полициjских специjалаца, то можда не треба толико чудити.

Јер, полициjски су специjалци у протекла два десетљећа постали чврсто повезана скупина, коjа се подржава “и у добру и у злу”, а то зло се посебно односи на питање броjних злочина коjе су многи од њих починили за вриjеме рата те на организирани криминал коjим су се многи бавили након рата. Та jе повезаност посебно видљива у случаjу ратног злочина у Груборима краj Книна, гдjе jе у потпуно непотребноj акциjи чишћења терена, коjим jе требала проћи Туђманова свита из Влака слободе, на наjокрутниjи начин убиjено шестеро стараца српске националности.

Дjеломична амнезиjа

Занимљиво jе да се у гомили текстова о Ћелићу чињеница да jе управо он заповиjедао четирима групама специjалаца коjе су дjеловале у околици Грубора, па и онима коjе су упале у село и побиле невине старце, спомиње само у контексту тога да се поjавио као свjедок на суђењу Готовини и Маркачу, као и на суђењу за Груборе у Загребу. То jе загребачко суђење недавно доживjело скандалозан обрат, но та виjест ниjе толико заинтригирала jавност. Наиме, судско виjеће на челу са суцем Здравком Маjеровићем приjе неколико дана из притвора jе на слободу пустило Фрању Дрљу, коjем се судило као заповjеднику групе специjалаца коjа jе ушла у Груборе. Исто виjеће на слободу jе раниjе пустило jош jедног оптуженог, Божу Краjину, коjи jе заповиjедао другом групом специjалаца под Ћелићевим водством.

Том jе пригодом судац Маjеровић изjавио сљедеће: “То дjело, само по себи, наравно, дозвољава одређивање притвора по овоj основи, но међутим, ови други увjети, дакле, постоjаност основане сумње да сте то ви починили, за сада ниjе више такве квалитете да би дозвољавало, по мишљењу овог виjећа, ваш даљњи боравак у притвору.” Другим риjечима, ако ДОРХ међу специjалцима убрзо не пронађе особу коjа ће, умjесто уобичаjених лажи, рећи истину о том стравичном злочину, судско ће виjеће довршити посао започет одлуком о укидању притвора – ослободит ће их кривње.

То jе посљедица свjедочења Ћелића и његових субораца, чиjе су груди препуне одликовања за ратне заслуге. Сам их Ћелић има девет. Сви они знаjу што се догодило и тко jе за то крив, а знаjу и то да за то одговара Младен Маркач, њихов бивши заповjедник. Међутим, завjера шутње jе очито била jача. Тако jе и Ћелић изjавио како му jе, унаточ чињеници да су му нижи заповjедници након Грубора написали како ниjе било никаквих сукоба, његов заповjедник Жељко Сачић рекао да напише нови извjештаj, коjи му jе сам диктирао и у коjем се описуjе лажни сукоб с терористима. Ћелић jе и на суђењу Готовини и Маркачу изjавио исто, додавши како у истинитост Сачићевих тврдњи ниjе сумњао, иако jе знао да се у Груборима ништа слично ниjе догодило.

Захваљуjући амнезиjи бившега првог карловачког полицаjца и његових ратних другова, њихов jе “камарад” Дрље изишао на слободу, коjа ће можда ускоро бити траjна. Нажалост, таj аспект занима мало кога у домаћим медиjима.

Извор: НОВОССТИ