Годишњица затварања логора смрти Силос код Сарајева

Концентрациони логор „Силос“ у Тарчину код Сараjева, у коjем jе било заточено више од 600 српских цивила, затворен jе на данашњи дан 1996. године.

У „Силосу“, коjим jе управљала Армиjа РБиХ, умрла су 24 српска заточеника од посљедица физичког злостављања, пребиjања, тортура и мучења глађу.

Оваj концентрациони логор за Србе отворен jе 11. маjа 1992. у обjекту у коjем се приjе рата чувала пшеница, а затворен jе 27. jануара 1996. године на Светог Саву, односно два мjесеца након што jе потписан Деjтонски мировни споразум.

Случаjно или не затворен jе истог датума када и концентрациони логор „Аушвиц“.

У логору „Силос“, jедном од укупно 126 на подручjу ратног Сараjева, углавном су били заточени цивили са подручjа Тарчина, Пазарића и неких других околних мjеста.

Наjмлађи међу њима био jе 14-годишњи Лео Капетановић, а наjстариjи Васо Шаренац коjи jе био прешао 85. годину и умро jе у „Силосу“ на температури коjа jе увиjек била нижа за десет степени у односу на спољну.

Тортуре нису биле поштеђене ни жене међу коjима jе jедна била у шестом мjесецу трудноће.

Српски заточеници, коjи су преживjели стравичне тортуре, свjедочили су да су тадашњи званичници у Влади РБиХ, међу коjима су и садашњи посланици у парламенту БиХ, долазили у „Силос“ и били упознати о дешавањима у логору.

Бивши заточеник „Силоса“ Радоjка Пандуревић у раниjем свjедочењу за Срну испричала jе да jе и Алиjа Изетбеговић два пута био у близини „Силоса“.

Бивши заточеник логора смрти Славко Јовичић Славуj, данас посланик СНСД-а у парламенту БиХ, из „Силоса“ jе изашао 27. jануара 1996. године.

Јовичић jе у раниjим изjавама свjедочио да jе „Силос“ био лабораториjа за испитивање људске издржљивости, гдjе су муслимански воjници и чувари затворенике гледали као животиње коjе су свакодневно тукли, мучили на разне начине, „убиjали“ глађу и тровали разним лиjековима.

О распуштању логора „Силос“ затвореници су сазнали од представника Међународног комитета Црвеног крста.

Последња 42 логораша су пуштена 27. jануара 1996. чиме су коначно затворена врата овог казамата.

За злочине почињене у логору „Силос“, касарни „Крупа“ и Основноj школи „9. маj“, Тужилаштво БиХ терети Мустафу Ђелиловића, Фадила Човића, Мирсада Шабића, Незира Казића, Бећира Хуjића, Халида Човића, Шерифа Мешановића и Нермина Калембера.

Према оптужници, Хуjић jе био управник и замjеник управника логора „Силос“, а исте функциjе обављао jе и Халид Човић. Калембер jе био стражар у „Силосу“.

Мешановић jе, према оптужници, био jедан од замjеника управника у „Силосу“ и управник логора у магацину у касарни „Крупа“. Остали оптужени били су припадници воjних, цивилних и полициjских структура.

Тужилаштво БиХ недавно jе обавиjестило МУП Српске о доношењу Наредбе о непровођењу истраге против 455 лица за ратне злочине почињене у логору „Силос“ Тарчин, Основноj школи „9.маj“, „Крупа“, „Игман“, „Храсница“, у коjима су страдала лица српске националности у периоду од маjа 1992. до 27. jануара 1966. године.

Наредбу jе донио тужилац Тужилаштва БиХ Бехаиjа Крњића.

Извор: СРБЕЛ.НЕТ

Везане виjести:

Српски заточеник логора „Силос”: Молио сам да ме убиjу