arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

ГОДИШЊИЦА УСТАШКОГ ЗЛОЧИНА У БИЛЕЋКОМ СЕЛУ БРЕСТИЦЕ

“Када би се у јаме херцеговачке, у те тамне безданице без сунчева зрака, у окриље жалости и мрака, слиле све сузе које за српским мученицима пролише мајке и сестре, очеви и браћа, кћерке и синови, е прељевала би вода из тих бездана”, то ми рече један честити старина у селу Чавшу на ободу Поповог поља гдје усташе злочин починише.

Исту причу могли би чути на сваком кораку тужне и жалосне, али никад покорене, никад утамничене земље Херцегове која још ране извидала није.

У зору 2.марта 1942. године српско село Брестице напали су муслимани сусједног гатачког среза. У том нападу погинуло је 46 Брестичана, а 43 рањено. Међу убијеним било је и 17 жена, као и малољетника.

Шеснаестогодишњи Глигор Братић дошао је у Брестице да ода почаст својим прецима и да се присјети приче о кобној зори о којој му је покојни ђед Јово често говорио.

У дану када су страдали бројни мјештани села за живот се изборила беба стара 40 дана, а коју је мајка оставила на „сигурном“. Упркос великом снијегу и мразу Јово Братић је преживио и добио пет потомака, пишу данас колеге из Радио Билеће.

„Покојни ђед ми је причао да је те ноћи био велики снијег и опколили су село и чекали ко ће први да изађе. Изашла је жена која је према ђедовој причи осјетила смрад дувана и рекла је да су опкољени. Када су изашли видјели су пушке и почела је пуцњава. Чим је пала прва жртва сви су почели да бјеже и тада је настао хаос, јер су били на голети. То је било стратешки урађено да бјеже и да их на брду сачекају. На том отвореном простору многи су изгубили живот“, прича потомак Жељка, Јова и Сима Братића, Глигор Братић.

Глигор каже и да су те кобне ноћи погинули његов прађед Симо и његова браћа, гледајући један другог како се боре за посљедњи уздах.

Моја прабаба је том стазом, носећи мога покојног ђеда, наишла на рањеног мужа и рекла му да иде да сакрије мога ђеда који је тада био беба. Када се вратила прађед је себи већ одузео живот. Бојао се да ће доћи Усташе и да ће га мучити, зато је то урадио“, прича Глигор.

Глигор је поручио да овакве приче морамо преносити са кољена на кољено да се запамте све жртве наших предака. Овакву поруку послали су и окупљени код спомен обиљежја жртвама из Брестица.

„Усташе, њих 1.200 напало је ово мало село, 24 куће. Како је историчар Саво Скоко истакао у нападу на село учествовало је 400 специјалаца, 600 резервиста и 1.200 жена и дјеце за пљачку. Срећа да је оно што је остало живо изродило потомке да чувамо успомену на њих. Мјештани околних села када су чули прве пушке пожурили су у помоћ. Помоћ је стигла из Хоџића, Корита, Прераца и Трновице и нападачи су имали велике жртве“, каже професор Радослав Милошевић.

Начелник општине Билећа Веселин Вујовић рекао је да поучени посљедњим и свим претходним ратовима можемо извући поуку, да увијек морамо бити јединствени.

Јединство, саборност, памћење и запамћење… нека то за наук остане. И да се зло никад не понови.

РАТОМИР МИЈАНОВИЋ

Извор: СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Privacy policy

Association of Descendants and Supporters of Victims of Ustashian Concentration Camps in Jadovno

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​