Rade Aleksić, za „Novosti“, o bolu i seti povodom godišnjice smrti sina: Njegov duh i danas živi u ljudima širom Srpske i bivše Jugoslavije. Umro je obavljajući svoju ljudsku dužnost
PRE tačno 23 godine preminuo je Srđan Aleksić. Ovaj hrabri mladić je 21. januara 1993. godine u Trebinju spasao svog prijatelja Alena Glavovića, Bošnjaka iz Trebinja od divljačkog napada četvorice rezervista Vojske Republike Srpske. Umesto Alena pretukli su Srđana, koji je pao u komu i preminuo 27. januara 1993. godine. Srđan je tada imao samo 27 godina.
– Ovaj period od 21. pa do 27. januara, kad je Srđan izgubio bitku za život, uvek mi teško pada. Prisećam se svih detalja. Svakodnevnog boravka u bolnici. Otkucaja srca mog Srđana na aparatima, mojih strepnji – priča za „Novosti“ Rade Aleksić, Srđanov otac.
– Pogotovo se sećam reči doktora kad mi je rekao da nema spasa, da aparati mogu da se ugase, ili da Srđan zauvek ostane „biljka“. Odlučio sam da se ugase aparati, jer da je moj sin ostao da živi kao biljka, on više ne bi bio čovek – uz udahe priča otac Rade.
Dodaje da Srđanov duh i danas živi u građanima širom Srpske i bivše Jugoslavije i da je prisutan u svim ljudima dobre volje.
– Mi kao ljudi često grešimo, vezujemo se za čoveka kao ličnost, a ne za njegovo delo. Nije čovek toliko bitan, koliko njegovo delo, jer da ono nije učinjeno, ni taj čovek ne bi bio spominjan. Srđan kao Srđan je umro, ostali smo mi i na nama je da budemo ljudi. Ako hoćemo da budemo ljudi, onda nam uzor može biti delo Srđanovo – kaže Rade.
INSPIRACIJA
Ime Srđana Aleksića krasi mnoge ulice u Novom Sadu, Pančevu, po Republici Srpskoj, u Tuzli i Sarajevu. Beogradski režiser Srdan Golubović snimio je film „Krugovi“, inspirisan ovim događajem, koji govori o posledicama herojskog postupka vojnika Marka, koga Srbi ubijaju, jer štiti svog prijatelja civila Harisa koji je Bošnjak.
Ovaj tužni otac apeluje na mlade ljude da razmišljaju o onome što je Srđan uradio, jer na mladima svet ostaje i Srđanovo delo mora da bude putokaz za život koji moramo da živimo.
Čini mu se, kaže, da više u drugim mestima veličaju Srđana i njegovo delo, nego u njegovom rodnom Trebinju.
– Uvek je ocena vaših dela u vašem mestu labavija, nego negde drugde – kaže Rade.
Za Alena, čoveka koga je Srđan spasao od linča, kaže da ga redovno obilazi sa ženom i dvoje dece i da ga gleda kao sina.
– Dođe u Trebinje, družimo se, odemo na groblje. Svaki put ponavlja da kad on više ne bude živ, njegova deca će da dolaze i obilaze Srđanov grob – priča Rade.
Srđanov otac je na umrlici svom sinu napisao rečenicu koja će se večno pamtiti: „Umro je obavljajući svoju ljudsku dužnost“.
Izvor: NOVOSTI
Vezane vijesti:
SRĐANOVO DJELO POMAŽE ČOVJEKU DA PRONAĐE SEBE
SRĐANU ALEKSIĆU SPOMEN OBILjEŽJE