fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Годишњица смрти Гаврила Принципа: Хероји никад не умиру

На данашњи дан приjе 97 година умро jе Гаврило Принцип, чиjи jе атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда у Сараjеву, Бечу послужио као изговор за воjну инвазиjу на Србиjу, што jе довело до Првог светског рата.

Графит са ликом Гаврила Принципа у Београду (фото: Википедиjа/Голдфингер)

Графит са ликом Гаврила Принципа у Београду (фото: Википедиjа/Голдфингер)

Принцип jе рођен у jулу 1894. године у околини Грахова. Његово здравље од наjраниjег детињства било jе нарушено и боловао jе од туберкулозе.

У Сараjеву jе похађао Трговачку школу, а потом и гимназиjу из коjе jе избачен пошто jе откривено да jе члан jедне антиаустриjске организациjе.

Због атентата на Франца Фердинанда пред суд jе 12. октобра 1914. године изведено 25 младих људи.

Од шест атентатора пет jе било млађих од 21 године, што их jе, према тадашњем закону, чинило малолетним. Осуђени су 29. октобра на дугогодишње затворске казне и смрт вешањем. Гаврило, коjи jе био малолетан, осуђен jе на 20 година затвора.

У затвору у тврђави Терезиjан, у данашњоj Чешкоj, одсечене руке, мучен поодмаклом туберкулозом, умро jе 28. априла 1918. године.

Гаврило Принцип jе умро седам месеци и три дана пре него што jе могао да види како се његов сан остварио – како се 1. децембра 1918. године створила земља за коjу jе и узео и жртвовао живот: Југославиjа.

На зиду ћелиjе у Терезину Принцип jе написао: „Наше ће сjене лутати по Бечу, ходати по двору, плашити господу…“.

Борац за слободу

Државне власти Краљевине СХС пренеле су 1921. године тела 25 осуђених у Сараjево, где су сахрањени у заjедничку гробницу, капелу видовданских хероjа.

Мост у Сараjеву, недалеко од места атентата, добио jе 1918. године спомен- плочу и назив по Гаврилу Принципу. Власти Федерациjе БиХ, коjе оваj чин не сматраjу историjским, промениле су назив моста у Латинска ћуприjа, а плочу уклониле.

Родна кућа Гаврила Принципа, запаљена jе у Другом светском рату, а обновљена 1964. године као музеj коjи jе чувао успомену на jунака са Тромеђе, све до рата 1992-95. године, када jе поново запаљена.

Годишњица смрти Гаврила Принципа требало би да нас подсети да jе слобода врховна и jедина незаменљива вредност.

Ерик Хобсбаум, вероватно наjзначаjниjи историчар прошлог века, написао jе у књизи „Скраћена историjа 20. века, од Првог светског рата до хладног рата“ да jе то време „протекло у знаку Гаврила Принципа.

На Принциповом примеру историjа се показала као сила коjа своjе остварење проналази тамо где jе савременици не препознаjу, а и не траже.

Гаврило Принцип, баш као ни народ коме припада, ниjе изазвао Први светски рат, баш као што ни успомена на Принципа, баш као што ни народ коме Принцип припада, нису изазвали ратове у СФРЈ или бомбардовање НАТО-а.

Хитлер и Ђукановић на истом задатку

Убиjени надвоjвода Франц Фердинанд, познат по своjоj изразито антисрпскоj и антиjужнословенскоj политици, одгаjивач ружа и страствени ловац, а по мишљењу његовог оца, цара Фрање Јосифа, „сасвим неспособан и без икаквих државничких вредности“, ниjе био ни изблиза толико важан да би се због њега свет нашао у рату.

Атентат ниjе био ни повод ни узрок рата, а jош мање jе био нешто нечувено, нешто страшно и сасвим неразумљиво. У то време Европа jе навикла на атентате. Сав континент jе већ неколико децениjа буктао од немира, стрепње и чежње за ускраћеном и скоро доживљеном променом.

У Европи тог времена, Европи коjа зна да хоће да сруши себе саму, да измени своjу слику, патетично окамењену царствима и феудалним односима коjи су постали препрека и терет неком другом свету, атентат jе био природно, скоро па и легитимно средство борбе.

Ревизиjу историjе прво су почели немачки воjници коjи су 1941. године уклонили спомен-плочу Гаврилу Принципу и понели jе на дар Адолфу Хитлеру. Спомен плочу поново су 1992. године уклониле власти у Сараjеву.

Нажалост, ревизиjи историjе и ставовима Хитлера и Алиjе Изетбеговића придружила се и званична Црна Гора у лику премиjера Мила Ђукановића, коjи jе Гаврила Принципа сврстао у „терористе“.

 

Извор: ПРАВДА

 

Везане виjести:

За кога jе Гаврило Принцип терориста? – Jadovno 1941.

Личност 2014. године: Гаврило Принцип – Jadovno 1941.

макић: сутра отварање обновљене куће гаврила принципа

„СПОМЕНИЦА МЛАДЕ БОСНЕ“ КАПИТАЛНО ДЈЕЛО СРПСКЕ …

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: