Годишњица погрома Срба у Сиску: Масакр под маском ЈНА

22. августа навршава се годишњица најсуровијег у серији напада на Србе у Сиску и околини током 1991. године.

У раним јутарњим часовима тог дана припадници МУП-а и ЗНГ су у транспортерима са ознакама ЈНА „протутњали“ кроз више српских села сисачке општине пуцајући на све што се мицало. Епилог је било 15 мртвих и неколико десетина рањених мештана села Блињски Кут, Кињачка, Брђане, Чакале, Блињска Греда, Бестрма и Трњани.

После ових догађаја Срби из цапрашких српских села су престали да одлазе на посао, а затим су и формирали и општину коју су назвали Цапраг са седиштем у Градуси.

У документацији Веритаса налази се обимна документација о најкрвавијем злочину хрватске полиције и зенги, укључујући и детаљно описана убиства недужних Срба.

Упуцана кроз прозор

Перо Црљеница је убијен на кућном прагу у Кињачкој након што је отворио капију и чекао сина Милоша да из гараже извезе ауто и да крену на посао у Сисак, где је и већина мештана поменутих села радила. Најмлађа међу насумице убијенима је Жељка Боиновић, по занимању текстилна радница, која је упуцана кроз прозор у соби у Трњанима где је живела са баком Драгом и дедом Милошем Вранешевићем.

– Сви убијени мушкарци су били ожењени и иза њих је остало 32 деце, 18 синова и 14 кћери. Син убијеног Младена Вранешевића, Зоран Вранешевић (26), кренуо је оцу на сахрану из Београда, где је радио као полицајац, на коју никад није стигао – четворица припадника резервног састава хрватске полиције зауставили су га на пункту у Одри, затим ухапсили, привели и усмртили са три метка и оставили на обали Саве код Старог моста, где је пронађен након пет дана – истиче Саво Штрбац, директор Веритаса.

Штрбац упозорава да је током лета и јесени, те 1991. године у Сиску и околини организована права хајка на Србе. Срби су убијани на улицама, у кућама, на радним местима, али и одвођени на две локације где би најпре били брутално мучени, затим убијани и бацани у Саву.

– На овај начин је у Сиску и околини убијено најмање 118 Срба, од чега 97 цивила, укључујући и 11 жена. Од укупног броја убијених, сахрањено их је само 40, док се и даље трага за посмртних остацима осталих 78 жртве – наводи Штрбац.

За ове злочине до данас нико није одговарао. Жупанијско државно тужилаштво у Сиску је децембра 2006. одбацило кривичну пријаву родбине погинулих поднету против четворице бивших зенги, уз образложење „да су њихови рођаци убијени у оружаном сукобу између паравојних група тзв. САО Крајине и Хрватске војске или су колатерална штета тог оружаног сукоба“.

Одбијени су и сви захтеви породица за накнаду штете, а неке од породица су се потом обратиле у Европском суду за људска права у Стразбуру очекујући више среће.

Без правде и у Стразбуру

Саво Штрбац упозорава да је суд у Стразбуру неке од захтева, међу којима и оне рођака убијених Драгана Бекића, Ненада Пејића, Милана Кладара и Радована Крагуља, поднесене крајем 2012, одбацио.
– Суд у Стразбуру је одбацио захтеве породица у септембру 2014. због протока рока од 6 месеци између „последње истражне радње или њихова сазнања о неефикасности истраге на националном нивоу“ и подношења захтева том суду. Породице убијених Срба у цапрашким селима надају се да ће остварити правду за жртве, кад већ не могу пред хрватским и европским, пред српским судом, који је надлежан за све ратне злочине почињене на подручју бивше СФРЈ – истиче Штрбац.

Извор: Вести онлине

Везане вијести:

Данас 26 година од убиства Срба у цапрашким селима

Служен парастос за српске цивиле мучки убијене код Сиска …