Годишњица почетка јануарске Рације 1942. у Шајкашкој области

Пре тачно 75 година, отпочела jе хортиjевска „Рациjа“ у Шаjкашкоj (троугао Дунава и Тисе, jужна Бачка), jедан од наjстрашниjих геноцида како по обиму тако и по начину на коjи jе почињен. Јануарска „Рациjа“ 1942. планирана jе месецима од стране мађарских државних органа: воjске, жандармериjе, полициjе, контраобавештаjне службе, по одлуци мађарске владе и намесника Миклоша Хортиjа, координирана од стране мађарског генералштаба и на терену потпомогнута од већине локалног мађарског становништва коjе jе учествовало у потказивању, привођењу, убиjању и пљачкању имовине Срба и Јевреjа.

Узевши безначаjни Шаjкашки одред у жабаљском риту као повод за „чишћење“ терена, хортиjевски окупатор jе у недељу изjутра 4. jануара 1942. опколио и разбио 40-ак припадника тог Одреда, а увече jе у Чуругу и Жабљу ликвидирао угледне интелектуалце.  До 19. jануара 1942. настављено jе планско хапшење, мучење, силовање и понижавање становника Чуруга, Жабља, Госпођинаца, Ђурђева, Мошорина, Темерина, Титела, Вилова, Лока и Шаjкаша (коjи су бачени под лед Тисе), као и становника Гардиноваца (коjи су бачени под лед Дунава) и терање у неповрат у затворе становника Србобрана и Кисача.  Према подацима новосадског Музеjа, искорењено jе око 20.000 становника Шаjкашке.  На жалост, идентитету броjних Жртава ниjе могуће ући у траг пошто су целе породице затрте до последњег члана.

У том нацистичком походу на цивилно становништво (Мађарска jе била савезница Адолфа Хитлера) Чуруг jе изгубио 35% становника (3.800) и то jе наjвећи ратни злочин у Другом светском рату на тлу окупиране Србиjе.  На мети чудовишне хортиjевске армаде били су Срби и Јевреjи, пошто jе циљ окупатора био етничко чишћење, а нису поштеђени ни грађани другог порекла, антинацисти и они коjи су спасавали комшиjе.  Окупатору ниjе успело да спроведе „Рациjу“ у Ковиљу, Надаљу, Каћу и Будисави, услед отпора локалног немачког становништва (у Каћу), мађарских интелектуалаца (у Надаљу и Будисави) и пожртвованости жандармериjског капетана Лаjоша Дунафалвиjа у Ковиљу.

Иако jе jануарска „Рациjа“ у Шаjкашкоj наjстрашниjи догађаj у историjи jужне Бачке, запрепашћуjе равнодушност према губицима тог региона тог леденог jануара 1942!  Томе доприносе погубна настоjања разних друштвених фактора да прикриjу зверско лице тих нечувених злочина.  Грађани коjи се сећаjу стварних догађаjа у jануарскоj „Рациjи“ 1942. у Шаjкашкоj, баштине здрав пиjетет према Жртвама на темељу историjских чињеница од коjих jе наjпоразниjа та да су наши рођаци, суграђани и сународници неправедно исмишљено отерани у смрт само зато што нису Мађари и римокатолици, иако jе већина њих говорила мађарски и никада у свом часном животу нису оштетили, а камо ли убили jедног jединог Мађара!  Поносимо се да су тако часне и велике људе, на правди Бога, побиле обичне звери у људском облику, коjе су певале „храбар сам воjник Миклоша Хортиjа, храбар воjник“.  Све што ти нељуди и имаjу jе њихова „храброст“!  Ко од себе и других скрива ту jедноставну истину, таj заправо не жели да зна контекст и стварност jануарске „Рациjе“ 1942.

Пише: Александар Вељић                                                            Недеља, 4. jануар 2015.

Грађански покрет за истину „Хортиjев геноцид 1941-1944.“ 

Извор: https://www.facebook.com/racija1942?fref=ts (Феjсбук страница „Борба за истину: Рациjа 1942.“)