Godišnjica pogroma: Šiptari proterali 4.000 Srba, spalili 36 manastira i crkava

Na današnji dan navršava se devet godina od početka nasilja na Kosovu i Metohiji, kada su se na meti Albanaca našli Srbi, njihova imovina, spomenici kulture i svetinje Srpske pravoslavne crkve, a iz domova je proterano više od 4.000 ljudi.

Nakon objave vesti albanskih medija, 17. marta 2004. godine, da su se tri albanska dečaka iz sela Čabra u blizini Zubinog Potoka udavila jer su ih Srbi naterali da sa psima uđu u nabujali Ibar na severu Kosmeta, usledilo je martovsko nasilje.

Iako su zvanični podaci istrage oslobodili Srbe svake krivice, više puta ponavljana vest u albanskim medijima podigla je estremiste širom Kosova i Metohije upisavši u istoriju Srba na Kosmetu “Kristalnu noć”.

U etničkom nasilju na Kosovu, 17. i 18. marta, stradalo je 15 Albanaca i 12 Srba. Ozbiljno je povređeno oko 170 Srba, od toga 150 batinanjem u njihovim kućama, dok je njih 20 povređeno u napadima na putevima. Što se tiče objekata, oko 800 srpskih, 90 aškalijskih i dve albanske kuće su potpuno uništene ili ozbiljno oštećene.

Pored civilnih objekata, demolirano je i spaljeno 36 pravoslavnih verskih objekata.

Prema podacima Generalnog sekretara UN, u martovskom nasilju povređeno je 954 osoba, među kojima 65 međunarodnih policajaca, 58 pripadnika KPS i 61 pripadnik međunarodnih mirovnih snaga.

Od 17. do 19. marta 2004. godine, u rušilačkom naletu hiljada Albanaca, predvođenih naoružanim ekstremistima u dobro organizovanim i sinhronizovanim akcijama na celoj teritoriji Kosova i Metohije, broj srpskih enklava se prepolovio, a proterano je više od 4.000 Srba.

Uprkos izveštajima koje su slali međunarodni civilni i vojni predstavnici da je stanje na Kosmetu mirno i stabilno, a misije uspešne, prvi put su međunarodni zvaničnici nakon martovskog pogroma govorili da se radi o etničkom čišćenju nealbanskog življa i prozivali albanske političke lidere.

Od 17. do 19. marta, na Kosovu su, prema saopštenju UNMIK, zapaljena i minirana 33 pravoslavna hrama, dok je 11 njih oštećeno i oskrnavljeno, što broj uništenih pravoslavnih hramova dovodi do 112. Ove crkve su u većini deo srednjovekovne duhovne kulturne i istorijske baštine Srba.

Prema registru zaštićenih kulturnih dobara iz 1986. i 1994. godine, na prostoru KiM zaštićeno je više od tri stotine kulturnih dobara u prvoj i trećoj kategoriji. U martovskom pogromu uništeno je 19 spomenika kulture – šest u prvoj kategoriji (građevine iz 14, 15 i 16. veka). Imajući u vidu kontinuitet uništavanja svega što je pravoslavno od 1999. do 2004. godine, zajedno sa martovskim pogromom, konačan broj iznosi više od 140 uništenih kulturnih dobara.

Istoričari beleže da albanski terorizam traje više od dva veka. Kosovsko-metohijsku etničku i političku istoriju u poslednjem veku obeležio je albanoteror, nacionalno motivisan terorizam, koji karakteriše izrazita mržnja prema Srbima i zatiranje srpskog istorijskog, duhovnog i kulturnog bića.

Izvor: SRBIN.INFO