Годишњица погрома: Шиптари протерали 4.000 Срба, спалили 36 манастира и цркава

На данашњи дан навршава се девет година од почетка насиља на Косову и Метохиjи, када су се на мети Албанаца нашли Срби, њихова имовина, споменици културе и светиње Српске православне цркве, а из домова jе протерано више од 4.000 људи.

Након обjаве вести албанских медиjа, 17. марта 2004. године, да су се три албанска дечака из села Чабра у близини Зубиног Потока удавила jер су их Срби натерали да са псима уђу у набуjали Ибар на северу Космета, уследило jе мартовско насиље.

Иако су званични подаци истраге ослободили Србе сваке кривице, више пута понављана вест у албанским медиjима подигла jе естремисте широм Косова и Метохиjе уписавши у историjу Срба на Космету “Кристалну ноћ”.

У етничком насиљу на Косову, 17. и 18. марта, страдало jе 15 Албанаца и 12 Срба. Озбиљно jе повређено око 170 Срба, од тога 150 батинањем у њиховим кућама, док jе њих 20 повређено у нападима на путевима. Што се тиче обjеката, око 800 српских, 90 ашкалиjских и две албанске куће су потпуно уништене или озбиљно оштећене.

Поред цивилних обjеката, демолирано jе и спаљено 36 православних верских обjеката.

Према подацима Генералног секретара УН, у мартовском насиљу повређено jе 954 особа, међу коjима 65 међународних полицаjаца, 58 припадника КПС и 61 припадник међународних мировних снага.

Од 17. до 19. марта 2004. године, у рушилачком налету хиљада Албанаца, предвођених наоружаним екстремистима у добро организованим и синхронизованим акциjама на целоj териториjи Косова и Метохиjе, броj српских енклава се преполовио, а протерано jе више од 4.000 Срба.

Упркос извештаjима коjе су слали међународни цивилни и воjни представници да jе стање на Космету мирно и стабилно, а мисиjе успешне, први пут су међународни званичници након мартовског погрома говорили да се ради о етничком чишћењу неалбанског живља и прозивали албанске политичке лидере.

Од 17. до 19. марта, на Косову су, према саопштењу УНМИК, запаљена и минирана 33 православна храма, док jе 11 њих оштећено и оскрнављено, што броj уништених православних храмова доводи до 112. Ове цркве су у већини део средњовековне духовне културне и историjске баштине Срба.

Према регистру заштићених културних добара из 1986. и 1994. године, на простору КиМ заштићено jе више од три стотине културних добара у првоj и трећоj категориjи. У мартовском погрому уништено jе 19 споменика културе – шест у првоj категориjи (грађевине из 14, 15 и 16. века). Имаjући у виду континуитет уништавања свега што jе православно од 1999. до 2004. године, заjедно са мартовским погромом, коначан броj износи више од 140 уништених културних добара.

Историчари бележе да албански тероризам траjе више од два века. Косовско-метохиjску етничку и политичку историjу у последњем веку обележио jе албанотерор, национално мотивисан тероризам, коjи карактерише изразита мржња према Србима и затирање српског историjског, духовног и културног бића.

Извор: СРБИН.ИНФО