Godinu dana od nagodbe žrtava „Oluje“ i američke kompanije: Gde je 1,4 miliona dolara?!

Proces veka u kome su prognani Srbi tužili američku firmu tražeći rekordnih 10,5 milijardi dolara, oktobra prošle godine, završen je nagodbom za daleko manju sumu. Međutim, i dalje je nepoznanica da li je taj novac isplaćen, iako je prošlo tačno godinu dana kako je pred Federalnim sudom u Čikagu postignuta nagodba vredna 1,4 miliona dolara između grupe Krajišnika prognanih u „Oluji“ i pravnog naslednika kompanije MPRI, američke konsultanske kuće L-3 Servisiz.

Direktor Veritasa Savo Štrbac kaže da su ga do sada kontaktirali mnogi ljudi zainteresovani da apliciraju za deo tog novca, ali da nema nijedne informacije o tome da li su pare dobijene i da li su raspoređene po dogovoru koji je ranije detaljno preciziran.

Ugovor o etničkom čišćenju

Da podsetimo, grupa advokata tužila je 2010. godine Federalnom sudu u Čikagu naslednicu američke provladine firme MPRI u ime nekolicine Krajišnika, a zbog pomoći koju je ova kompanija pružila u pripremi i organizovanju vojno-policijske operacije „Oluja“ kada je u samo nekoliko dana iz svojih domova proterano više od 200.000 Srba.
Tužbeni zahtev je teretio MPRI da je savetovala i obučavala i kršeći embargo opremala hrvatsku vojsku za operaciju „Oluja“, a kao dokaz sudu su dostavljeni i ugovori između američke kompanije i Hrvatske.
Parnični postupak ušao je u proces medijacije u decembru 2014. Savo Štrbac ističe da je do toga došlo nakon dve sudske presude koje nisu bile u direktnoj vezi sa ovom parnicom, ali su ipak štetno uticale na tužbu Krajišnika.
Zbog ta dva pravna događaja, zaključuje Štrbac, punomoćnici oštećenih procenili su da bi nastavak suđenja bio nenormalno skup i teško ili skoro nemoguće da se uspešno okonča zbog čega su, u interesu svojih klijenata, odlučili da prihvate ponudu tužene strane

Kajmak advokatima

– Taj novac je trebalo da bude uplaćen na račun fondacije koja je zbog toga i osnovana. Ali zaista nemam povratnih informacija da li je do toga došlo i ako nije, zbog čega. Kako me je dosta ljudi zvalo sa željom da apliciraju za neka sredstva, letos sam razgovarao sa Obradom Kesićem, šefom predstavništva Republike Srpske u Čikagu, koji je bio u stalnom kontaktu s američkim advokatima. Međutim, ni on nije imao odgovor šta je posredi i zbog čega još nije zaživela fondacija koja je trebalo da upravlja tim novcem. Pretpostavljam da su u pitanju isključivo administrativni problemi jer je jasno precizirano gde će i koliko novca biti potrošeno – kaže Štrbac.

Prema njegovim rečima, nagodbom dve strane jasno je precizirano kako će dobijeni novac biti raspoređen. Od ukupne sume, 400.000 dolara je otišlo na troškove advokata, a 150.000 za sudske troškove i naknadu petorici direktnih tužitelja.

Sramni dogovor

– Ostatkom sume, a to je 850.000 dolara, upravljalo bi se preko fondacije koja je registrovana u Arizoni, a njom bi rukovodio Upravni odbor. Predviđeno je da se novac troši narednih 10 godina i to za tri svrhe. Prva je stipendiranje studenata, druga pravna zaštita Krajišnika, a treća za obeležavanje njihove tragedije – ističe Štrbac.

Predsednik Saveza Srba u regionu i zamenik predsednika Odbora za dijasporu Skupštine Srbije Miodrag Linta i ranije je bio najoštriji kritičar ove nagodbe, pa sada postavlja pitanje: „Gde su pare?“

Ko je direktor fondacije?

Linta dodaje da je krajnje sumnjivo što niko ne zna ni kako se zove fondacija kojoj je trebalo da se uplate pare, u kom gradu je sedište te organizacije, ko čini Upravni odbor, ko je direktor i da li su uopšte bilo koga upoznali kako će raspolagati tim sredstvima.
– Da li će se sredstva za pružanje pravne pomoći ili obeležavanje godišnjica obezbeđivati preko konkursa ili na drugi način. Drugo, veoma je bitno da se zna i na koji način bi mladi mogli da konkurišu za stipendije i da li će to biti omogućeno samo onima u dijaspori ili i deci u Srbiji – pita Linta koji traži odgovor i na pitanje koliko je od 850.000 dolara namenjeno za stipendiranje studenata, a koliko za ostale namene.

– Evo, postavljam otvoreno pitanje američkim advokatima i Savi Štrpcu kod koga su oni dolazili: gde je novac od nagodbe koji je 7.500 puta manji od onog iz tužbe. I dalje tvrdim da su ti advokati sklopili sramnu nagodbu i da su oni prevarili Krajišnike. Uostalom, neka mi neko odgovori gde je 850.000 dolara – kategoričan je Linta.

On pita i ko je, po čijem nalogu i pod kojim imenom registrovao fondaciju u Arizoni. Takođe, i ko je doneo odluku da se osnuje fondacija, ali i na osnovu kojih kriterijuma su birani članovi upravnog odbora.

„Bljesak“ ad akta

Miodrag Linta kaže da već godinu dana čeka da mu američki advokati i Savo Štrbac odgovore na javno postavljena pitanja u vezi s nagodbom Krajišnika i MPRI.
– Evo, i dalje čekam da mi neko od njih kaže koga su to pitali i u ime koga odlučili da odustanu od tužbe. Zatim, zašto u tužbi nisu pomenuti i oni prognanici iz Hrvatske koji su takođe stradali u hrvatskim zločinačkim akcijama poput „Otkosa“, „Orkana“, „Miljevačkog platoa“, „Maslenice“, „Medačkog džepa“, „Bljeska“…

Autor: Đ. Barović

Izvor: Vesti online

Vezane vijesti:

Krajišnici protiv MPRI | Jadovno 1941.

Otvoreno pismo javnosti predsjednika Saveza Srba iz regiona …