Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Глас Концлогора

Датум објаве: субота, 23 маја, 2015
Објављено у Јасеновац
Величина слова: A- A+

Језгро новооснованог Друштва за истраживање троструког логора Јасеновац, коjе негира усташке масовне злочине, налази се дубоко унутар Католичке цркве. Црква jе друштву дала неколицину истакнутих људи, почевши од његова предсjедника, свећеника Стjепана Разума, а каптолски ‘Глас Концила’ редовито публицира и промовира његове чланове

Улаз у логор Јасеновац

Улаз у логор Јасеновац

Поздрав ‘За дом спремни’ jе лиjепи кршћански и домољубни поздрав. НДХ jе била израз стољетних тежњи хрватског народа за независношћу, а усташе су били борци за хрватску слободу. Хитлер jе био човjек коjи jе Хрватима допустио и изборио независност, а поглавник, добри и поштени др. Анте Павелић, био jе мудар, благ и увиђаван државник. Логор Јасеновац био jе сабирни и радни логор коjим су управљали Жидови производећи авионске диjелове за Луфтхансу и иновативне хрватске строjнице коjе су се извозиле у Шпањолску. Сjаjно збринути и солидно ухрањени логораши имали су на располагању исте лиjечничке услуге као и усташки часници, а вриjеме између радних обавеза проводили су у веселоj разоноди. Организирали су ногометне и одбоjкашке утакмице, играли ‘Госпођу министарку’, изводили ариjе из ‘Мале Флорамyе’ и скечеве у коjима су подjеднако уживали и усташки чувари, смиjући се шалама на властити рачун. Идилу су нападима на логор тек повремено кварили jугокомунистички партизански зликовци. Они су након рата одниjели све строjеве у Србиjу и Црну Гору, па Јасеновац из узорног производно-извозног подузетничког инкубатора претворили у центар за истребљење Хрвата и свих коjи нису жељели комунизам. Безочна jе лаж да су за вриjеме НДХ у Јасеновцу ликвидиране 83 тисуће људи, а камоли више стотина тисућа њих. Било jе тек пар стотина умрлих, и то углавном од болести, а сви остали само су кроз логор прошли. Напротив, комунисти су након Блеибурга доказано ликвидирали 500 тисућа људи, а у Јасеновцу су од 1945. до 1948. масовно клали Хрвате и онда те злочине приписали усташама. Због тога су сви тjелесни остаци, диjелови одjеће и предмети коjи су приликом касниjих истраживања ископани у Јасеновцу заправо припадали Хрватима и Ниjемцима убиjенима након рата.
Уз Разума, други католички свећеник у друштву и члан његова управног одбора jе исусовац Владимир Хорват, дугогодишњи прочелник Хрватског повиjесног института у Бечу. Хорват jе коаутор књиге ‘Огољела лаж Јасеновца’, а и сам врло страствено промовира сличне уратке
Ова збирка суманутих тврдњи представља отприлике сукус ‘знанствених’ спознаjа до коjих су поjедини чланови новорегистрираног Друштва за истраживање троструког логора Јасеновац претходних година стигли бавећи се своjим ‘непристраним истраживачким радом’. Друштву, чиjу jе регистрациjу загребачки градски уред лани одбио оциjенивши да jе сврха његова оснивања противна Уставу, након жалбе Министарству управе и благе корекциjе статута по напутку тог министарства, регистрациjа jе одобрена прошлог тjедна. Циљ jе друштва, како се наводи у статуту, истраживање положаjа и улоге хрватскога народа за вриjеме Другога свjетског рата и пораћа, истраживање НДХ и ‘чињеница о догађаjима у логорима Јасеновац и Стара Градишка од 1941. до 1945. и послиjератним логорима за хрватске домољубе, друге заточенике комунистичког режима и информбироовце у Јасеновцу и Староj Градишки, те настанак и развоj jасеновачкога мита’. Међу дjелатностима коjима се остваруjу циљеви друштва наводи се да оно ‘истражуjе и пописуjе људске жртве раднога и сабирнога логора у Јасеновцу за вриjеме рата, али и послиjератнога логора за уништавање хрватских домољуба и њемачке националне мањине’. Отуд се у називу друштва спомиње троструки логор: радни и сабирни за вриjеме усташа, и логор смрти тек за вриjеме комуниста.
Министарство Арсена Баука оснивање друштва одобрило jе у име темељених слобода и уставно заjамчене слободе знанственог, културног и умjетничког стваралаштва, а тиме jе члановима друштва, коjи су досад ионако повезано дjеловали, омогућило да се и формално удруже те наставе посао коjи jе не тако давно, од оснивања 1991. до укидања 2002. године, обављало jедно службено државно тиjело, Комисиjа за утврђивање ратних и поратних жртава горљивих антикомуниста Вице Вукоjевића и Боже Вукушића. Та jе комисиjа, у коjоj су своjевремено активно судjеловали и неки чланови новооснованог друштва, 1999. године изашла с налазом о тек 2238 жртава логора Јасеновац, уз напомену, додуше, да жртве jош нису до краjа пописане. Чланови новог друштва и приjе почетка рада знаjу да jе жртава Јасеновца било jош и мање. Њихов jе краjњи циљ управо оно што jе поводом успjешне регистрациjе у ‘Новом листу’ изjавио таjник друштва Игор Вукић: ‘Кад би се прихватило да jе у Јасеновцу страдало далеко мање људи него што се службено тврди, то би промиjенило и оцjену о карактеру НДХ.’
Бивши новинар ‘Новог листа’, а данас ‘Привредног вjесника’, гласила Хрватске господарске коморе, Игор Вукић од лањске оснивачке скупштине друштва прихватио се улоге његова идеалног промотора, наступаjући у десничарским медиjима као Србин чиjи су чланови обитељи били у Јасеновцу. Трагаjући за примjерима коjи оспораваjу службени попис жртава и селектираjући из доступне документациjе оно што његовоj тези одговара, попут споменутих сличица из културног живота логора, Вукић долази до далекосежних закључака о томе како заточеници нису били довођени у логор да би били убиjани, већ су узроци њихове смрти били ‘болест, одмазде и казне за поjедине приjеступе’. По њему, ни Срби тамо нису били довођени због своjе националности, већ ‘искључиво из идеолошких разлога’, односно везе с четничким, а касниjе партизанским покретом. Прошле jе године у ‘Гласу Концила’ о томе обjавио опсежан фељтон у 22 наставка, завршаваjући га тврдњом да се због политичко-пропагандног мита у коjи се jасеновачки логор претворио он може ‘готово оциjенити већом љагом на Титовоj Југославиjи него на Павелићевоj НДХ’.
Вукић се тако са своjом српском обитељском причом згодно уклопио у пропагандне активности ревизионистичког круга, но његово се jезгро ипак налази дубоко унутар хрватске Католичке цркве, чиjе jе гласило спремно прихватило његов фељтон након одбиjања ‘Јутарњег листа’. Црква jе новом друштву дала неколико чланова, почевши од његова предсjедника, доктора црквене повиjести Стjепана Разума, коjи jе четири године предавао архивистику на Филозофском факултету у Загребу, а и данас jе ментор поjединим полазницима послиjедипломских студиjа. Таj jе свећеник, школован на Католичком богословном факултету у Загребу, а затим на Папинском хрватском заводу Св. Јеронима и Папинском свеучилишту Грегориана у Риму, прошао у Ватикану и школу за архивистику, да би се по повратку у Загреб 1995. запослио у Хрватском државном архиву. Као запосленик те jавне културне и знанствене установе, сукладно уговору с Каптолом и по вољи надбискупа, постављен jе за прочелника њеног Одjела надбискупиjског архива. По вољи надбискупа очито jе и Разумов ангажман на челу филоусташког ревизионистичког друштва, сасвим усклађен с политиком Каптола, коjи на комеморациjе у Јасеновцу потихо шаље искључиво ниже свећенство, док црквени врх предводи бучне мисе на Блеибургу. Тамо jе прошле суботе сам загребачки надбискуп, кардинал Јосип Бозанић, говорио о трагедиjи хрватског народа и антифашистичким злочинима, заузимаjући се за ‘суставно изношење истине’. Очито jе и то да се ради о оноj врсти истине коjу Разум и други чланови његовог друштва већ годинама суставно износе.
Од лањске оснивачке скупштине друштва Игор Вукић прихватио се улоге његова идеалног промотора, наступаjући у десничарским медиjима као Србин чиjи су чланови обитељи били у Јасеновцу. Вукић долази до далекосежних закључака како заточеници нису били довођени у логор да би били убиjани, већ су узроци њихове смрти били ‘болест, одмазде и казне за поjедине приjеступе’
Поред властитих текстова и интервjуа у коjима истиче љепоту усташког поздрава и тврди да су комунисти након рата своjе злочине подметнули усташама, Разум се посљедњих година редовно поjављивао као рецензент и приказивач псеудознанствених урадака своjих истомишљеника, попут Томислава Вуковића, Јосипа Печарића, Владимира Мркоциjа, Владимира Хорвата или Младена Ивезића, коjи су се уз остале чланове данас нашли у редовима његова друштва. Риjеч jе о препознатљивим насловима писанима у стилу теориjе завjере, као што су ‘Огољела лаж логора Јасеновац’, ‘Српски мит о Јасеновцу’ или ‘Титов Јасеновац’, а jедан од типичних закључака из Разумових рецензиjа, обjављиваних у ‘Гласу Концила’ и другим десничарским медиjима, гласи овако: ‘(1.) сабирно поље Јасеновац био jе радни логор, а не логор уништења; (2.) логор Јасеновац био jе транзитни логор, за логоре и творнице у Њемачкоj; (3.) за масовна убиjања у логору Јасеновац нема никаквих доказа; (4.) од свих националности наjброjниjи су логораши били сами Хрвати, противници усташкога режима; (5.) точан броj жртава логора Јасеновац нижи jе од наjниже службене комунистичке процjене’.
Уз Разума, други католички свећеник у друштву и члан његова управног одбора jе исусовац Владимир Хорват, некадашњи водитељ Хрватске католичке мисиjе у Паризу, одакле jе краjем 1980-их отишао за поглавара исусоваца и декана католичких жупа у Београду, да би од 1992. био дугогодишњи прочелник Хрватског повиjесног института у Бечу, дакле jош jедан високи чиновник и угледни повjесничар хрватске Цркве. Хорват jе коаутор књиге ‘Огољела лаж Јасеновца’, а и сам врло страствено промовира сличне уратке, попут оних Младена Ивезића коjи у своjим књигама Павелићево име пише с уважавањем, а не либи се истицати ни миротворне напоре самог Хитлера. Из круга Цркве, као уредник и новинар у ‘Гласу Концила’, долази и Томислав Вуковић, аутор књиге ‘Другачиjа повиjест’, из коjе jе Разум извео пет точака цитираног закључка. Када су лани одлучили основати друштво, Вуковић jе с Ивезићем, своjим колегом из некадашње Вукоjевићеве комисиjе, направио у ‘Гласу Концила’ интервjу у коjем му jе Ивезић на питање о томе коjа су његова ‘знанствена сазнања’ о броjу jасеновачких жртава одговорио овако: ‘Не могу прихватити 400 особа као прави максимум броjа жртава. Немогуће jе да их jе било 5000, вjероjатно ни 3000, наjвjероjатниjе око 1000, умрлих од свих узрока, наjвише наравном смрћу, па од тифуса и слично.’
На интернетским страницама друштва као преостала два члана управног одбора наводе се Мате Рупић и Стипо Пилић. Први jе након рата чак био равнатељ Спомен-подручjа Јасеновац, а данас jе, као и Разум, запосленик jедне jавне знанствене установе, Хрватског мемориjално-документациjског центра Домовинског рата, штовише помоћник jе равнатеља Анте Назора и водитељ одjела за архивско градиво. Други jе пак професор повиjести и географиjе у Основноj школи Краља Томислава у Загребу те коаутор jедног умjерениjег, али ипак краjње тенденциозног рада о послиjератном jасеновачком логору, обjављеног у Заводу за повиjесне знаности ХАЗУ у Задру. Друштво предвођено католичким свећеницима у своjим редовима има и jедног академика ХАЗУ, неизбjежног Јосипа Печарића, свеучилишног професора математике, а ту jе и подjеднако обавезни антикомунистички повjесничар Јосип Јурчевић, некадашњи савjетник Вукоjевићеве комисиjе, коjи jе jош као свjедок на суђењу усташком заповjеднику Јасеновца Динку Шакићу тврдио да никакви подаци о броjу страдалих у логору немаjу знанствену утемељеност. Јурчевић jе запослен као знанственик на Институту друштвених знаности ‘Иво Пилар’, носитељ jе колегиjа ‘Опћа повиjест XX. стољећа’ на Хрватским студиjима у Загребу, гдjе jе раниjе предавао и на студиjу новинарства, а на Филозофском факултету у Осиjеку предаjе колегиjе сувремене свjетске и хрватске повиjести.
Људи су то дакле махом запослени о трошку државног прорачуна у jавним културним, знанственим и школским установама, коjи предаjу повиjест ученицима и студентима, оцjењуjу докторске дисертациjе и публицираjу своjе радове у стручним и знанственим часописима, понекад и оне са суманутим теориjама о карактеру jасеновачког логора. Они су напросто постали дио система коjи jе 1990-их успоставио ревизионистички повjесничар Фрањо Туђман, аутор идеjе о миксању костиjу у Јасеновцу, а све су назнаке да вриjеме њихове пуне афирмациjе тек долази. Нема сумње да ће им регистрациjа удруге, одобрена у име либералних уставних начела, ускоро омогућити прикупљање значаjних донациjа, зашто не и оних из државног прорачуна, за jош интензивниjу промичбу фашистичке усташке државе.

 

Извор: NOVOSTI

 

Везане виjести:

Јасеновац се опет негира

ПОНИШТИТИ РЈЕШЕЊЕ ДРУШТВУ ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ ЈАСЕНОВЦА

Борба против “великосрпског мита”, или шта данас Хрватима значи Јасеновац

ПЕЧАТ – Шта jе данас Јасеновац Хрватима? (ВИДЕО)




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top