Гени камени

Ђаци на ђаке – само један од овогодишњих напада из мржње: У великом броју случајева, баш као и приликом напада на ученике Српске православне опште гимназије, омиљено оружје нападача је камен.
Након што их је у аутобусу јавног пријевоза извријеђала по националној основи и то без реакције осталих сапутника, група средњошколаца прошли је петак камењем напала своје вршњаке, ученике загребачке Српске православне опште гимназије.

Каменовање је настављено након што су гимназијалци ушли у двориште своје школе, па је осим стакла на улазу у Гимназију оштећен и духовни центар у којем станује митрополит загребачко-љубљански Порфирије. Већина медија о овом догађају извијестила је као да се ради о ‘невиђеном вандалском дјелу’. Барем ако је ријеч о Хрватској, чланици Еуропске уније, и то у 2015. години.
Но да је овај догађај далеко од ‘инцидента’, како су га окарактерисали ти исти медији, ускоро је потврдио Слободан Лалић, в.д. директор Гимназије. Према његовим ријечима, слични напади су учестали. Штавише, они чине тек мали дио забиљежених случајева етнички мотивисаног насиља, нетолеранције и говора мржње усмјерених против Срба у Хрватској који су у посљедње три године у константном порасту.

Ескалација насиља према Србима свој је врхунац досегла у овој години. Никада већи број узрока, у које се прибрајају милитаризација поводом 20. годишњице ‘Олује’, антићирилична кампања озакоњена измјенама статута Града Вуковара, кориштење националистичке реторике током предизборне кампање и говор мржње који без санкција готово свакодневно производе десно оријентисани медији, за посљедицу имају велики број оштећене и уништене имовине, вербалних пријетњи и физичких напада. Посебно забрињава пораст пријетњи смрћу упућених на рачун оних који су о овим догађајима спремни јавно проговорити.

За разлику од оних који шаљу пријетње, који преферишу спрејеве, кључеве и компјутерске тастатуре, омиљеним се оружјем нападача у највећем броју случајева, баш као и у оном српске Гимназије, показао камен.
Због страха од даљњег шиканирања и неповјерења у институције, највећи број жртава не пријављује пријетње и нападе. А они ријетки који доспију у јавност у правилу не наилазе на осуду од стране припадника политичког врха.

Тако су и случај напада на ученике православне гимназије за сада осудиле једино невладине организације, које су 9. новембра, односно три дана након напада, обиљежиле Међународни дан борбе против фашизма. Тај датум изабран је у сјећање на Кристалну ноћ, кад су у нацистичкој Њемачкој премлаћивани и убијани они који су у свијести својих суграђана били страно тијело.
Многи од њих били су каменовани.

Пише: Тамара Опачић

Извор: Новости