Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Над јамом код села Пријебој у Лици, 27. јула 2019. поставили смо Крст часни. Наш девети Крст на мјестима страдања.

Генерал Грубач: Херцеговачки корпус није изгубио ниједну битку на бојном пољу! (ФОТО)

Датум објаве: четвртак, 26 октобра, 2017
Величина слова: A- A+

На 62. Међународном сајму књига у Београду представљена је монографија “ Херцеговачки корпус” чији је издавач СКД „Просвјета“ из Билеће. Она има историјски значај, јер је ријеч о првој монографији дијела Војске Републике Српске чији су аутори непосредни учесници одбрамбено-отаџбинског рата

На промоцији су говорили генерал Радован Грубач и пуковник Неђо Попара
На промоцији су говорили генерал Радован Грубач и пуковник Неђо Попара

Уредник издања, генерал Радован Грубач рекао је да је Херцеговачки корпус као дио Војске Републике Српске био организован на простору Источне и Старе Херцеговине са циљем да брани српски народ и српске земље. Корпус је покривао фронт од тромеђе бивших југословенских република са Црном Гором и Хрватском изнад Превлаке преко Поповог поља, Стоца, Мостара, Борачког језера, Трескавице, па до Горажда – преко 300 километара фронта.

– Корпус је формиран у мају 1992. године и бројао је око 4.600 бораца. Из мјесеца у мјесец број војника је био све већи да би у јесен 1992. године бројно стање било 24.000. Корпус је имао осам бригада – двије моторизоване, три пјешадијске и три лаке бригаде. У свом саставу је имао и три артиљеријска пука, више самосталних батаљона, дивизиона, чета, одреда…– рекао је ратни командант Херцеговачког корпуса  генерал Грубач и додао да је Центар за обуку био је у Билећи.

Према његовим ријечима Херцеговачки корпус је извео јединствену одбрамбену операцију која је трајала од почетка до краја рата. Генерал се осврнуо и на три нападачке операције.

– У јесен 1992. године извели смо нападачку операцију на Сутјесци и Зеленгори ради спајања Источне и Старе Херцеговине. Друга таква операција десиле се током 1993. године ради спајања херцеговачке и сарајевско-романијске области, док се трећа нападна операција деила у прољеће 1994. године код Горажда ради спајања Херцеговине са Србијом. Та битка је војнички добијена, али је политички изгубљена – рекао је генерал Грубач подсјећајући да је као посљедица формирана општина Српско Горажде.

Генерал Грубач је истакао да је све вријеме рата Херцеговина била под сталним агресивним маневрима војске Републике Хрватске.

– Хрвати су покушали и у Херцеговини да спроведу “Олују”, али на бојном пољу нису отели ни камен земље – рекао је генерал Грубач истичући да су због великог броја битака и жртве корпуса биле велике.

– У ратним дејствима изгубили смо 10% бораца, док је 20% припадника корпуса било рањено. Рат смо завршили са 18.500 бораца– рекао је Грубач наводећи да су највећи проблеми током рата били материјалне природе.

– Имали смо помоћ Србије, али није увијек било лако доћи до муниције, горива, хране. Проблем се јављао и у збрињавању рањеника – рекао је генерал Грубач који се осврнуо и са историјским окршајем НАТО снага на Херцеговину.

– На годишњицу стварања злочиначке НДХ 10. априла 1994. године НАТО је напао положаје Херцеговачког корпуса између Фоче и Горажда 10. априла 1994. године. До тада није забиљежено ниједно дејство НАТО-а без одобрења Савјета безбједности. Тако је први пут у историји НАТО снага десило да је дјеловао на своју руку и то баш у Херцеговини. Ми смо, у складу са нашим могућностима, спремно одговорили. Оборили смо или оштетили неколико њихових авиона, а имали су и губитке на копну. Ипак, они су нама нанијели губитке у окршају који се десио 12. априла – рекао је генерал Грубач наводећи да је мјесто које су напали припадници НАТО-а послије само неколико дана посјетио блаженопочивши партијарх српски Павле.

– Жалосно је да на том мјесту ни данас не постоји спомен обиљежје које би подсјећало на својевољну агресију НАТО снага на Републику Српску – истакао је генерал Грубач.

Херцеговачки корпус се 1995. године поново сукобио са са НАТО снагама.

– Тада су нам потпуно девастирали сјеверни дио Херцеговине. Уништили су нам готово све касарне, све центре везе, мостове, а епицентар напада био је у Фочи – рекао је генерал Грубач.

ЗНАЧАЈ ЛИСТА ХЕРЦЕГОВАЦ

Неђо С. Попара је рекао да је идеја о писању књига постојала и током самог рата, а да је медијски интерес за херцеговачки корпус повећан након посјете веће екипе РТС-а коју су предводили Момо Капор и Крсто Бијелић.
Међу документованом грађом коришћени су и чланци објављивани у штампаним медијима: Полотика, Глас Српске, Глас Требиња, Побједа и други… Посебан значај је имао и лист корпуса „Херцеговац“ у коме се налазе многи драгоцјени подаци.

Према његовом мишљењу, захваљујући припадницима шпанске војске у саставу УНПРОФОР-а на подручју источне Херцеговине и долине Неретве није дошло до бомбардовања овог подручја током 1995. године, када су НАТО гранате гађале положаје ВРС око Сарајева и Горажда.

– Јавност треба да зна да смо са Шпанцима током читавог рата имали коректне односе – поручио је Грубач.

Свако ко монографију „Херцеговачки корпус“ узме у своје руке упознаће се са током борбених дејстава припадника ове јединице ВРС, проблемима функционисања корпуса, именима оних који су погинули, донаторима корпуса.

– Највећи проблем је што је дио архиве недоступан команди Херцеговачког корпуса, која се и данас налази под контролом одређених међународних елемената у Бањалуци – рекао је ратни командант Херцеговачког корпуса који је веома поносан што ниједном официру ни војнику овог корпуса никад није суђено пред правосудним органима.

– Против мене се својевремено водио поступак, али оптужница никад није подигнута. Хрвати су такође прије десетак година подигли оптужницу и расписали потјерницу због наводне агресије на Дубровник – рекао је Грубач истичући да „ова књига има стотину мана, али и врлину, јер од ње нема боље“.

Књига нема комерцијални карактер, па ће само 500 срећника доћи до овог издања
Књига нема комерцијални карактер, па ће само 500 срећника доћи до овог издања

– Највећа похвала коју сам чуо за ову књигу је од родитеља палог борца Херцеговачког корпуса који су видјевши да је име њиховог сина у књизи рекли да имају осјећај као да је васкрсао- рекао је генерал Грубач наводећи да је ово дјело је значајно и због чињенице да је ријеч о првом корпусу ВРС који је на овај начин презентовао своје учешће у одбрамбено-отаџбинском рату.

– Ради се на издању другог издања које ће бити штампано у 1.500 примјерака. Ни прво ни друго издање неће бити у продаји, јер нам циљ није била зарада већ жеља да оставимо грађу за историчаре који буду хтјели да се баве овом темом – рекао је Грубач напомињући да и данас постоји доста појединаца који би имали шта да напишу, али имају страх од тог времена, док историчари једноставно „бјеже од ове теме“.

АУТОРИ МОНОГРАФИЈЕ НЕПОСРЕДНИ УЧЕСНИЦИ

Монографија садржи 600 страна, а у радном тиму су и непосредни актери Недељко Попара, Ристо Алексић, Шћепан Алексић, Горан Аћимовић, Синиша Бољановић, Михајло Вујовић, Трипо Вучинић, Радован Грубач, Новица Гушић, Раде Даниловић, Спасоје Ђого, Ристо Жерајић, Зоран Јањић, Мирко Јунгић, Марко Ковач, Драган Лаловић, Миленко Лаловић, Зоран Лугоња, Петар Нинковић, Новак Паприца, Миладин Прстојевић, Милорад Радмиловић, Бранко Столица, Момо Турањанин, Маринко Уљаревић, Митар Шаровић, Никола Шегрт и сарадници…

Ратни командант Херцеговачког корпуса је најавио да ће већ за Митровдан ове године бити промовисана монографија Невесињске бригаде, док се за наредну годину очекује штампање монографије Гатачке бригаде.

Генерала Грубача посебно је поздравио и присутни предсједник Удружења Требињаца „Јован Дучић“ у Београду Жарко Ј. Ратковић.
Он је рекао да су Дучићеве стихови из пјесме „Херцеговина“ визионарски описали част и витештво Херцеговачког корпуса.

Жарко Ј. Ратковић казује Дучићеве стихове
Жарко Ј. Ратковић казује Дучићеве стихове

Знаће се да је само она земља светла
Где никад још није пала суза срама;
Где су деца на мач име оца метла
Што живи у химни и у молитвама.

Овој промоцији присуствовали су и неки од  аутора монографије и актери отаџбинксо -одбрамбеног рата: генерал Митар Ковач, пуковници Миленко Лаловић, Миладин Прстојевић и Спасоје Ђого.  Свим присуством овај скуп су увеличали и замјеник предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта, предсједник Савеза гуслара Србије Слободан Драшковић, директор издавачке куће „Филип Вишњић“ Дејан Мастиловић и многи други.

Промоцију је водила позната српска глумица Маја Колунџија Зорое.

Ратни командант Херцеговачког корпуса Радован Грубач и замјеник предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта
Ратни командант Херцеговачког корпуса Радован Грубач и замјеник предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта
Школски другови: Радован Грубач и Жарко Ј. Ратковић
Школски другови: Радован Грубач и Жарко Ј. Ратковић

Аутор: Трифко Ћоровић

Извор: Слободна Херцеговина




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top