Гдје је традиција ту је и ћирилица

Читалачкој публици се са два текста обратио и уредник, старјешина Српског Сокола Херцег Нови, Небојша Рашо. Он је својим радом Српски Соко Херцег Нови демантовао неистине које пласирају појединци, да у називу првог соколског друштва у Херцег Новом није било придјева „српски“ , поткрјепљујући то архивском грађом.

Књига Управна тијела Топаљске (херцегновске) општине (1718-1944) је настајала у временском периоду дужем од двије деценије. По ријечима господина Комара који је говорио о књизи, било је битно допријети до докумената из различитих архива и њима потврдити да је настанак општине везан за 1718. годину, а не, као што се тврдило након Другог свјетског рата, за другу половину деветнаестог вијека. Тај настанак је везан за најмлађу општину у Боки под патронатом Млетачке републике, Топаљску општину, која представља историјско језгро општине Херцег Нови. Подаци указују на то да је оснивању Топаљске општине допринео велики број жртава ове области у Другом морејском рату (1715-1718). Представљени су капетани (начелници) општине у периоду 1718-1944. године, њих деведесет двојица.

За нас је посебно значајан податак да је међу комунитадима било њих поријеклом из источне Херцеговине од којих су неки били веома значајни, као на примјер Симо Милутиновић Томашевић Магазиновић,први капетан у историји Топаљске општине, поријеклом из села Сливнице у требињској Површи, што Херцеговце смјешта међу утемељиваче општине Херцег Нови.