Гаџин Хан: Музеј у част оку соколовом

Кућа Драгутина Матића у Калетинцу, извиђача у првом светском рату, могла би ускоро да постане спомен-соба. Драгутинова ратна фотографиjа постала jе симбол хероjства

Слика Драгутина Матића обишла цео свет

ИДЕЈА Удружења потомака ратника Србиjе 1912-1920. године општине Гаџин Хан, да се обнови и претвори у спомен-собу или музеj кућа Драгутина Матића у заплањском селу Калетинцу, дочекана jе са одобравањем. Њен инициjатор Витомир Вита Николић, председник Удружења, убеђен jе да ће се у реализациjу укључити многе институциjе, предузећа и поjединци.

– Недопустиво jе што то ниjе много раниjе учињено, а не да се кућа потпуно распадне, jер Драгутин Матић ниjе било ко – каже Николић. – Он jе много више од ратног извиђача у Првом светском рату. Он jе симбол Великог рата и препознатљив лик не само код нас него и у свету. Управо његов лик jе симбол обележавања стогодишњице почетка Првог светског рата, а налази се и на званичном знаку Савеза потомака ратника Србиjе ратова 1912-1920. године.

Драгутин Матић jе рођен 10. jануара 1888. године у Калетинцу. Почетком 1910. године отишао jе на одслужење воjног рока у Београд. Регрутован jе у тада наjелитниjи род – коњицу. Јахао jе раме уз раме са принцом Ђорђем Карађорђевићем. У воjси га jе затекао Први балкански рат, наставио jе у Другом балканском, а затим jе избио и Први светски рат.

Драгутинова фотографиjа ушла jе у уџбенике, архиве, књиге из историjе, музеjе. Украшавала jе бине и позорнице за разне скупове, омоте књига и грамофонских плоча („Марш на Дрину“). Оваj Заплањац постао jе симбол непокорности, хероjства и непобедивости, оданости народу и отаџбини. Дуго се ниjе знало ко jе jунак са слике, а прича се да ни он сам пуних 50 година ниjе знао да његова ратна слика кружи светом.

Матићеве личне ствари Фото Д. М. Цар „Сафари клуб“

Иначе, у време док се ниjе знало да jе Драгутин на слици, прозвали су га Око Соколово, или су испод слике писали: „Воjни извиђач снимљен негде на Дрини пред повлачење српске воjске преко Албаниjе“.

Много више о Драгутину jавност jе сазнала тек када jе његов син Благоjе Матић, своjевремено дописник „Политике“ из Ниша, седамдесетих година прошлог века написао књигу „Моj отац – Око Соколово“. Књига jе обjављена 1998. године поводом 80. годишњице пробоjа Солунског фронта, а истим поводом, испред општинске зграде у Гаџином Хану откривен jе споменик.

– Према расположивим подацима, Драгутин Матић вратио се из рата почетком 1919. године – прича Витомир Николић. – Наставио jе да се бави земљорадњом, а ишао и у печалбу. Живео jе више него скромно, ратне заслуге ниjе истицао, нити jе тражио привилегиjе од државе. Његова ратна одликовања нису сачувана. Умро jе у родном Калетинцу 1970. године и сахрањен на сеоском гробљу.

Унутрашњост обjекта Фото Д. М. Цар „Сафари клуб“

Општина Гаџин Хан не само да подржава ову идеjу, већ заjедно са поменутим удружењем и Туристичком организациjом предузима и конкретне кораке да се она у што скориjе време и реализуjе.

– Покушавамо на све могуће начине да ступимо у контакт са данашњим власником куће и убедимо га у оправданост њеног реновирања – каже Саша Ђорђевић, председник општине Гаџин Хан. – Чули смо да живи негде у Италиjи и спремни смо да откупимо кућу, те да уз помоћ људи добре воље и у сарадњи са Заводом за заштиту споменика културе од ње направимо спомен-собу или музеj, слично кућама Живоjина Мишића и воjводе Петра Боjовића. Наш jунак Драгутим Митић то свакако заслужуjе.

АВЕТИЊСКО МЕСТО

ТОКОМ летошње експедициjе „Путевима српске воjске у Првом светском рату“, чланови „Сафари клуба“ из Ниша, у Улици маршала Тита 50 у Калетинцу, обишли су и кућу jунака Драгутина.

– Кућа jе сва оронула, урасла у коров и остављала утисак аветињског места за снимање филмова страве и ужаса – каже Власта Станоjевић, председник „Сафари клуба“. – У jедном углу jош стоjи кревет, на њему пасуљ и личне Драгутинове ствари, а у подруму воjнички сандук, старо посуђе…

Извор: НОВОСТИ

Везане виjести:

РУСКА ДЕЛЕГАЦИЈА НА СКУПУ О ПРВОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ …

биљежавање 100 година од почетка првог свjетског рата

Миладин Суботић: Неговање сећања на Први светски рат …

За кога jе Гаврило Принцип терориста? – Jadovno 1941.