ФОРМИРАЊЕ БАЗЕ ПОДАТАКА О ЖРТВАМА У 20. ВИЈЕКУ

БЕОГРАД, 4. МАРТА /СРНА/ – Српски историчар Вељко Ђурић Мишина изjавио jе да се величина jедног народа огледа у односу према мртвим прецима, те оциjенио да су Срби у том погледу подбацили, jер не само да не знаjу тачан броj страдалих у Балканским и Првом свjетском рату, него ни колико их jе мање након НАТО агресиjе над Србиjом 1999. године.

Ђурић, коjи jе директор Музеjа жртава геноцида, рекао jе Срни да, ипак, очекуjе да ће комплетирање
jединствене базе података о жртвама коjе jе поднио српски народ у 20. виjеку
„донекле поправити ствари“.  Он jе подсjетио да jе инициjативу за формирање jединствене базе података Музеj жртава геноцида покренуо у децембру, да су га прихватиле броjне институциjе, те да jе према државним институциjама Србиjе и Републике Српске упућена молба да таj посао буде „дигнут на национални ниво“.
Ђурић jе нагласио да ће се таj посао обављати на временском и териториjалном принципу и да
може потраjати годинама. „Временски принцип подразумева да ће база података
бити успостављена од четири дела – Балкански ратови, Први светски рат, Други светски
рат и ратови распада Југославиjе, док локални принцип значи да ће се локалне институциjе
бавити териториjом коjа покрива њихову делатност“, поjаснио jе Ђурић.
Он jе навео да jе предвиђено да се у рад на изради jединствене базе података укључе представници свих већих архива, музеjа, института и невладиних организациjа из Србиjе, Републике Српске и Црне Горе, за коjе се претпоставља да имаjу своjе базе података.
Истичући да jе вриjеме за озбиљан посао, Ђурић jе оциjенио да трагање за разлозима српске
инертности у протеклим децениjама српски народ не би нигдjе довело.

Извор: 

Везане виjести:

СПРИЈЕЧИТИ РЕВИЗИЈУ ИСТОРИЈСКЕ СЛИКЕ ДЕШАВАЊА У НДХ

Приказ књиге: Вељко Ђурић Мишина, Српска православна Црква у Независноj Држави Хрватскоj 1941–1945. године

ЂУРИЋ: ТИПИЧАН ПРИМЈЕР ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА

Изложба о страдању деце у Јасеновцу